Strah od novog kineskog šoka: Raste zavisnost industrije EU od uvoza

EU se suočava sa novom krizom u odnosima sa Kinom, koja preti izumiranjem domaćih fabrika i kineskom "kolonizacijom" evropske industrije, upozorili su analitičari i predstavnici privrednih komora.

Termin "kineski šok" skovan je pre 25 godina u SAD i odnosio se na uticaj Kine koja je izbila na globalnu trgovinsku scenu nakon što je postala članica Svetske trgovinske organizacije, sa vrtoglavim uvozom koji je potisnuo lokalne industrije i izazvao gubitak do 2,5 miliona radnih mesta.

"Kada ljudi pomisle na uvoz iz Kine, misle na gotove proizvode poput električnih vozila, ali problem nije u tome. Problem je u samoj količini komponenti koje se uvoze iz Kine. Ako ništa drugo, Evropa postaje sve zavisnija od Kine", rekao je "Gardijanu" Jens Eskelund, predsednik Evropske privredne komore u Pekingu.

Kako se kineske komponente sve dublje ugrađuju u industrijsku proizvodnju EU, kako piše "Fajnenšel tajms", Brisel razmatra primoravanje evropskih kompanija da kupuju ključne komponente od najmanje tri različita dobavljača.

Naš izbor

Pogled iz Pekinga: Kad Evropa sebi puca u nogu

Evropski komesari će se sastati 29. maja na hitnim razgovorima o merama koje mogu da preduzmu.

Oliver Rihtberg, šef spoljne trgovine u VDMA, trgovinskoj organizaciji za industriju proizvodnje mašina i opreme u Evropi i Nemačkoj, kaže da su državne subvencije jedan od faktora koji su učinili kineske proizvode jeftinijim.

Veća briga su promene deviznog kursa u proteklih pet godina, za koje je nemački ekonomista Jirgen Mates rekao da su mogle da dovedu do toga da juan bude 40 posto potcenjen u odnosu na evro, ostavljajući šefovima nabavki malo izbora na svakodnevnom poslovnom nivou.

"Ako razmišljate o tome koje proizvode da pravite i ako vidite dobavljača u Kini koji proizvodi nešto što je 95 posto kvaliteta evropskog proizvoda, a to je 30-50 posto jeftinije, to je racionalan izbor, rekao bih. To je ono što nam takođe šteti. Više ne možemo ovo da prihvatimo jer je jednostavno nepravedno", rekao je Rihtberg.

Oslanjanje na Kinu šteti i trebalo bi da budemo zabrinuti: gubimo tržišni udeo, naša industrija je pod značajnim pritiskom, a samo u Nemačkoj u mašinskoj industriji izgubili smo 22.000 radnih mesta u prošloj godini, dodao je on.

Kanibalizacija industrija

Sajt za praćenje kineske trgovine "Soupboks" upozorio je da Evropi preti kanibalizacija industrija. Podaci su, navode, više zabrinjavajući nego što se očekivalo.

Pao dogovor SAD i Kine: Smanjuju se carine, postignut sporazum o avio-industriji

"Rizik nije samo u tome što EU kupuje jeftine inpute od Kine. Rizik je u tome što jeftina ponuda postepeno čini proizvodnju EU neekonomičnom, ostavljajući uniju zavisnom od samog izvora koji ju je zamenio", navodi se na sajtu.

Trgovinski podaci pokazuju da suficit Kine sa EU raste. Neki kažu da je uticaj carina EU iz 2024. godine, do 35 posto na kineska električna vozila, potpuno poništen deviznim kursom.

Endru Smol, direktor programa za Aziju u Evropskom savetu za spoljne odnose i bivši savetnik za Kinu u Evropskoj komisiji, objašnjava da alati koje je EU do sada koristila nisu srazmerni nivoima uvoza.

Kina je sada glavni trgovinski partner Nemačke, pretekavši SAD. Kineski suficit sa Nemačkom udvostručio se sa 12 milijardi dolara na 25 milijardi dolara između 2024. i 2025. godine, jer je uvoz iz druge najveće svetske ekonomije u najveću evropsku dostigao 118 milijardi dolara, dok je izvoz pao na 93 milijarde dolara, prema podacima kineske carine.

Procenjuje se da je u Nemačkoj od 2019. godine izgubljeno 250.000 industrijskih radnih mesta, sa najvećim padom u proizvodnji automobila gde je između 2024. i 2025. godine izgubljeno oko 51.000 radnih mesta.

Eskelund upozorava da je rastuće oslanjanje EU, a naročito Nemačke, na Kinu "egzistencijalna briga".

"Već postoji deindustrijalizacija. Nemačka gubi oko 10.000 do 15.000 radnih mesta mesečno. U nekom trenutku ovo bi moglo da prevaziđe ekonomsko pitanje i postane bezbednosno pitanje za Nemačku", rekao je on.

EU je iznela dva zakonska predloga kako bi pokušala da zaštiti industriju: Zakon o industrijskom akceleratoru, nazvan zakon "proizvedeno u EU", i ažuriranje Zakona o sajber bezbednosti iz 2019. godine koji bi omogućio kompanijama da prestanu da kupuju kinesku robu iz bezbednosnih razloga. Ali oni neće stupiti na snagu do 2027. godine i kasnije, što ostavlja Brisel pod pritiskom da smisli hitne mere spasa za industriju EU.

Iako će sve što EU odluči biti pažljivo prilagođeno u odnosu na neizbežnu neprijateljsku reakciju Kine, Peking je taj koji odlučuje. "Kina ne mora da zaustavi sve nove kontramere koje EU ima na raspolaganju, već samo treba da usporava proces sa ciljem da održi tok svog izvoza", objašnjava Smol.