Svet
Šta je "sporno" u zakonu o stranim agentima u Gruziji?
Gruzija ponovo pokušava da usvoji zakon o stranim agentima kome se protivi opozicija, kao i SAD i EU. Međutim, ovaj put gruzijske vlasti su spremne da idu do kraja
Baklje, protesti, sukobi s policijom uz salve uvreda i zastave Evropske unije- posledice su pokušaja gruzijskih vlasti da se usvoji zakon o stranim agentima kojim bi se lakše kontrolisao rad nevladinih organizacija koje mogu da budu pretnja po nacionalnu bezbednost. Proevropska opozicija uz podršku EU tvrdi da zakon "nije demokratski" ali zvaničnici u Tbilisiju su spremni da idu do kraja.
Šta kaže predlog zakona?
Prema dokumentu "O transparentnosti stranog uticaja", ako za godinu dana najmanje 20 odsto finansija nevladinih organizacija (NVO) bude uplaćen iz inostranstva, oni će morati da prijave sve svoje prihode i rashode i biće uvrštene i u registar organizacija koje ostvaruju interese strane vlasti. Ovu listu će izraditi Ministarstvo pravde.
Ukoliko bilo koja organizacija krije prihod ili ga ne prijavi, biće izrečena kazna od 25 hiljada larija (više od 9,3 hiljade dolara). Predlog zakona se ne odnosi na pojedince, sportske saveze, obrazovne ustanove. Inicijativa ne predviđa krivičnu odgovornost.
Pritisak i ulica protiv zakona
Nakon "obojene revolucije" 2003. godine i dolaska na vlast Mihaila Sakašvilija Gruzija postaje kavkaski centar za mnogobrojne nevladine organizacije i fondove koje finansiraju stranci.
Da Sakašvili nije počeo rat 2008. godine, verovatno se ništa ne bi promenilo.
Međutim, nakon što su Južna Osetija i Abhazija proglasile nezavisnost, a Sakašvili izgubio vlast, Gruzija od 2012. počinje da vodi oprezniju politiku.
Da je Tbilisiju bilo dosta mešanja u unutrašnje poslove govori i ponašanje vladajuće partije Gruzijski san. Iako Gruzija sarađuje sa NATO-om i želi da postane članica EU, Tbilisi nije uveo antiruske sankcije i nije obustavio kopneni i vazdušni saobraćaj sa Rusijom.
Ali, Gruzijski san je rešio da usvoji zakon o stranim agentima kako bi mogao da kontroliše rad mnogobrojnih NVO,a to su prvi put pokušali početkom 2023. godine.
Prvi put je Gruzijski san pokušao da usvoji ovaj zakon početkom 2023. godine.
Odmah nakon toga usledili su masovni protesti, tuče demonstranata sa policijom i politički pritisak na Tbilisi.
Autori američke verzije zakona o stranim agentima obratili su se gruzijskom parlamentu sa zahtevom da povuku inicijativu, saopštio je u martu prošle godine predsednik Šalva Papuašvili. Tada je Gruzija podlegla pritisku SAD, EU i ulice.
"Primamo k znanju apel inicijatora da se povuče predlog zakona koji se tiče takozvanog prevoda američkog FARA (Zakon o registraciji stranih agenata – napomena TASS) i on je povučen", rekao je Papuašvili.
Pokušaj broj dva
Iako se činilo da je nakon masovnih protesta i pretnji zakon o stranim agentima postao prošlost, Gruzijski san je rešio da pokuša ponovo. Možda zvuči neverovatno, ali je tome doprinela Specijalna vojna operacija koju je pokrenula Rusija u februaru 2022.
Nakon početka SVO, sve zemlje koje su u dobrim ili neutralnim odnosima sa Rusijom su bile izložene velikom pritisku SAD i EU, pa ni Gruzija nije izuzetak.
Osim što se od Tbilisija zahteva da uvede antiruske sankcije i uništi svoju ekonomiju, mnoge NVO su ohrabrivale da se otvori "drugi front", to jest da Gruzija silom vrati Južnu Osetiju i Abhaziju.
Iako "Gruzijski san" nije ni blizu proruski, vlasti Gruzije shvataju da zemlja neće izdržati novi rat, pa su se odlučile da obuzdaju organizacije koje se mešaju u unutrašnje poslove države.
Gruzijski parlament usvojio je 17. aprila u prvom čitanju predlog zakona o stranim agentima. Zakon su podržala 83 poslanika, a nijedan mu se nije usprotivio.
Poslanici opozicije napustili su salu pre početka glasanja u znak protesta dok je gruzijska predsednica Salome Zurabišvili nazvala zakon "proruskim" i rekla da će staviti veto.
Kremlj je saopštio da zakon o stranim agentima u Gruziji ne treba da se naziva "ruskim". Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov podsetio je da su SAD prve održavale svoju "unutrašnjopolitičku higijenu", gde je Zakon o stranim agentima (FARA) na snazi od 1938. godine.
Vladajuća stranka je više puta navela da je glavni cilj predloga zakona transparentnost i kontrola novca koji nevladine organizacije dobijaju iz inostranstva.
Predstavnici vladajuće partije su više puta tražili od svojih protivnika, ali i od zapadnih partnera, da argumentuju zašto je ovaj zakon "proruski". Do sada nijedan protivnik zakona to nije uspeo da uradi.
Novi pritisci
Bez obzira na to što zakon još nije usvojen, SAD su navele da su ozbiljno razočarane odlukom gruzijskog parlamenta da dodatno promoviše predlog zakona.
Prema rečima portparola američkog Stejt departmenta Metjua Milera, ako bude usvojen, predloženi zakon bi mogao da "ograniči slobodu izražavanja i ometa rad nezavisnih medijskih organizacija".
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je 20. aprila da bi usvajanje zakona o stranim agentima moglo da odloži, a ne da približi pridruživanje Gruzije EU.
Gruzija je veoma originalno odgovorila na pokušaj mešanja SAD i EU.
Lider vladajuće partije Gruzijski san, bivši premijer zemlje Irakli Garibašvili je izjavio da "ukoliko kažu da ćemo sutra postati članovi Evropske unije, onda ćemo taj zakon vrlo lako ukinuti, revidirati ga, ponoviti ili usvojiti novi".
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze je bio rigorozniji: "Da su nevladine organizacije postigle ono što su aktivno pokušavale da urade 2020-2022, a to je da smene vlast revolucijom, danas bi Gruzija bila u lošijoj poziciji od Ukrajine".
Vredi podsetiti da zakoni o stranim agentima važe i u nekim zapadnim zemljama, kao i u Australiji, Izraelu, Kini i drugim državama.
Gruzijske vlasti smatraju da zakon neće naštetiti evropskim integracijama zemlje, već će, naprotiv, ojačati suverenitet republike i približiti je EU.
Prema rečima generalnog sekretara Gruzijskog sna, gradonačelnika Tbilisija, Kakhe Kaladzea, ako Republika ne ojača svoj suverenitet, onda "Evropa takvu Gruziju neće želeti".
Zakon o stranim agentima, kako se navodi u obrazloženju, treba da bude usvojen u trećem i konačnom čitanju 17. maja. Ipak, naravno, stupiće na snagu kasnije, jer je predsednica Zurabišvili već izrazila želju da stavi veto.
Da bi se preglasala njena odluka, parlamentu će biti potrebna prosta većina glasova poslanika, odnosno 76 od njih 150.
Danas vladajuća partija ima 83 poslanika u Skupštini. Shodno tome, prevazilaženje veta predsednika neće biti problem.
