Evropska automobilska industrija bez goriva: Uzroci najveće krize u poslednjih nekoliko decenija

Evropska automobilska industrija suočava se sa jednom od najtežih kriza u svojoj istoriji. Zatvaranje fabrika, otpuštanja radnika i pad profita postali su sve češća pojava, dok kineski proizvođači električnih vozila nastavljaju da osvajaju svetsko tržište, piše u analizi RT internešenela.

Električni automobili potiskuju "benzince": Gde je "Stelantis" u trci sa Kinom

Najnoviji primer je nemački proizvođač luksuznih automobila "Porše", koji bi, prema pisanju lista "Handelsblat", mogao da otpusti još 4.000 radnika.

Kompanija je već u martu saopštila da joj je operativna dobit pala za čak 93 odsto, nakon skupog zaokreta u strategiji razvoja električnih vozila.

Međutim, u tekstu se ističe da se iza ovih problema krije se mnogo šira slika – kombinacija visokih cena energenata, sve strožih propisa Evropske unije, promena u globalnim lancima snabdevanja i sve oštrije konkurencije iz inostranstva.

Kriza traje još od pandemije

Od pandemije kovida i globalne nestašice poluprovodnika, evropski proizvođači automobila suočavaju se sa slabom potražnjom i uporno visokim proizvodnim troškovima, pre svega zbog skupe energije.

Prodaja se nije vratila na nivoe pre pandemije. U Evropskoj uniji broj registracija novih automobila tokom 2025. godine bio je skoro 30 odsto manji nego 2019, dok ni britansko tržište nije uspelo da se oporavi.

Istovremeno, visoke cene struje i gasa dodatno su oslabile konkurentnost evropskih proizvođača u odnosu na kompanije iz Azije i Severne Amerike.

Posledice su već vidljive.

"Folksvagen", "Mercedes" i Be-Em-Ve najavili su otpuštanja i smanjenje troškova, "Stelantis" je smanjio proizvodnju u više evropskih fabrika, posebno u Italiji, "Reno" nastavlja restrukturiranje u Francuskoj, dok su u Velikoj Britaniji zatvorene pojedine fabrike usled sve većih proizvodnih troškova.

Nemačka najteže pogođena

Najveći udar pretrpele su zemlje čija se privreda u velikoj meri oslanja na automobilsku industriju.

Sektor je 2019. godine obezbeđivao oko 13,8 miliona radnih mesta, što je predstavljalo 6,1 odsto ukupne zaposlenosti u Evropskoj uniji, dok je učestvovao sa više od sedam odsto u BDP-u Unije.

Najteže je pogođena Nemačka, gde je od 2019. godine izgubljeno oko 125.000 radnih mesta u automobilskoj industriji.

Statistika prikriva ozbiljne probleme: Šta se krije iza rasta robne razmene između EU i SAD

U Francuskoj je broj zaposlenih u ovom sektoru pao sa oko 425.000 na manje od 290.000 od 2010. godine, dok je u Italiji proizvodni sektor izgubio više od 103.000 radnih mesta od 2008, a još oko 12.650 radnih mesta u automobilskoj industriji smatra se ugroženim.

Posebno su izložene i Češka, Slovačka i Mađarska, čija je industrijska proizvodnja u velikoj meri oslonjena na strane proizvođače automobila.

Skupa energija kao jedan od glavnih uzroka

Prema analizi, jedan od ključnih razloga krize jesu dramatično povećani troškovi energije.

Nakon prekida tradicionalnih energetskih tokova i postepenog odustajanja od relativno jeftinog ruskog prirodnog gasa koji je stizao gasovodima, Evropa se sve više oslanja na skuplje alternative, pre svega na uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država.

Za automobilsku industriju, koja troši ogromne količine energije u proizvodnji čelika, aluminijuma, hemijskih proizvoda i baterija, to je značilo značajno povećanje troškova duž čitavog proizvodnog lanca.

Problem nije pogodio samo fabrike automobila, već i proizvođače čelika, plastike i baterijskih ćelija, što je dodatno povećalo cene vozila i smanjilo profitne marže kompanija.

Posebno su pogođena električna vozila, čija proizvodnja baterija zahteva velike količine energije.

Tako je nekadašnja prednost Evrope – stabilna i relativno jeftina industrijska energija – postala jedan od najvećih tereta za proizvođače.

Kina preuzima primat

Istovremeno, evropski proizvođači sve više gube korak sa Kinom.

Kineske kompanije raspolažu integrisanim lancem proizvodnje baterija – od prerade sirovina do proizvodnje baterijskih ćelija – što im omogućava značajno niže proizvodne troškove.

Tramp zatvara vrata "Polestaru": Švedsko-kineski proizvođač od 2027. neće moći da prodaje auta u SAD

Osim toga, ogromno domaće tržište omogućava daleko veću proizvodnju i brže uvođenje novih tehnologija.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Kina je tokom 2024. godine proizvela 12,4 miliona električnih automobila, dok je Evropska unija proizvela 2,4 miliona, a Velika Britanija svega oko 80.000.

Zelena tranzicija dodatno opteretila industriju

Evropska unija istovremeno nastavlja sa sprovođenjem ambiciozne klimatske politike.

Proizvođači moraju da ispune sve strože ciljeve u pogledu emisije ugljen-dioksida, dok Brisel planira da od 2035. godine zabrani prodaju novih automobila sa benzinskim i dizel motorima.

Zbog toga su kompanije bile primorane da ulože ogroman novac u razvoj električnih vozila, izgradnju fabrika baterija, novih proizvodnih linija i softverskih rešenja, mnogo pre nego što su te investicije počele da donose profit.

Problem je dodatno produbljen činjenicom da prodaja električnih automobila raste sporije od očekivanja.

Iako cene polako padaju, električna vozila su i dalje skuplja od klasičnih modela, dok kupce i dalje brinu infrastruktura za punjenje, domet i vrednost polovnih električnih automobila.

Dodatni udarac predstavljalo je ukidanje državnih subvencija u više evropskih zemalja. Nemačka je, kao najveće evropsko tržište, krajem 2023. godine ukinula podsticaje za kupovinu električnih vozila, što je dovelo do naglog pada prodaje.

Posledice mogu biti dugoročne

Naš izbor

Naftaši traže da se tržište oslobodi: Da li će država ukinuti Uredbu i šta bi to značilo za vozače

Evropske vlade pokušavaju da ublaže krizu kombinacijom finansijskih podsticaja, investicija i delimičnog ublažavanja klimatskih pravila.

Evropska unija ulaže u domaću proizvodnju baterija i električnih vozila, finansira infrastrukturu za punjenje i proizvodnju kritičnih sirovina, uvela je carine na električne automobile proizvedene u Kini zbog sumnji na državne subvencije, a proizvođačima je dala više vremena da ispune propisane ciljeve emisije štetnih gasova.

Analitičari, međutim, upozoravaju da bi nastavak ovog trenda imao posledice daleko šire od same automobilske industrije.

Pad proizvodnje mogao bi da ugrozi milione radnih mesta, oslabi izvoz, smanji investicije i dodatno optereti javne finansije evropskih država.

Istovremeno, kako Kina nastavlja da jača svoju dominaciju u proizvodnji električnih vozila i baterija, Evropa rizikuje da izgubi jednu od svojih najvažnijih industrijskih prednosti i postane sve zavisnija od uvoza vozila, baterija i ključnih tehnologija.