Cvijanovićeva na sednici SB UN o situaciji u BiH: Rezolucija o Srebrenici primer stranog mešanja

U svom obraćanju, Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH, rekla je da Republika Srpska ne krši Dejtonski sporazum niti međunarodno pravo.

"Naprotiv, zalaže se za striktno pridržavanje Ustava BiH, kao dela ugovora, koji većinu nadležnosti ostavlja u rukama dva entiteta i svakom od tri konstitutivna naroda obezbeđuje mehanizme zaštite njihovih prava. Takođe, poštovanje međunarodnog prava znači da visoki predstavnici moraju biti imenovani u skladu sa procedurama utvrđenim Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma i delovati u okviru propisanog mandata", istakla je srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović.

Ona je poručila je da se Srpska zalaže za poštovanje ustava i procedura koje on propisuje.

"Protivi se zloupotrebi i zaobilaženju naših institucija i odredbi Ustava kao što je, na primer, to slučaj sa aktuelnom rezolucijom o danu sećanja na Srebrenicu. Na pripremi ove rezolucije za glasanje na Generalnoj skupštini UN radi se bez ikakvih prethodnih konsultacija i odobrenja od strane relevantnih i nadležnih institucija BiH", istakla je srpski član Predsedništva BiH.

Podsetila je i da Predsedništvo BiH deluje kao kolektivni tripartitni šef države.

"To jasno pokazuje da BiH nije jedna izborna jedinica kada je u pitanju izbor zajedničkih institucija na nivou BiH. To takođe govori da je Ustav BiH pažljivo koncipiran tako da uspostavi sistem sa dva entiteta sa visokim stepenom autonomije i tri konstitutivna naroda, kao i sa važnim mehanizmima podele vlasti. Ovi mehanizmi garantuju svim konstitutivnim narodima zaštitu od majorizacije i ravnopravno učešće u upravljanju zemljom", navela je Cvijanović.

I upravo je taj princip jednakosti, dodaje ona, glavni čuvar mira i stabilnosti u našoj zemlji, a ne represija, tutorstvo ili međunarodne intervencije, kako često pogrešno i nerazumno tvrde oni koji žele da opravdaju takav međunarodni intervencionizam i svoje kolonijalno ponašanje, poručila je ona.

Ponovila je da RS ne krši vladavinu prava niti podriva demokratiju.

"Naprotiv, Republika Srpska je postojana u stavu da samo naše demokratski izabrane institucije imaju pravo da donose zakone i da zakone ne mogu i ne smeju nametati neizabrani strani državljani. Republika Srpska je opredeljena za mir i stabilnost i želi da vidi BiH kao istinski demokratsku i suverenu državu sposobnu da promoviše unutrašnji dijalog u traženju uravnoteženih, u Ustavu utemeljenih rešenja koja bi odgovarala svima u BiH. Nažalost, izazovi sa kojima se suočavamo poslednjih godina prete da ugroze ne samo Ustav BiH nego i bezbednost i stabilnost zemlje, pa čak i celog regiona Zapadnog Balkana. Ovim pretnjama direktno doprinose oni koji BiH uporno drže u statusu kvazi protektorata, gde se zaobilaze vladavina prava i demokratsko upravljanje, a autokratske kolonijalističke strane intervencije sprečavaju pomirenje među našim narodima", napomenula je Cvijanovićeva.

Čak je i predložena rezolucija o danu sećanja na Srebrenicu primer stranog mešanja koji narušava pravni poredak u BiH.

"To je nacrt čiji su autori pojedine strane zemlje i Zlatko Lagumdžija i ona ocrtava nepoštovanje propisa BiH. O nacrtu Predsedništvo nije ni razgovaralo niti je usvojilo. Cela ova aktivnost vodi se u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom, ali ste odlučili da tu činjenicu ignorišete. Neke članice UN smatraju da je ova rezolucija benigna i da predstavlja čin ljudskog saosećanja. Namera koja stoji iza nje je sve samo ne benigna", istakla je Cvijanovićeva.

Rekla je da trenutno postoji nekoliko velikih izazova po mir i stabilnost u BiH, a većinu koriste, u raznim manipulacijama, i iniciraju strani i domaći politički akteri koji nastoje da "ponovo napišu" Dejtonski sporazum, Ustav BiH, zakone BiH i međunarodno pravo.

