Osam grešaka koje nam mogu pokvariti radni dan već na samom početku

Nismo svi uvek orni za rad, a naročito je teško povratiti dinamiku nakon produženog vikenda ili povratka sa odmora. Međutim, ovih osam grešaka mogu nam pokvariti bilo koji radni dan, nevezano za to da li smo tek počeli sa radom ili smo duboko "zagazili" u radnu nedelju.

Kašnjenje na posao

Prvo i osnovno pravilo jeste dolazak na posao na vreme, pa čak i koji minut ranije, jer kada kasnimo na posao, stvaramo negativan utisak o sebi kako u nama, tako i u očima svojih kolega i pretpostavljenih. Istraživanja pokazuju da menadžeri kvalitet rada zaposlenih koji redovno kasne ocenjuju nižim od onih koji dolaze na vreme, čak i ako daju oni bolje rezultate i više doprinose kolektivu i učinku kompanije.

Mrzovoljnost nikako nije okej

Socijalizacija je važan deo svakog poslovnog okruženja, i baš iz tog razloga tih pola minuta da pozdravimo svoje kolege na hodniku može biti presudno ne samo za svakodnevnu dobru komunikaciju, već i za rad i produktivnost u stresnim situacijama.

Ovo posebno važi za menadžere, koji bi trebalo da poznaju i razumeju potrebe svojih zaposlenih. Ukoliko vas, kao menadžera, podređeni smatraju neprijateljski nastrojenim, saradnja nikada neće biti na dobrom nivou, a samim tim ni učinak tima ili kompanije.

Ispijanje kafe odmah po dolasku

Gotovo svi mi odmah po dolasku u kancelariju spremimo sebi šolju jake, jutarnje kafe, međutim, naučnici smatraju da je to veoma loša navika. Naime, u periodu od 8 do 9 sati ujutru, u našem telu se luči hormon kortizol koji utiče na regulaciju energije, a ukoliko u to vreme popijemo kafu, organizam će dozu kortizola smanjiti, čime će se stvoriti kontraefekat. Zato okrepljujuća pića nikako ne treba piti pre 9 ujutru, a najbolje bi bilo ostaviti kafu tek za 10 ili 11, kada je kortizol "odradio" svoj deo posla.

Odgovaranje na mejlove rano ujutru

Još jedna loša navika koju imamo skoro svi mi jeste da odmah nakon uključivanja računara proverimo poštu i počnemo da odgovaramo na mejlove koji su se nakupili tokom popodneva. Međutim, prema rečima biznis "gurua" Majkla Kera, ovo nikako ne bi trebalo da radimo. Umesto toga, kroz mejlove bi trebalo proći tek toliko da razumemo koji su prioriteti, a zatim po tom spisku odgovarati i praviti dalje planove.

Haotičan raspored bez plana

Iako možda na početku radnog dana imamo ideju kako bi on trebalo da izgleda i šta nas od obaveza čeka, veoma je važno da sve to stavimo na papir, a svakoj obavezi udelimo određeno vreme tokom dana. Ovabeze je neophodno razvrstati po važnosti, ali i hitnosti, i ono najbitnije - ne zaboraviti da pravimo male pauze kako bismo odmorili glavu i razbistrili um.

Rešavanje jednostavnih zadataka dok smo najodmorniji

Može nam se učiniti da je lakše krenuti od najjednostavnijih zadataka, pa zatim prelaziti na one zahtevnije i teže, ali ova taktika je potpuno pogrešna. Zbog čega, pitate se? Količina naše mentalne energije se smanjuje kako dan napreduje, a gubljenje snage i resursa na jednostavne i manje važne stvari znači samo jedno - kasnije, kada budemo pred sobom imali kompleksan zadatak, njegovo rešavanje biće napornije, a mi iscrpljeni i manje fokusirani. Zato, prvo najveći i najteži "zalogaj", pa tek onda jednostavni i manje vremenski zahtevni zadaci.

Multitasking

Društvene mreže i mediji prepuni su saveta kako da "multitaskujemo" što bolje, kako da stignemo što više u samo 24 časa i budemo uspešniji od najuspešnijih. Iako za neke ovakve vesti mogu poslužiti kao motivacija, ovaj model ne radi uvek i kod svakoga. U proseku, produktivnost osobe koja preuzima na sebe nekoliko zadataka odjednom pada za 40 procenata, što znači da ukoliko želimo da budemo produktivni, treba da se fokusiramo na jedan po jedan zadatak.

Previše zadataka koje sebi postavimo

Možda nismo uvek u prilici da svoje zadatke rasporedimo ravnomerno i onako kako bismo mi voleli, budući da dinamika posla "diktira" drugačije, ali u situacijama kada možemo svoje vreme organizovati tako da ne "izgorimo" od količine obaveza, to treba i da uradimo. Prema naučnim istraživanjima, ljudski mozak se može fokusirati na zahtevne mentalne zadatke najviše 2 do 4 sata tokom radnog dana, tako da prilikom planiranja radnih aktivnosti ovo treba imati na umu.