Kultura
Poslednja jugoslovenska serija: Zašto volimo "Bolji život" i danas
Bogata priča, zatim sjajan ritam serije, te mnogobrojni 'živi' likovi, kao i to da je reč o vernoj slici društva koja s mnogo duha i lakoće i vrlo teške situacije prikazuje tako da se osećate bolje posle toga – odlučili su o tome da ova serije živi više od tri decenije, ističe scenarista Siniša Pavić
Tri meseca se emitovao "Bolji život" a da niko nije napisao jednu dobru reč, loših reakcija bilo je mnogo, dosta se raspravljalo o "megalomanskom" projektu Radio-televizije Beograd od (u prvom navratu) 52 epizode, čak je bilo i glasova da se serija skrati. Međutim, tokom emitovanja sve je počelo da se menja, "Bolji život" je postao a i ostao pojam. Ili, kako je u emisiji posvećenoj tom serijalu na TV BG 1991. primetio Bogdan Tirnanić, "'Bolji život' voleli su baš svi, ali su ga na kraju voleli i oni ostali".
Bila je ovo, po broju epizoda, čak 82, najduža serija snimljena u SFR Jugoslaviji, ujedno i poslednja serija emitovana u sistemu Jugoslovenske radio-televizije, čije je finale, ispalo je simbolično, prikazano nekoliko dana pre početka rata u Sloveniji.
Serija koja je držala publiku prikovanu za male ekrane od 1987. do 1991, a gledalo ju je blizu 20 miliona stanovnika SFRJ od 22 miliona ukupne populacije, reprizirana je od tada više od dvadeset puta, a čak i u "nepopularno" vreme za TV gledaoce, kao u trenutnom terminu od 11 časova na RTS-u, dizala je gledanost Javnog servisa.
"Ne čudi me što ljudi i dalje podjednako vole 'Bolji život'. Gledljivim ga čini pre svega bogata priča, zatim sjajan ritam serije, te mnogobrojni 'živi' likovi. Najvažnije je da je to verna slika društva koja s mnogo duha i lakoće i vrlo teške i dramatične situacije prikazuje tako da se osećate bolje posle toga, da osećate izvesno olakšanje. Rekao bih da je reč o najplemenitijoj vrsti zabave, pošto zabava kod nas nema status umetničkog dela, a trebalo bi da ima ukoliko je vrhunska", kaže scenarista brojnih kultnih domaćih serija, pa i "Boljeg života" Siniša Pavić za RT Balkan.
Ovo je velika društvena freska, a ne samo porodična komedija, slika društva tog vremena, dodaje Pavić, te podseća da je "Bolji život", kao poslednja zajednička jugoslovenska serija imao sreću da kroz međunacionalne turbulencije prođe neoštećen.
"Imao sam sreću, da kažem ironično, da svaku moju seriju prati neki dramatičan događaj u društvu koji je ometao normalni tok serije. Kad se prikazivao 'Vruć vetar', do poslednjeg trenutka nismo znali da li će sledeća epizoda 'ići' jer je to zavisilo od Titovog zdravlja. Kada je počeo 'Bolji život', SFRJ se već ljuljala, počela su previranja, međupolitička, nacionalna. Za poslednju sezonu u kojoj je Boba u vojsci moralo se dobiti odobrenje za snimanje iz Generalštaba jer je pitanje JNA bilo osetljivo, to jest vodilo se računa o tome šta će se o njoj reći", pojašnjava Pavić.
Scenarista i pisac se seća da ga je Dragan Bjelogrlić, u roli Bobe Popadića, molio da u seriji ne ide u vojsku jer ona ima loš prizvuk, uštogljenost, pravila, dok ga je on uveravao da vojska može biti vrlo zabavna. Kad su završili te epizode, kako kaže, Bjelogrlić je žalio što je bilo samo deset epizoda.
Dok su radili poslednji ciklus početkom 1991, u Hrvatskoj je već na vlasti Franjo Tuđman, i TV Zagreb, pored ranijeg dogovora o emitovanju u svim centrima Jugoslavije, odlučuje da ne pusti nastavak.
"Zvala me je jedna gospođa da pita što im ne damo seriju, a potom je zagrebačka televizija bila zasuta pitanjima i protestima. Direktor je bio novi čovek Antun Vrdoljak, nacionalista i hadezeovac, koji je pod pritiskom javnosti ipak prihvatio da emituje seriju, ali dan posle Beograda da bi se eventualno izbacilo nešto ukoliko zvuči drugačije nego u Zagrebu. Međutim, nisu imali nikakve primedbe do kraja. Prošli smo neoštećeni i proslavili smo poslednju epizodu, a već posle nekoliko dana pukla je prva puška u Sloveniji. To je bio kraj Jugoslavije i kraj serije, pamtim je najviše po tome", seća se Pavić.
"Bolji život" je i dalje omiljen i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, gde počinje da se reprizira od 2012, odnosno 2015. godine. U Hrvatskoj je tada potukao po gledanosti veoma popularnu tursku sapunicu "Sulejman Veličanstveni".
"Regionalna popularnost 'Boljeg života' pokazuje stvarno raspoloženje naroda – kad je nešto dobro, to se prihvata bez zadrške. Namerno sam stavljao i Borisa Dvornika i druge hrvatske glumce koji su se sjajno uklapali. Zapravo, mislim da nikada više nećemo imati takav korpus glumaca, kvalitetnih, školovanih. Pored nekoliko nosećih rola, sve epizode su velemajstorski odigrane. Kod dobrog dela i epizoda mora da bude odigrana kao i glavna uloga, a 'Bolji život' je upravo to pokazao", zaključuje Siniša Pavić za RT Balkan.
