"Katargejt" bi mogao da ugrozi LNG partnerstvo Dohe i EU

Istraga u Evropskom parlamentu zbog sumnje na korupciju i optužbe da je Katar navodnim isplatama i poklonima pokušavao da podmiti poslanike EP, mogla bi se odraziti na energetske aranžmane sa ovom zalivskom zemljom kojoj se Evropska unija okrenula pokušavajući da nađe zamenu za ruski gas.

Katar se našao u središtu opsežne istrage koja je potresla evropsku demokratiju do temelja, dok s druge strane, kao veliki izvoznik tečnog prirodnog gasa (LNG), ova zemlja igra značajnu ulogu u pokušajima EU da se nosi s energetskom krizom, piše "Politiko".

Ako belgijske vlasti budu zvanično označile Dohu kao sudeonika korupcije u istrazi koja je je u toku, to će dodatno zakomplikovati diplomatske, ali i energetske odnose Starog kontinenta i Katara, čija je uloga pouzdanog dobavljača LNG-a u narednim mesecima trebalo samo da raste.

Trenutno Katar učestvuje sa pet odsto u ukupnom LNG-u koji uvozi EU, ali u planu su dva velika projekta proširenja katarskih LNG proizvodnih kapaciteta, koji bi trebalo da budu okončani 2026. i 2027, a koji će, prema očekivanjima, tu brojku značajno promeniti.

U svetlu novih okolnosti, u naročito teškom položaju biće Nemačka, za koju, kako piše portal, nema lakih rešenja. Ona je jedina zemlja EU koja je već potpisala višegodišnji ugovor sa Katarom, dok su ostale poput Italije, pregovarale o trenutnim isporukama gasa.

To što je Nemačka prošlog meseca potpisala ugovor na 15 godina sa Katarom o uvozi LNG-a ne treba da čudi, budući da je Berlin bio najviše oslonjen na ruski gas, čak 55 odsto potreba zadovoljavao je preko njih, i najzainteresovaniji je da nađe rešenje za njegovu zamenu i popuni veliki deo tržišta.

Sa državnom kompanijom "Katar Enerdži" i američkim "Konoko Filipsom" potpisan je ugovor koji garantuje dva miliona metričkih tona LNG-a godišnje, počevši od 2026. godine, kada bi trebalo da bude okončana prva faza proširenja katarskih kapaciteta.

Zvaničnici su se već susreli sa neprijatnim pitanjima o "etičnosti" ugovora sa Katarom – da li je u redu kupovati gas od Katara, ako Katar kupuje evropske poslanike zapitali su novinari nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka, koji im je u maniru iskusnog političara odgovorio da su to dve različite stvari.      

"Mito je krivično delo. Trgovina sa drugim zemljama uvek treba da bude usklađena sa moralnim posledicama u koje se ulazi i u isto vreme treba da se osigura bezbednost isporuka. U ovom slučaju, kada govorimo o nabavci gasa, Evropa i Nemačka imaju interes da zamene gubitak ruskog gasa. Tako da mislim da treba da razlikujemo te dve stvari", rekao je Habek.

Drugim rečima, energetska bezbednost je isuviše važna da bi se mešala sa skandalom u Evropskom parlamentu. Već su se javili nemački političari koji ne dele taj stav i pozivaju na preispitivanje gasnih ugovora sa Dohom, poput poslanika Demohrišćanske stranke Denisa Radkea.

Događaji oko istrage u EP i ugovora Nemačke sa Katarom, mogli bi dodatno da uzdrmaju vladajuću koaliciju u ovoj evropskoj zemlji, budući da su se Zeleni već našli u nezgodnom položaju zbog novih sporazuma vlade i državnih kompanija koji podrazumevaju nabavku značajne količine fosilnih goriva.

Portparol Zelenih Rasmus Andresen, upitan da li bi Nemačka trebalo da ponovo razmotri ugovor sa Katarom, odgovorio je da "trenutno proučavamo sve u vezi sa Katarom u Evropskom parlamentu, a i drugi bi trebalo to da učine". Njegov stranački kolega, Henrik Han objasnio je da Katar nije bilo dugoročno rešenje za nemačku energetsku bezbednost, već "trenutno manje zlo u poređenju sa Rusijom".

Sa Katarom su u jakim energetsko-poslovnim vezama i druge evropske zemlje. Energetski giganti iz Italije i Francuske, "Eni" i francuski "Total enerdžis" imaju značajan udeo u katarskoj kompaniji "Nort fild ist LNG development", koja se opisuje kao najveći svetski LNG projekat.

Ukoliko Katar bude zvanično proglašen za sudeonika velikog evro-parlamentarnog skandala, uslediće zvanične diplomatske žalbe EU zemalja, a skandal će verovatno odložiti planove za buduća energetska partnerstva između EU i Katara, zaključuje "Politiko".