Evropa na udaru rekordnih vrućina: Padaju temperaturni rekordi, gase se elektrane

Ekstremne vrućine nastavljaju da pogađaju veliki deo centralne i istočne Evrope, a u više država već su oboreni temperaturni rekordi.

Pored nesnosne žege, visoke temperature i dugotrajna suša izazvale su probleme u energetskom sistemu, povećale opasnost od šumskih požara i dodatno opteretile infrastrukturu, prenosi britanski "Gardijan".

Najviše temperature zabeležene su u Slovačkoj, Austriji i Mađarskoj.

Slovačka hidrometeorološka agencija saopštila je da su u mestu Doljni Plahtinci juče izmerena rekordna 42 stepena Celzijusa.

U Poljskoj su vlasti bile primorane da privremeno obustave rad termoelektrana na ugalj "Kozenice" i "Poljanjec" zbog izuzetno niskog vodostaja reke Visle, koji je ograničio količinu vode neophodne za hlađenje postrojenja. Zbog toga je iz elektroenergetskog sistema povučeno oko 1,3 gigavata proizvodnih kapaciteta.

Poljski premijer Donald Tusk pozvao je poslodavce da zaštite zaposlene tokom ekstremnih vrućina, obezbede klimatizovane prostorije i dovoljne količine hladne vode.

U Nemačkoj su klimatski aktivisti protestovali ispred kabineta kancelara, zahtevajući od vlasti snažnije mere za zaštitu stanovništva od posledica ekstremnih temperatura.

Prema najnovijim procenama Instituta "Robert Koh", oko 11.900 ljudi u Nemačkoj preminulo je ovog leta od posledica vrućina.

U Mađarskoj je premijer Peter Mađar saopštio da će nuklearna elektrana Pakš, koja je privremeno bila isključena, ponovo biti puštena u rad. Naveo je i da je vodostaj Dunava porastao, ali da se i dalje očekuje velika potreba za smanjenjem potrošnje električne energije.

Stručnjaci upozoravaju da dugotrajni toplotni talasi i suša, dodatno pogoršani klimatskim promenama, predstavljaju sve veći pritisak na stanovništvo, infrastrukturu i prirodne resurse.

Ekolozi ističu da su energetski sistemi koji se oslanjaju na fosilna goriva sve ranjiviji na posledice ekstremnih vremenskih prilika. Istovremeno, visoke temperature dodatno su isušile vegetaciju, što je značajno povećalo rizik od izbijanja i širenja šumskih požara.

Prema podacima Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima, od početka godine u Evropskoj uniji je izgorelo oko 500.000 hektara zemljišta, uglavnom u Španiji i Francuskoj, dok je u Ukrajini vatra zahvatila još 292.000 hektara.

Austrija je u sredu zabeležila rekordnih 41,2 stepena Celzijusa, dok su razmere požara više nego dvostruko veće u odnosu na prethodni rekord za ovaj period godine.

U Češkoj su uslovi koji pogoduju izbijanju požara bili za više od 50 odsto nepovoljniji nego ranije, dok su u Slovačkoj bili lošiji za 32 odsto, prenosi Tanjug.

Prema analizi konzorcijuma Svetske meteorološke atribucije, globalno zagrevanje učinilo je prošlog meseca uslove sa ekstremnim vrućinama, sušom i jakim vetrom najmanje 20 puta verovatnijim u Španiji i dvostruko verovatnijim u Francuskoj.