"Kredi Svis" prijavila najveće gubitke od svetske ekonomske krize

Švajcarska banka "Kredi Svis" zabeležila je prošle godine najgore rezultate poslovanja od svetske ekonomske krize. Pad prihoda i restruktuiranje banke, koje je u toku, imali su velikog udela u tome da jedna od najvećih švajcarskih banaka zabeleži gubitak od 7,29 milijardi švajcarskih franaka, preneo je nemački "Špigl".

Poslednji put kada je "Kredi Svis" izgubio ovoliko mnogo novca bilo je na vrhuncu svetske ekonomske krize 2008. godine kada je zabeleženo 8,2 milijardi franaka gubitaka.

Suočeni sa nedoumicama o finansijskoj stabilnosti banke, klijenti su povukli 110,5 milijardi franaka u poslednjem kvartalu godine, pa je banka na kraju godine raspolagala sredstvima od oko 1,29 biliona franaka.

Očekuje se da će manji depoziti klijenata i sredstava kojima upravlja banka rezultirati smanjenjem neto prihoda od kamata, provizija i naknada. To bi moglo da znači gubitak u osnovnom poslovanju milionera i milijardera u prvom kvartalu ove godine. "Kredi Svis" je upozorio da bi negativan uticaj na zaradu, prouzrokovan najavama o povlačenju iz nekih delova investicionog bankarstva i troškovima restruktuiranja, mogao da dovede do značajnih poslovnih gubitka za banku i u 2023. godini.

Druga najveća švajcarska banka sada je peti kvartal za redom "u crvenom", navodi se u tekstu. Pozadina takvog stanja su skandali i greške koje je pravio krizni menadžment. Tako se u oktobru na društvenim mrežama uveliko spekulisalo o budućnosti banke. Situacija se od tada smirila, ali osnovno osiguranje za akcije "Kredi Svisa" i dalje uključuje premiju od mogućeg rizika i čini finansiranje banke skupljim.

Sektor za investiciono bankarstvo "Kredi Svisa" pretrpeo je prethodnih godina značajne gubitke. Samo u ovom sektoru zabeležen je minus od 2,8 milijardi franaka 2022. godine. Reforme su počele i u ovom sektoru, a krajem oktobra banka se konačno izjasnila da više neće igrati vodeću ulogu u investicionom bankarstvu.

Najavljene su radikalne promene, uključujući izlazak iz značajnog dela poslova i smanjenje broja radnih mesta za 9.000.

Veliki deo poslovanja koji se tiče savetovanja o plasmanu obveznica prebačen je na podružnicu "Kredi Svis Frst Boston" i prema informacijama insajdera, ona će izaći u javnost kao nezavisna institucija 2024. ili 2025. godine.  

Jedan od ključnih elemenata u restruktuiranju banke, trećem od 2015, su napori da upravljanje bogatstvom bogatih i super-bogatih bude u većem fokusu. Ali i ovaj posao je u lošem stanju, sa gubicima od 155 miliona franaka u poslednjem kvartalu prošle godine.