Magazin
Skriveni znakovi emocionalnog zlostavljanja
Svakodnevni sukobi, neslaganje i slični stresovi nisu jedini indikatori emocionalnog zlostavljanja. Ponekada se dešava na veoma suptilne, ali izuzetno efektne načine. Emocionalno zlostavljanje je često neprimetno i teško za otkrivanje. Ovakvi oblici psihološkog nasilja mogu imati dugotrajne posledice po žrtve, uključujući nisko samopoštovanje i depresiju. Kako da prepoznamo skrivene znakove emocionalnog zlostaljanja?
Emocionalno zlostavljanje podrazumeva različite vrste vređanja, izazivanja, kritikovanja, u cilju preuzimanja kontrole nad drugom osobom. Može se razviti u bilo kakvom međuljudskom odnosu, bilo da to ljubavni partner, prijatelj ili član porodice.
Teško je priznati kada određena veza postaje toksična i iscrpljujuća, pogotovo kada ne postoji toliko "očiglednih" znakova. Ipak, sledeća četiri primera mogu biti indikatori nezdrave komunikacije, pogotovo kada se primećuje učestali obrazac ponašanja:
Izazivanje svađe na specijalne događaje i dane
Praznici više nisu radostan deo godine, kao što bi se očekivalo, jer je raspravljanje ili stvaranje većeg konflikta skoro uvek zagarantovano. Umesto nekoliko dana odmora, provedenih u uživanju u različitim prazničnim običajima sa bliskim ljudima, provođenje vreme sa tom osobom uvek deluje kao još teži izazov nego inače.
Osim praznika, često se dešava da druga strana uvek nađe povod za svađu pred važan/zabavan događaj, pogotovo ako je važan za nas (rođendan, proslavljanje određenog ličnog uspeha i sl.). Sabotiranje potencijalno lepih uspomena i kvarenje raspoloženja postaju nove taktike kojom se uspostavlja kontrola nad emocijama drugih.
Ismejavanje
Osoba koja želi da sebe postavi "iznad" nas će tražiti sve moguće načine da to postigne. Jedan od njih isprva može delovati suptilno, kroz male šale i skoro neprimetne komentare. Međutim, opaske će vremenom postajati sve intenzivnije i očiglednije.
Dolazi do učestalih primedbi vezanih za naše interese i hobije, posao, prijatelje, veštine i sve ostale stvari po kojima se razlikujemo i izdvajamo od druge osobe. Na taj način se postepeno uništava samopouzdanje i sumnje u sebe postaju sve veće, što omogućava drugoj osobi da se "uzdigne" u poređenju s nama.
Navedene interakcije se na početku mogu događati samo u privatnosti, ali vremenom mogu postati i taktika javnog ponižavanja pred drugima, kako bi se dinamika odnosa "zapečatila".
Nametanje očekivanja
Bilo da su vezana za stereotipe žena i muškaraca ili su u pitanju društvena, kulturološka ili religijska očekivanja, nametanje određenih pravila će postati svakodnevnica. Druga osoba najčešće želi da nas "pretvori" u nekoga ko se uklapa u njihovu sliku sveta. Ovaj tip zlostavljanja najčešće dolazi nakon prethodno navedenog ismejavanja, to jest kada je naše samopouzdanje dovoljno krhko.
Važno je napraviti razliku između iskrenih i dobronamernih saveta bliske osobe, pogotovo kada nam je potrebna podrška tokom određene životne transformacije.
Omaložavanje emocija
Kada pokažemo bilo koji znak protesta i odbijanja toksičnog tretmana određene osobe, ona će vrlo brzo reagovati kako bi sebe zaštitila i ubedila nas da je problem zapravo u nama. Nazivati svako pokazivanje osećanja "slabostima" se dešava svaki put kada dođe do ozbiljnijeg razgovora i najčešće kada odlučimo da se izborimo za sebe.
Iz toga se gradi strah od pokazivanja svog pravog mišljenja i emocionalnog stanja, što vremenom postaje izuzetno štetno za mentalno zdravlje, a drugoj osobi olakšava manipulisanje.
Kada voljena osoba pokazuje neku od ovih "navika", često je vrlo teško suočiti se sa istinom i priznati samome sebi da, iako nam je do odnosa stalo, on nije zdrav za nas. Prepoznavanje subtilnih znakova emotivnog maltretiranja može biti ključno za zaštitu žrtve i prevenciju dugotrajnih posledica. Posledice mogu biti dugotrajne i štetne po mentalno zdravlje pa bi već pri prvim naznakama trebalo doneti odluku: otvoreno suočavanje sa drugom osobom ili potpuni prekid odnosa, a u slučaju da smo žrtva emocionalnog maltretiranja, potrebno je obratiti za pomoć i podršku.
