Kako da prepoznamo da je prijateljstvu došao kraj

Kraj prijateljstva nekada može biti teži od ljubavnog raskida. Svakome je potreban prijatelj kome se možemo poveriti, ko će biti tu kroz sve teške, ali i lepe trenutke našeg života. Poverenje i ljubav koja se dobija iz prijateljstva može biti neprocenjiva. Sama pomisao na gubljenje takvog odnosa može biti bolna, ali to ne znači da je svaki prijatelj dobar za nas.

Mnoge studije su pokazale da učestali stres od svađanja i provođenje vremena sa iscrpljujućim osobama mogu dovesti do depresije, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa ili čak karcinoma. Kao i svaki stres, loš prijatelj može biti štetan po zdravlje.

Ipak, čak i kada prijateljstvo više nije iskreno i ne čini nas srećnim, većina ljudi se ustručava od raskidanja odnosa, verujući da će se situacija i frustracije rešiti "same od sebe". Neprijatni razgovori su neizostavni, ali bolje je učiniti ono što je potrebno za sopstveni mir i prepoznati koji su odnosi vredni "spašavanja" u budućnosti. U redu je biti zahvalan za sve ljude koji su nam nekada bili značajni, ali kada je zaista došao kraj odnosa, onda treba prihvatiti da nije svakome suđeno da zauvek bude u našem životu:

"Stari" prijatelji

Najčešći primer mogu biti prijatelji iz detinjstva ili koje poznajemo još iz školskog doba, tako da zamišljanje život bez njih deluje nemoguće. Druženje s njima može biti nostalgično i pričanje o prošlosti povremeno prija. Ipak, tu se pozitivna strana završava. Osim zajedničkih uspomena, ne postoji skoro ni jedna zajednička tema. Takvo prijateljstvo je teško okončati, pogotovo kada odnos nije "očigledno" toksičan i iscrpljujuć. Ipak, ljudi se menjaju i nekada je najbolje raskinuti odnos koji više ne obogaćuje život.

Jednostrani trud

Svaki međuljudski odnos ima različite faze. Kada dolazi do "hladnog" perioda, potrebno je da obe strane primenjuju određeni trud, kako bi se ponovo uspostavila učestala komunikacija i viđanje. Vremenom se odnos ponovo stabilizuje i vrati u normalu. Međutim, kada druga strana u većini slučajeva ne pokazuje nikakav napor ili interesovanje za poboljšanje odnosa, onda je dobro raskinuti prijateljstvo, kako ne bi došlo do nagomilavanja emotivnog stresa. Pravi prijatelj ne bi trebalo da bude "obaveza".

Suptilni znakovi

Toksičan odnos nije uvek pun burnih svađa i nesuglasica. Nekada se može videti kroz skoro neprimetne znakove. Na primer, kada podelimo dobru vest iz sopstvenog života sa prijateljem, ne postoji nikakav entuzijazam u njegovom odgovoru. Tokom teških vremena, ne nude podršku ili pomoć i uvek će radije udeliti kritiku, nego kompliment ili ohrabrujuće reči. Navedeni znakovi ne moraju biti presudni, ali kada se učestalo pojavljuju, onda je vreme za ozbiljan razgovor.

Nerviranje oko malih stvari

Analizom sopstvenih emocija i misli možemo ustanoviti da li je određeno prijateljstvo dobro za nas. Na primer, kada primetimo da se uvek osećamo iritirano u njihovoj blizini, koncentrišemo se samo na loše karakteristike druge osobe, razmišljamo o neprijatnim interakcijama iz prošlosti i sl., onda je vreme za preispitivanje odnosa.

U nekim slučajevima, razgovor sa drugom osobom može biti od pomoći. Ipak, kada popravljanje situacije i pronalaženje mira nije moguće, ne bi trebalo forsirati prijateljstvo. Ljudski odnosi se mogu ohladiti ili pogoršati i bez konkretnog objašnjenja. Tada je bolje sprečiti mogući konflikt u budućnosti i okončati prijateljstvo.

Stavovi se ne poklapaju

Sledeći primer se najviše odnosi na bliska prijateljstva. Osobe koje smatramo veoma dragim, barem u neku ruku, moraju imati iste ili slične moralne stavove kao i mi. U suprotnom, često može doći do neslaganja, svađa i nagomilanih frustracija, pogotovo kada se generalni životni principi dvoje ljudi ne poklapaju.

Navedeni razlog se ne mora odnositi na površna prijateljstva i poznanstva, ali kako bi odnos bio iskren i dugovečan, onda je važno deliti osnovna mišljenja vezana za pojedina životna pitanja. Česta razmena stavova i duboki razgovori mogu izuzetno obogatiti odnos, pa je neophodno imati mišljenja koja se poklapaju. Naravno, važno je da svako ima sopstveni identitet i pravo da brani svoju tačku gledišta, ali određene razlike u stavovima se ne mogu potpuno zanemariti.