Novi energetski projekat Srbije i Azerbejdžana: Šta donosi gasna elektrana kod Niša

Srbija i Azerbejdžan razgovaraju o izgradnji gasne elektrane kod Niša, a prema najavama iz Bakua radovi bi mogli da počnu već sledeće godine i da budu završeni do 2030. Reč je o projektu snage 500 megavata, gde će se proizvoditi struja koja bi mogla da zadovolji 10 odsto potreba Srbije. Međutim, otvara se mnogo veće pitanje od same elektrane - odakle će Srbija u narednim godinama obezbeđivati gas i kako će izgledati njena nova energetska računica, jer paralelno sa dogovorima o novim gasnim pravcima traje i trka sa rokovima oko NIS-a.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da efekat gasnih elektrana zavisi od načina korišćenja.

Alijev posle sastanka sa Vučićem: Politički odnosi dve zemlje na visokom nivou

"U Evropi se one koriste do 70 odsto tokom godine, jer je cena gasa visoka, pa je i struja iz tih elektrana skuplja. Ali, one često diktiraju cenu električne energije - kada raste cena gasa, raste i cena struje", objašnjava Marković.

Prema njegovim rečima, elektrana kod Niša mogla bi da proizvede između dva i tri teravat-sata električne energije godišnje.

"To je i do deset odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji", naglašava Marković.

Gas koji bi se koristio za proizvodnju bio bi iz Azerbejdžana, ali sadašnji kapaciteti nisu dovoljni za to. Očekuje se da će povećanje kapaciteta biti tema razgovora predsednika Aleksandra Vučića tokom posete Azerbejdžanu, koja je u toku.

Inače, Azerbejdžan ima i ugovor sa EU da od 2027. treba da poveća isporuke gasa Evropskoj uniji. Marković je naveo da tehnički postoji prostor za povećanje uvoza.

"Kapacitet interkonektora je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, a sada koristimo oko 400 miliona. Ukoliko dođe i ta elektrana, to bi otišlo na milijardu", navodi Marković i kaže da nije nerealno da se taj projekat, ukoliko se započne sledeće godine, izgradi za tri godine.

Napominje da to zavisi i od drugih stvari, kao što je vreme isporuke opreme, koja može biti kritična, jer se nekad čeka i do godinu i po dana. Jedan od načina diverzifikacije snabdevanja je i jačanje regionalnih veza.

Bugarska je najavila proširenje kapaciteta interkonektora Sofija-Niš sa 1,8 na 3,2 milijarde kubnih metara, što je povećanje za skoro 80 odsto.

Ministarka energetike sa delegacijom iz Azerbejdžana: O gasnoj elektrani kod Niša

O različitim pravcima snabdevanja gasom se prethodnih dana razgovaralo i u Atini. Ministarka energetike je rekla da je Srbija na korak od dobijanja i upotrebe LNG gasa koji bi dolazio iz Grčke, kada su u pitanju radovi na izgradnji te interkonekcije sa Severnom Makedonijom. Gas bi mogao da se obezbedi i iz Rumunije, a Srbija trenutno ima povoljan aranžman sa Rusijom, ali slede novi pregovori.

Marković upozorava da je cena gasa trenutno pod snažnim uticajem globalnih dešavanja.

"Cena je oko 50 evra po megavat-satu, što je više nego u stabilnim periodima. Geopolitika uvek podiže cenu, dok veća ponuda dovodi do njenog pada", naveo je Marković i ukazao da, što je više puteva kojima možemo doći do gasa, to je veća mogućnost za nižu cenu za Srbiju.

Pregovori sa MOL-om

Paralelno sa energetskim projektima, traju i pregovori oko Naftne industrije Srbije. Pregovori traju sa mađarskim MOL-om oko preuzimanja ruskog dela u NIS-u. Srbija, kao akcionar, ima svoje interese, a crvena linija, kako je više puta saopšteno, je da Rafinerija nafte u Pančevu nastavi sa radom. Rok za pregovore ističe 22. maja. Marković smatra da je malo verovatno da će rešenje biti postignuto u kratkom roku.

"Ne očekujem konačan dogovor do tog roka, ali ako bude pomaka, moguće je produženje. Ključno je da Srbija zaštiti svoje interese, pre svega kada je reč o radu rafinerije i snabdevanju tržišta", istakao je Marković.

Napominje da MOL već ima nekoliko rafinerija i da mu verovatno nije u interesu da rafinerija u Srbiji radi u punom kapacitetu.

"Njima je u interesu verovatno da ova rafinerija kod nas radi u onom kapacitetu dok preradi našu naftu koju imamo. Mi imamo negde oko 600.000 tona koliko se proizvede godišnje, odnosno eksploatiše iz naše nafte", kaže Marković.

Napominje da je to daleko niže od kapaciteta koje očekuje naša država, jer je rafinerija u Srbiji radila i prerađivala oko 4,5 miliona tona nafte godišnje.