Društvo
Podaci o upotrebi interneta među mladima u Srbiji: 40 odsto dece izloženo je govoru mržnje
Iako deca u Srbiji pokazuju dobro snalaženje u digitalnom okruženju, izazovi sa kojima se susreću na internetu sve su izraženiji. Gotovo svi učenici, njih 98 odsto, upoznati su sa AI, ali je istovremeno svaki deseti doživeo digitalno nasilje, dok se svega 36 odsto obraća roditeljima, a 3 odsto nastavnicima kada ih nešto uznemiri na internetu. Posebno zabrinjava izloženost štetnim sadržajima, a Srbija se izdvaja i po učestalosti susretanja dece sa govorom mržnje.
Deca u Srbiji češće koriste mobilne telefone za pristup internetu nego njihovi vršnjaci u ostalim zemljama u kojima je sprovedena analiza. Istovremeno, značajan broj njih na internetu nailazi na uznemirujuće sadržaje, dok se manje od polovine dece oseća bezbedno u onlajn okruženju, prema rezultatima istraživanja "EU Kids Online 2025/26".
Mobilni telefoni dominiraju, ali digitalne veštine nisu podjednako razvijene
Mobilni telefoni ubedljivo su najzastupljeniji uređaji koje deca koriste za pristup internetu. Dok je u 19 evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem udeo dece koja svakodnevno pristupaju internetu putem mobilnog telefona 87 odsto, u Srbiji on dostiže 95 odsto.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i istraživačica Dobrinka Kuzmanović navela je tokom predstavljanja rezultata da je taj udeo u Srbiji porastao za oko tri odsto u odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. godine.
Računar za pristup internetu koristi 28 odsto dece, dok je udeo korisnika laptopa i desktop računara opao sa 43 odsto, koliko je iznosio 2018. godine. Tableti su najmanje zastupljeni među uređajima koje deca koriste.
Prema rečima Kuzmanović, nisu uočene značajnije razlike između dečaka i devojčica u pogledu korišćenja digitalnih uređaja, osim kada je reč o video-igricama, koje češće igraju dečaci.
Navike korišćenja telefona prisutne su i pre početka nastave. Među decom uzrasta od 15 do 17 godina, 70 odsto koristi telefon pre škole. Isto čini 48 odsto učenika od 13 do 14 godina i 35 odsto onih uzrasta od 11 do 12 godina.
Zanimljivo je da, iako veliki broj dece podržava stav da mobilnim telefonima nije mesto na časovima, oni ih ipak koriste i tokom nastave.
Istraživanje pokazuje i da deca smatraju da poseduju dobre tehničke i operativne sposobnosti, kao i veštine potrebne za komunikaciju i interakciju na internetu. Međutim, slabije su razvijene njihove sposobnosti kritičkog procenjivanja informacija, razumevanja načina na koji algoritmi određuju sadržaj koji im se prikazuje i samostalnog kreiranja digitalnih sadržaja.
Veštačku inteligenciju koriste za učenje, ali i lične savete
Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji najčešće služe deci kao pomoć u učenju, izradi domaćih zadataka, objašnjavanju i sažimanju gradiva.
Međutim, upotreba AI ne ograničava se samo na školske obaveze. Oko petine dece koristi veštačku inteligenciju i za dobijanje saveta o zdravlju i ličnim problemima, pri čemu su devojčice sklonije takvoj upotrebi. Po ovom pokazatelju Srbija se nalazi među vodećim zemljama u Evropi.
Stavovi dece o budućnosti ovih tehnologija nisu jednoznačni. Oko 37 odsto ispitanika nada se da će veštačka inteligencija podstaći ljudsku kreativnost, dok približno trećina veruje da će nove tehnologije smanjiti vreme koje ljudi provode obavljajući dosadne poslove.
Istovremeno, prisutna je i zabrinutost zbog mogućih posledica njihovog razvoja. Četvoro od desetoro dece brine da tehnologije zasnovane na AI troše previše prirodnih resursa i štete životnoj sredini. Isti udeo ispitanika strahuje i od mogućnosti da AI nadmaši ljudsku inteligenciju do te mere da ljudi više neće moći da zadrže kontrolu nad njom.
Govor mržnje i drugi štetni sadržaji među najvećim problemima
Jedan od najzabrinjavajućih nalaza istraživanja odnosi se na izloženost dece štetnim sadržajima i govoru mržnje na internetu.
Prema podacima istraživanja, tri od desetoro dece u obuhvaćenim zemljama susreću se sa porukama mržnje najmanje jednom mesečno. Udeo se razlikuje od zemlje do zemlje: u Irskoj iznosi 15 odsto, dok je u Srbiji dostigao 40 odsto.
Istovremeno, istraživanje pokazuje da je u Srbiji čak tri četvrtine dece bilo izloženo govoru mržnje, što predstavlja značajan rast u odnosu na prethodni ciklus, kada je taj udeo iznosio 45 odsto.
Docentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu Tijana Milošević objasnila je da se govor mržnje odnosi na različite oblike napada i usmeravanja neprijateljstva prema manjinama, bilo da je reč o nacionalnoj, seksualnoj ili rasnoj pripadnosti.
Osim toga, deca se susreću sa teorijama zavere, sadržajima koji podstiču na samopovređivanje ili samoubistvo, kao i materijalima koji prikazuju zlostavljanje životinja.
U svih 19 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, 40 odsto dece naišlo je na uznemirujuće ili nasilne fotografije i snimke, 39 odsto na sadržaje koji promovišu ekstremnu mršavost, a 37 odsto na materijale koji govore o samopovređivanju.
Posebno je zabrinjavajuće i to što se manje od polovine dece, odnosno 48 odsto, oseća bezbedno na internetu.
U istraživanju se navodi i da je udeo dece koja su prijavila da ih je tokom prethodnog meseca nešto na internetu uznemirilo porastao sa sedam odsto u 2020. na 23 odsto u 2025. godini.
Tijana Milošević ukazala je i na podatak da je 21 odsto dece primilo seksualnu poruku, pri čemu su ih češće dobijali dečaci.
Međutim, kada je reč o pošiljaocima, uočene su razlike između dečaka i devojčica. Devojčice su dvostruko češće dobijale takve poruke od nepoznatih osoba, dok su dečaci najčešće dobijali poruke od nekoga koga poznaju, ali ko ne ide u njihovu školu.
Istraživanje ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim obrazovanjem dece, mladih, roditelja, porodica i nastavnog osoblja o širim aspektima tehnološkog razvoja. Cilj je razvijanje kritičkog odnosa prema tehnologiji, kako bi građani bili osposobljeni da razumeju, procenjuju i preispituju njenu ulogu i uticaj na sopstvenu budućnost.
Istraživanje obuhvatilo više od 28.000 dece u Evropi
Istraživanje pruža reprezentativne uporedne podatke prikupljene od 28.465 dece uzrasta od 10 do 16 godina u 19 evropskih zemalja: Austriji, Belgiji, Hrvatskoj, Češkoj, Estoniji, Finskoj, Irskoj, Italiji, Letoniji, Luksemburgu, Malti, Norveškoj, Poljskoj, Portugaliji, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Španiji i Švajcarskoj.
Ciljnu grupu činila su deca rođena u periodu od 2009. do 2015. godine, a podaci su prikupljani od aprila 2025. do aprila 2026. godine. Učenici su samostalno popunjavali upitnike u školama, prema OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju).
Live
