Društvo
Sedamnaest godina od odlaska patrijarha Pavla: Budimo ljudi
Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali, treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje, govorio je patrijarh Pavle kojeg su ispratile stotine hiljada vernika. U besedama o Kosovu i Metohiji govorio je da "ovoga puta niko ne smeo da zakasni"
Patrijarh Pavle, koji je u narodu bio omiljen zbog skromnosti, mudrosti i istinoljubivosti, preminuo je na današnji dan 2009. godine u 95. godini. Na dan sahrane, na putu od Saborne crkve do porte Manastira Rakovica ispratile su ga stotine hiljada vernika, koji su i danima pre toga čekali u redovima da mu se poklone poslednji put.
"Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali, treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje", govorio je patrijarh Pavle.
Kao da je, ne govoreći o sebi, opisao i sopstveni odlazak. Govorio je malo, ali je svaka njegova reč nosila težinu.
"Prolaze godine, pa će sigurno da nam prođe i naš život. Ali da se trudimo da to što bude, da bude na visini. Ne da se mi pravimo važni, ali da ne dozvolimo da budemo nerazumni", govorio je patrijarh Pavle, podseća RTS.
Rođen je 1914. godine kao Gojko Stojčević, u selu Kućanci, u Slavoniji. Rano je ostao bez roditelja, a odrastao je uz tetku. Školovao se u Sarajevu i Beogradu, gde je, osim teologije, studirao i medicinu. Zamonašio se 1946. godine, dobivši ime Pavle. Pre nego što je 1990. izabran za patrijarha Srpske pravoslavne crkve, više od tri decenije bio je episkop raško-prizrenski. Na čelu Srpske pravoslavne crkve ostao je do smrti, 2009. godine. Skromno, bez potrebe za privilegijama. Išao je peške, vozio se gradskim prevozom, sam popravljao i pravio svoje cipele. U vremenu velikih podela, nemira i iskušenja, podsećao je na ono najjednostavnije – da budemo ljudi.
Posebne su bile njegove besede o Kosovu i Metohiji.
"I danas, kada su se nad Kosovom i Metohijom nadvili crni oblaci, treba podsetiti i sebe i druge na istinu da nas niko nije pitao hoćemo li se roditi u ovom ili onom narodu, na ovom ili onom tlu. Za to nemamo ni zasluge, ni krivice. Ali, da li ćemo opstati kao ljudi ili neljudi, to zavisi od nas, kao što od nas zavisi i da li ćemo opstati ili nestati i pred Bogom i pred čovečanstvom. Šta bi srpski narod bio bez svojih kosovsko-metohijskih zadužbina, i u slobodi i u ropstvu? Šta bismo i mi danas bili bez njih i pred sobom i pred svetom?, govorio je patrijarh Pavle.
Zavetna postojbina srpske zemlje, kako je rekao "KiM je naš dug i pred Bogom i pred ovim napaćenim narodom koji, kraj svojih sve proređenijih ognjišta, čuva ovde svetinje ne samo Srba, već čitavog prosvećenog čovečanstva".
"Ovog puta niko ne bi smeo da zakasni na Kosovo", rekao je patrijarh Pavle.
Patrijarh srpski Pavle sahranjen je pre 17 godina u porti Manastira Svetih Arhangela u Rakovici u Beogradu. Među mnogima koji ga se danas sećaju su i đaci Gimnazije "Patrijarh Pavle", nekadašnje Petnaeste gimnazije na Labudovom brdu, koji svake godine pešače od škole do manastira gde je patrijarh sahranjen, po sopstvenoj želji.
Live
Kolumna
