Krah u četiri slike: Nemačka privreda posrće u krizu

Nemačka ekonomija se poslednjih godina bori da se održi na površini. Visoki troškovi energenata – delimično rezultat odbijanja jeftinog ruskog gasa, učinili su veliki deo teške industrije zemlje nekonkurentnim, dok se njen model orijentisan na izvoz našao pod pritiskom promenljivih ekonomskih trendova i rastuće konkurencije.

Nemačka više nije sama u svojoj niši i još se nije prilagodila novoj realnosti.

Nakon uzastopnih godina negativnog rasta 2023. i 2024. godine, Nemačka je ostvarila marginalne dobitke u 2025. godini. Pokretač ovog nesigurnog izlaska iz stagnacije recesije bilo je masovno povećanje državne potrošnje, usmerene posebno na infrastrukturu i odbranu. U međuvremenu, nemački izvoz je pao treću godinu zaredom u 2025, što je jasan znak da strukturna bolest i dalje postoji.

Međutim, sada je taj krhki oporavak uništen u svetlu rata protiv Irana i rastućeg ekonomskog haosa koji je on izazvao i tamni oblaci se ponovo skupljaju nad najvećom ekonomijom EU, piše RT internešenel.

Potrošačko raspoloženje GfK-a

Nemački potrošači su iznenada mnogo manje optimistični u pogledu toga kuda stvari idu ovih dana. Indeks potrošačke klime GfK-a pao je na -33,3 za maj 2026. godine, što je najniži nivo u dve godine. Pad od 5,2 poena u odnosu na april je najveći mesečni pad od krizne 2022. godine, vođen rastom cena energenata i geopolitičkom neizvesnošću.

Podaci pokazuju da domaćinstva postaju pesimističnija u pogledu svojih finansija: očekivanja prihoda su pala, jer se mnogi plaše da će inflacija ponovo nadmašiti rast plata, dok je spremnost za trošenje oslabila. Sklonost ka kupovini pala je na dvogodišnji minimum zbog neizvesnosti oko rastućih računa za energente.

Sklonost ka štednji, međutim, ostaje povišena, što ukazuje na to da domaćinstva daju prioritet finansijskoj sigurnosti i da su oprezna zbog daljih ekonomskih šokova koji dolaze.

Indeks nabavke usluga (PMI)

Čini se da je nemački sektor usluga praktično pao sa litice u aprilu. Indeks menadžera nabavke usluga pao je na 46,9 sa 50,9 u martu. Najnovije očitavanje je najslabije od novembra 2022. godine.

Obim poslovanja zabeležio je najveći pad u skoro tri i po godine. Nove porudžbine su takođe pale, što ukazuje na slabiju potražnju. U međuvremenu, troškovi su brže rasli, a cene ulaza su rasle najbržim tempom od 2023. godine. Kompanije su prenele deo ovih troškova na potrošače, podižući cene najbržim tempom u skoro tri godine. Firme su takođe smanjivale broj radnih mesta, odražavajući slabiju potražnju.

Pad u sektoru usluga povukao je kompozitni PMI – koji uključuje proizvodnju – u kontrakciju na 48,3 poena po prvi put od prošlog maja.

Inflacija

Ništa ne plaši potrošače više od pada kupovne moći, a upravo se to sada dešava. Inflacija u Nemačkoj je ponovo porasla, a harmonizovani indeks potrošačkih cena (HIPC) je porastao u martu sa 1,9 posto na oko 2,7–2,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast dolazi nakon perioda u 2025. godini kada je inflacija ostala niska. Martovski pokazatelj je najviši od početka 2024. godine.

Povećanje je uglavnom posledica naglog rasta troškova energenata, koji su skočili za preko sedam posto u poređenju sa prethodnom godinom – prvo godišnje povećanje od kraja 2023. godine. Ovo se može pripisati američko-izraelskom ratu protiv Irana. Cene goriva su porasle posebno brzo, pri čemu je benzin poskupeo za oko 20 procenata, a lož ulje za više od 40 odsto u poslednja dva meseca.

Ekonomsko raspoloženje

CEV (ZEW) indikator ekonomskog raspoloženja – anketa stručnjaka finansijskog tržišta koja meri očekivanja za ekonomiju u narednih šest meseci - pao je na 84,4 poena u martu, što je najniži nivo od maja 2020. i ispod tržišnih očekivanja.

Pad u martu 2026. je značajan jer okončava relativnu stabilnost koja je viđena tokom cele 2025. godine. Ispitanici su ukazali na ratni sukob u Iranu kao na "crni labud", događaj koji je naglo pogoršao izglede za energetski intenzivne industrije Nemačke.

Podindeks za trenutne uslove je takođe opao, signalizirajući da tržišta očekuju da će se BDP Nemačke zapravo smanjiti u prvoj polovini godine.