Naučnici savetuju da je bolje prećutati svoje životne ciljeve
Smatra se da su objavljivanje svog cilja i pronalaženje ljudi koji će da nas ''nadgledaju'', sve dok ga ne ispunimo, glavni faktori za uspeh. Ipak, mnogi su pratili ovo nepisano pravilo i dobili poptuno suprotan efekat.
Skoro svako ima primer neuspelih ciljeva iz ličnog života - upisivanje na određeni kurs, nova dijeta (kada se najviše traži ''nadzor prijatelja''), odlazak na fitnes, pisanje knjige ili drugi kreativni projekti, pa čak i putovanje koje ''nikako da se desi''. Postoji više naučnih objašnjenja i dokaza koji obajšnjavaju ovaj fenomen.
Sprovedeno je istraživanje na jednom univerzitetu u Nemačkoj u kome je 49 studenata bilo podeljeno u dve grupe, koje su morale da ispune priloženu anketu. Pitanja su bila vezana za njihove planove za narednu nedelju. Ispitanici su zapisali koliko sati će učiti, čitati i obavljati slične akademske obaveze. Nakon što je svako izjavio i ispisao svoje ciljeve, jednog grupi je rečeno da je sve pravilno odrađeno, ali drugoj je rečeno da se anketa poništava, to jest da njihovi ciljevi nisu evidentirani i primećeni.
Nakon sedam dana, grupe su dobile novu anketu i morale su da uporede koliko su ispisanih ciljeva zapravo odradili. Grupa kojoj je anketa ''poništena'' je pokazala mnogo bolje rezultate.
Jedan veliki razlog fenomena je osećaj koji se javlja kada se ciljevi saopštavaju drugima. Pričanje i zamišljanje budućnosti u kojoj su ciljevi ispunjeni zapravo luči dopamin, to jest hormon sreće. Neki smatraju da dopamin služi kao dobra motivacija, ali pojedini tvrde da se dešava suprotno. Mozak je ''prevaren'' iluzijom postignutog cilja i volja za preduzimanjem pravih koraka do uspeha počinje da zamire.
Pored toga, bliski ljudi mogu nesvesno imati ulogu u kontra-motivaciji. Hvaljenje i ohrabrenje mogu biti dobri, ali kada se odlazi u ovakvu krajnost pre ikakvog realnog ishoda, proces se može usporiti ili potpuno odbaciti. Ponovo se stvara iluzija o već unapređenoj verziji sebe i taj osećaj postaje zadovoljavajuć, iako pravih rezultata nema.
Osim što je ovom studijom dokazano da je korisno, čuvanje ciljeva za sebe može biti i veoma pozitivno iskustvo. Proces postaje veoma intiman i iskren. Motivacija nije više dokazivanje niti dobijanje odobrenja od drugih, već poptuno posvećenje sebi i unapređenju sopstvenog života. Osim toga, najbolje pohvale i prijatani osećaji su oni koji uslede nakon što se određeni cilj zaista ispuni.