Cvijanovićeva navodi da se ove pretnje po mir i stabilnost mogu podeliti u sledeće kategorije: Uplitanje u unutrašnje političke i demokratske procese; Pribegavanje pretnjama silom, nasiljem; Nepoštovanje vladavine prava i kršenje međunarodnog prava; Mešanje u izbore i obespravljivanje birača.

Cvijanovićeva se detaljno osvrnula na ove izazove i pretnje.

"U središtu svakog spora unutar BiH nalazi se fundamentalno sporno pitanje koje se tiče prirode zajedničke države. Prema Dejtonu, kao i istorijski, BiH mogla bi da funkcioniše samo kroz donošenje odluka konsenzusom, gde bi svaki narod bio zaštićen od preglasavanja od strane predstavnika druga dva naroda. Nažalost, dok se srpski i hrvatski narod i njihovi izabrani predstavnici dosledno bore za poštovanje Dejtonskog sporazuma onako kako je napisan i potpisan, Bošnjaci i njihovi izabrani predstavnici zalažu se za unitarnu i centralizovanu državu", istakla je ona.

Navela je da bošnjački politički cilj centralizacije BiH često podržavaju i propagiraju strani akteri u BiH.

"Nezakonitim odlukama i prisilom, kojima su uzastopni visoki predstavnici godinama pribegavali, značajno je izmenjena ustavna struktura BiH uspostavljena Dejtonskim sporazumom. U stvari, visoki predstavnici su se svojim postupcima uplitali u unutrašnje demokratske procese i dogovor izabranih i legitimnih predstavnika konstitutivnih naroda i entiteta BiH. Visoki predstavnici su, uglavnom na strani bošnjačkih težnji za centralizovanom državom, kršili suštinske odredbe Dejtonskog sporazuma koje predviđaju zaštitu i ravnopravnost konstitutivnih naroda, čime su ugrožavali mir i bezbednost u BiH", istakla je Cvijanovićeva.

Svaka suverena država, dodaje, i svi demokratski izabrani zvaničnici uživaju zaštitu od stranog zadiranja u unutrašnje stvari, prema Povelji UN i brojnim međunarodnim ugovorima i propisima.

"Nažalost, pojedine strane diplomate u BiH i Kristijan Šmit, koji pozira kao nekakav hibrid 'kolonijalnog namesnika' i tipičnog despota, kontinuirano se i sa sve destruktivnijom tendencijom, mešaju u u unutrašnje demokratske procese i procese odlučivanja unutar BiH. Ovo mešanje je podrilo politički konsenzus na zajedničkom nivou BiH, koji je usmeravao i podsticao napredak BiH na putu ka članstvu u EU. Konsenzus oko članstva BiH u EU jedino je važno pitanje koje omogućava teške kompromise i dogovor svih političkih snaga BiH i izabranih lidera. Kao takav, od suštinskog je značaja za održavanje mira i stabilnosti unutar naše zajedničke države", poručila je Cvijanovićeva.

Ističe da drugi strani akteri, kao što je Savet za implementaciju mira, koje nije deo međunarodnog prava jer nije predviđen Dejtonskim sporazumom, i pojedinačne diplomate akreditovane u BiH, na sličan način su zadirali u unutrašnja pitanja i tako OHR-u pomagali u njihovim nezakonitim postupcima, a sada i Šmitu.

Takođe, Cvijanovićeva je ukazala da je vladavina prava i u središtu procesa evropskih integracija, a predstavnici EU i država članica EU stalno naglašavaju važnost njenog poštovanja, ali Šmitu upućuju tek blagi prekor zbog konstantnog kršenja te iste vladavine prava.

"Šmit i njegovi pobornici tvrde da on ima izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast i da ne odgovara nijednoj vladi ili sudu u BiH. Drugim rečima, smatraju da on ima apsolutnu moć i nikakvu odgovornost. Nejasno je kako se ovo može uklopiti u bilo koji normalan koncept vladavine prava. U još većem obrušavanju na vladavinu prava, Šmit je izmenio Krivični zakon BiH kako bi ga koristio kao sredstvo kažnjavanja svakog ko ne poštuje njegove odluke. Trenutno se protiv demokratski izabranog predsednika Republike Srpske, kao i jednog javnog funkcionera, vodi postupak zato što, ispunjavajući svoje ustavne i zakonske obaveze, nisu poštovali Šmitove naredbe", rekla je Cvijanovićeva.

Kaže da je vladavina prava i pod udarom pretnji i međunarodnih sankcija vlada SAD i Velike Britanije.

