Evropa u problemu: Potrošili 800 milijardi evra za borbu protiv krize, Nemačka vodi

Izdvajanja evropskih zemalja za zaštitu domaćinstava i kompanija od rastućih troškova energenata povećali su se na gotovo 800 milijardi evra.

Zemlje Evropske unije do sada su namenile čak 681 milijardi evra za borbu protiv energetske krize, od toga Velika Britanija 103 milijarde. Norveška je od septembra 2021. godine izdvojila 8,1 milijardi evra, pokazuju rezultati analize tink tenka "Brojgel".

Tako su zemlje EU i druge dve države potrošile čak 792 milijarde evra, što je skok u odnosu na 706 milijardi evra, koliko je "Brojgel" prognozirao u novembru.

Nemačka je nadmašila sve druge zemlje članice EU, pa je sa 270 milijardi evra koje je izdvojila za ublažavanje posledica energetske krize prva na listi potrošnje.

Slede Velika Britanija, Italija i Francuska koje su potrošile po manje od 150 milijardi evra. Ostale države EU uložile su daleko manje novca.

Države članice trenutno raspravljaju o predlozima EU za dalje ublažavanje pravila o državnoj pomoći za projekte zelene tehnologije, dok Evropa nastoji da se takmiči sa subvencijama u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini. Ovi planovi zabrinuli su vlasti u nekim evropskim prestonicama jer smatraju da bi podsticanje veće državne pomoći poremetilo unutrašnje tržište Unije. Nemačka se suočava sa kritikama zbog ogromnog paketa energetske pomoći, koji daleko nadmašuje mogućnosti drugih zemalja EU.

Iz "Brojgela" ukazuju na činjenicu da su vlade usmerile većinu podrške na neciljane mere za obuzdavanje maloprodajnih cena koje potrošači plaćaju za energiju, kao što su smanjenje PDV-a na benzin ili ograničenja maloprodajne cene električne energije. Dodali su da je neophodno da se ta dinamika promeni, jer državama ponestaje fiskalnog prostora za održavanje tako širokog finansiranja.

Analitičar Đovani Zgaravati rekao je da bi vlade, umesto mera za suzbijanje cena, koje su de fakto subvencije za fosilna goriva, sada trebalo više da podstiču strateške sektore privrede.