"Fajnenšel tajms": Borba protiv inflacije ulazi u novu fazu

Decenijska inflacija koja je pogodila SAD, Britaniju i EU i podigla troškove života nebu pod oblake, najverovatnije će biti završena na jesen. Ali, piše "Fajnenšel tajms", zaostavština ekonomske krize neće.

Javnost je dobro zapamtila i zamrzela rast troškova života i gnjavažu protekle dve godine, i ta sećanja će verovatno bledeti sporije od statistike inflacije. To znači da će političari morati više da se potrude umesto da samo ljudima kažu da životni standard raste, jer je inflacija pala, navodi portal.

S obzirom da su kamatne stope porasle sa efektivne nule u 2021. na nivo od četiri odsto u evrozoni, 5,25 odsto u Velikoj Britaniji i 5,25 do 5,5 odsto u SAD, bitka oko kamatnih stopa će takođe ući u novu fazu 2024. Nestala je potreba za pooštravanjem politike - pitanje za narednu godinu je kako i kada ublažiti pritisak?

Odgovor treba tražiti u ispitivanju onoga što je bilo iznenađujuće u dosadašnjem padu inflacije, navodi "Fajnenšel tajms".

Sumorne prognoze za ekonomiju evrozone u 2024: Šta će biti ako Tramp pobedi, a Kijev izgubi rat

U poređenju sa očekivanjima u ovo doba prošle godine, SAD, evrozona i Velika Britanija su izbegli recesiju i rastuću nezaposlenost koje je većina ekonomista očekivala. Rast je bio znatno bolji u Americi nego u Evropi, ali je ponuda privreda sa obe strane Atlantika premašila očekivanja. Ovo sugeriše da centralne banke ne moraju da ograničavaju rast tražnje onoliko koliko su nekada mislile.

Zvaničnici centralnih banaka generalno prihvataju da će sniziti kamatne stope 2024. godine, ali ne žele da brzo krenu sa tim iz straha od ekscesa na finansijskom tržištu i rizika da inflacija nije u potpunosti poražena.

Neophodno je sačekati neko vreme pre nego što se smanje kamate kako bi se osiguralo da trendovi nižih cena u poslednjih šest meseci nisu lažna nada.

Ali, pošto monetarna politika funkcioniše sa zakašnjenjem, što je duže kašnjenje, to su veći troškovi vezani za čekanje. Prema tome, prvo smanjenje stope Federalnih rezervi trebalo bi da se desi u martu, kako finansijska tržišta očekuju. Evropska centralna banka i Banka Engleske bi trebalo da se pridržavaju sličnog vremenskog okvira, naročito pošto je evropska ekonomija slabija, ocenjuje "Fajnenšel tajms".

Sa druge strane, centralne banke ne bi smele brzo da spuste kamatne stope jer je nezaposlenost svuda niska, ima malo slobodnih kapaciteta, pa postoji opasnost da će se inflacija ponovo zapaliti ako ekonomije budu previše "vruće".

Centralne banke, stoga, moraju da nađu put ka relativno neutralnim kamatnim stopama kako ne bi stimulisale niti ograničavale ekonomski rast i inflaciju. I te politike bi trebalo da se pridržavaju čak i ako inflacija privremeno padne ispod nule u narednim mesecima, na primer, ako bi se cene energenata značajno snizile.

Međutim, ako nas je proteklih nekoliko godina bilo čemu naučilo, to je da će očekivani scenariji verovatno biti pogođeni događajima koji su van kontrole politike. Najvažnija stvar za centralne bankare ove godine će biti fleksibilnost u suočavanju sa neizbežnim greškama u prognozama i sposobnost da politika prilagođava promenljivim okolnostima. Divno je što je pobeđena visoka inflacija. Težak novi svet počinje sada, zaključuje "Fajnenšel tajms".