"Pretnje i sankcija se koriste za zastrašivanje izabranih i drugih zvaničnika, njihovih porodica, privatnih preduzeća, pa čak i medija. Svaki lider koji odbije da se povinuje Šmitu ili koji odbije da prihvati nezakonite subverzije Dejtonskog sporazuma, napada se otvoreno i neumoljivo i postaje meta sankcija. Ove sankcije uvode se bez odgovarajućeg procesa, odnosno bez ikakvog formalnog navoda optužbi, čak i bez pojavljivanja pred sudijom ili sudom", poručila je ona.

Ovo nezakonito ponašanje, dodaje Cvijanovićeva, i potpuno nipodaštavanje vladavine prava od strane Šmita, njegovih saučesnika u BiH i pomagača iz različitih vlada, podriva celokupan ustavni poredak u BiH, slabi institucije vlasti i prenebregava volju građana BiH.

"Ovakvo ponašanje, bez sumnje, predstavlja pretnju po mir i stabilnost u BiH. Pored navedenih kršenja Dejtonskog sporazuma, međunarodnog prava, Ustava BiH i vladavine prava, nastavljaju se napori da se biračima u BiH uskrate prava. Šmit je poslednjom odlukom nametnuo izmene Izbornog zakona u BiH, što je jasan pokušaj intervenisanja u izbore i manipulacije rezultatima na predstojećim lokalnim izborima. Iako najavljena kao tehnička izmena Izbornog zakona kojima se, navodno, obezbeđuje veći integritet izbora, ova odluka je, zapravo, politička i dovodi u pitanje integritet celokupnog izbornog procesa", kaže Cvijanovićeva.

Poručuje da je Šmit i ovaj put prekršio Dejtonski sporazum.

"Preneo je nadležnosti sa entitetskih vlada na centralizovano telo na državnom nivou, Centralnu izbornu komisiju, koja je lišena i legitimiteta i legaliteta. Uz to, Šmit krši i radno zakonodavstvo: produžio je mandat članovima Centralne izborne komisije i to preko zakonske i starosne granice za penziju. Centralna izborna komisija sada može da zaobilazi sud pošto joj je Šmit dao pravo da direktno kažnjava svako kršenje njegovog izbornog zakona koje Komisija vidi kao takvo. Istim diktatom, građanima BiH uskraćuje njihova ustavna i zakonska prava da se kandiduju za izbornu funkciju bez odgovarajućeg postupka ili bilo kakvog pravnog leka", rekla je ona.

Podsetila je da kada su Narodna skupština i izabrani predstavnici Srpske preduzeli zakonske mere za zaštitu Dejtonskog sporazuma i integriteta lokalnih izbora u Republici Srpskoj, Šmit i njegovi saučesnici su izabranim zvaničnicima otvoreno zapretili prinudnom smenom i raznim vidovima kažnjavanja.

Činjenica je, dodaje, da svaki put kada se "nezvanac poput Šmita", ili onih koji ga podržavaju, upusti u flagrantno nasilničke i nezakonite postupke i pokuša da oslabi, sankcioniši ili čak zatvori naše demokratski izabrane lidere, to ima savršeno predvidljive posledice – "to pokreće građane Republike Srpske i njene izabrane zvaničnike da se tim nedelima suprotstave".

"Jasno je da kontinuirano kršenje Dejtonskog sporazuma od strane Šmita i njegovih međunarodnih i domaćih saučesnika predstavlja pretnju po mir i direktno podriva stabilnost u BiH. Ovo kršenje mora se na svaki način osuditi i što je pre moguće okončati. Zahvaljujem na pažnji i molim da svi, još snažnije nastavimo da podržavamo mir i stabilnost u BiH", poručila je na kraju srpski član Predsedništva BiH. 

Nebenzja: Rusija je kategorički protiv rezolucije o Srebrenici

Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja izjavio je da se situacija u Bosni i Hercegovini naglo pogoršava i da SB UN mora da odreaguje i pomogne u sprečavanju sukoba. Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma kojim je u BiH okončano krvoproliće, ne može da zatvara oči na to što se sada dešava u zemlji.

"Ne možemo da ostanemo po strani i ne reagujemo na krik za pomoć", rekao je on misleći na pismo i izlaganje srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović.

Njeno pismo govori o zabrinutosti srpskog stanovništva, istakao je Nebenzja, dodajući da je ovo situacija u kojoj SB UN može da doprinese sprečavanju daljeg pogoršanja situacije.

