IAE: Evropske sankcije na rusku naftu najteže će pogoditi tržište dizela

Tržište dizela biće najverovatnije najveća žrtva sankcija Evropske unije uvedenih Ruskoj federaciji koje bi trebalo da stupe na snagu u decembru i u februaru.  

Sankcije EU na rusku prirodnu naftu i derivate, kao i zabrana njihovih isporuka morskim putem preko evropskih luka, biće dodatni pritisak na naftno tržište, naročito dizela, koje je već prenapregnuto, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IAE).

Predloženo ograničenje cena ruske nafte, moglo bi da ublaži tenzije na tržištu, ali mnogobrojne nesigurnosti i izazovi u logistici ostaju, konstatuje se u izveštaju IAE.

Cene dizela i relativna razlika u odnosu na cenu nafte, dostigle su rekordan nivo u oktobru i sada su veće 70 odsto, odnosno 425 odsto u odnosu na pre godinu dana.

Ističe se da su štrajkovi u francuskim rafinerijama prošlog meseca, uz očekivane evropske sankcije već podigle cene u Roterdamu, glavnom evropskom "habu" za trgovinu, na više od 80 američkih dolara za barel, a cene su skočile i u Sjedinjenim Američkim Državama uoči zimske sezone.

"Visoke cene dizela podstiču inflaciju, dodatno pritiskajući svetsku ekonomiju i globalnu potražnju za naftom. Procenjuje se da će se potražnja povećati za 2,1 miliona barela dnevno do kraja godine, pre nego što uspori na 1,6 miliona barela dnevno sledeće godine", navodi se u izveštaju.

Na usporavanje, odnosno na potrošnju, snažno utiču slabljenje kineske ekonomije, energetska kriza u Evropi i jak dolar.

Uz to, zalihe destilata su na minimumu koju nije viđen više decenija, ističe IAE.

Globalno posmatrano, rezerve nafte opale su za 14,2 miliona barela u septembru. Zalihe prirodne nafte za industriju zemalja OECD-a manje su za osam miliona barela, državne zalihe za 37,4 miliona barela, dok su ukupne zalihe OECD-a pale ispod 4.000 miliona barela, prvi put od 2004. godine, navodi se u izveštaju.

IAE navodi da će, kada stupe na snagu sankcije EU na rusku naftu i derivate, evropske zemlje koje su uvele zabrane morati da nadoknade dodatnih 1,1 miliona barela dnevno prirodne nafte i milion barela dnevno dizela, nafte i lož ulja, koliko su uvozile ovih ruskih energenata do oktobra.

Očekuje se da od početka četvrtog kvartala ove godine do kraja 2023. novi kapaciteti rafinerija doprinesu tržištu sa 2,7 miliona barela nafte dnevno, što bi moglo da umanji posledice smanjivanja izvoza iz Rusije zbog sankcija, konstatuje IAE.

Dalje preusmeravanje trgovine trebalo bi da smanji pritisak, ali posebno brine manjak tankera, naročito plovila opremljenih da vrše isporuke iz baltičkih luka tokom zime.

"Nadmetanje za neruske barele dizela biće oštro, a zemlje EU moraće da licitiraju za isporuke iz SAD, Bliskog istoka i Indije i preotmu ih od njihovih tradicionalnih kupcima. Povećanje kapaciteta rafinerija pomoći će da popuste tenzije na tržištu oko dizela", navodi IAE.

Što se tiče ruske sirove nafte, najveći kupci bili su Kina, Indija i Turska.

Ruski izvoz nafte porastao je u oktobru na 7,7 miliona barela dnevno, zadržale su se isporuke u EU, Kinu i Indiju, a manji prilivi u Tursku nadomešteni su u povećanju ka destinacijama koje, kako piše u izveštaju, tek treba da budu identifikovane.

Izvoz prirodne nafte ka EU manji je u odnosu na period pre rusko-ukrajinskog konflikta za milion barela dnevno, dok je izvoz derivata nafte manji za 300.000 barela dnevno.

Ruski prihodi od izvoza porasli su za 1,7 milijardi dolara na ukupno 17,3 milijardi dolara.

Tržišta dizela već su se suočavala sa nestašicom, i pre nego što je ruska vojska prešla granice Ukrajine, zbog smanjenja kapaciteta proizvodnje izazvanih pandemijom kovida 19. U postpandemijskom periodu 2021. potražnja za dizelom i benzinom ponovo je porasla, a za sledeću godinu predviđa se novi pad.