"Rat je odneo veliki broj žrtava, ni na jednoj strani nije bilo samo nevinih, a na drugoj samo zlih. Svaka strana ima svoj dug prema drugom, i Srebrenica nije jedini mračna stranica tog rata", rekao je on.

Dejtonski sporazum je 30 godina garant mira, ali sada se već neko vreme krše njegovi principi, upozorio je Nebenzja. Kao poseban problem, istakao je delovanje tzv. stalnog predstavnika Kristijana Šmita, koji se ponaša kao apsolutni vladar, a Zapad ga samo podstiče na takvo ponašanje.

Promovisanje nacrta rezolucije GS UN o "genocidu u Srebrenici" krši Dejtonski sporazum, dodao je on i istakao: "Ovaj nacrt je jednostran i politički motivisan."

"Rusija je kategorički protiv rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN", naglasio je Nebenzja.

Predstavnik Kine: Usvajanje rezolucije nije u skladu sa promocijom mira u BiH

Predstavnik Kine pri misiji UN izjavio je da bi predlagači rezolucije o Srebrenici trebalo da se konsultuju sa svim entitetima u BiH.

On je kazao da usvajanje rezolucije bez saglasnosti sva tri entiteta nije u skladu sa promovisanjem mira u Bosni i Hercegovini.

"Spremni smo da konstruktivno učestvujemo u diskusijama i da dođemo do rešenja. Poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet BiH", rekao je on i dodao da bi trebalo promovisati dijalog i nacionalno pomirenje, ali i da bi nametanje određenih rešenja dovelo do pogoršanja etničkih tenzija.

Jenča: Trajni mir u BiH može se ostvariti samo boljim razumevanjem prošlosti

Miroslav Jenča, pomoćnik generalnog sekretara UN za Evropu, Centralnu Aziju i Ameriku, rekao je da je poslednjih meseci specijalni savetnik generalnog sekretara UN za sprečavanje genocida bio u zvaničnoj poseti BiH i regionu i ukazao je na "govore o secesiji, glorifikaciji ratnih zločinaca i poricanja genocida u BiH", za koje je naveo da su opasni i imaju dugoročni uticaj na mir i pomirenje u ovoj državi. 

"Napredak i trajni mir u BiH mogu se ostvariti samo boljim razumevanjem prošlosti kroz traženje istine i priznavanje odgovornosti, a svi u BiH treba da rade na pomirenju i borbi protiv govora mržnje", rekao je Jenča i dodao da je "odgovornost vlasti i institucija da se na konstruktivan način bave prošlošću, da pokažu poštovanje prema žrtvama i rade na napretku ka dobroj budućnosti.

Šmit kritikovao Republiku Srpsku

Kristijan Šmit, kojeg predstavnica Malte Vaneša Frejzir nije najavila kao visokog predstavnika, rekao je u svom obraćanju u SB UN da u BiH postoji mogućnost za političku nestabilnost, što se može sprečiti vraćanjem na Dejtonski sporazum.

Šmit je veći deo izlaganja putem video-linka posvetio kritikama na račun Srpske čije rukovodstvo, kako je rekao, "neprekidno govori o otcepljenju, odvajanju entiteta" od BiH.

Iako mu imenovanje nije potvrdio SB UN, Šmit tvrdi da je "njegov mandat da nadzire sprovođenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir".

"Ja moram biti garancija postojanja entiteta, koji su delovi BiH, koja ima međunarodni subjektivitet", kaže on.

Više puta ponovio je da je Republika Srpska sastavni deo BiH.

Šmit je naveo da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik "nedavno izjavio da Bošnjaci mogu imati 25 odsto teritorije, što su neki shvatili kao prostor za etničke incidente" i ocenio da pismo koje je UN uputila srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović "ne poštuje pravni okvir BiH".  

Njegovo obraćanje su tražile SAD, dok je Ruska misija tražila da to bude na osnovu člana 39. Pravila o radu SB UN u ličnom svojstvu, jer kao visoki predstavnik nije potvrđen u Savetu bezbednosti i oni ga u skladu s tim ne priznaju kao visokog predstavnika.

Predstavnici Rusije zakazali su vanrednu sednicu kako bi upozorili da je BiH na ivici oružanog sukoba, ali i zbog toga što je ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija bez saglasnosti pokrenuo priču o rezoluciji o Srebrenici.