Magazin

Sladoled i čips izazivaju zavisnost, isto kao opijati i nikotinski proizvodi

Da je svakodnevno konzumiranje grickalica sa visokim sadržajem masti i šećera jedna od najgorih stvari koje možemo učiniti organizmu znaju i vrapci na grani. Ipak, poslednje istraživanje pokazalo je da ovakva navika ne samo da utiče na opšte zdravlje, već i kompletno menja šeme nagrađivanja koje su formirane u našem mozgu. Kao posledica se, nakon nekog vremena, kod ljudi može javiti i zavisnost, slična onoj koja se razvija zbog korišćenja opijata.
Sladoled i čips izazivaju zavisnost, isto kao opijati i nikotinski proizvodi© Canva / alexandraivankovich

Koliko ste puta samo iz dosade pojeli kesicu čipsa, sutradan još jednu sa društvom tokom utakmice, a za vikend sladoled sa klincima? Sigurno bezbroj, budući da su i jedno i drugo veoma "zarazne" namirnice koje nas samo mame da uzmemo još malo taman kada smo odlučili da je dosta. Nije ni čudo, naročito sada, kada su naučnici ustanovili da ove namirnice izazivaju zavisnost, baš onakvu kakva se javlja usled korišćenja opijata ili nikotinskih proizvoda, preneo je Njujork Post.

Zavisnost se javlja kod svake desete osobe

Od zavisnosti od grickalica i sladoleda trenutno u svetu "pati" 14 procenata stanovništva, a kako sugerišu naučnici, ovaj broj mogao bi biti i veći. Naravno, kada bi samo svi oni koji redovno konzumiraju ove namirnice sebi i svojim lekarima priznali da im se ne mogu odupreti bez obzira na sve štetne posledice po zdravlje koje se mogu javiti.

Istraživanje je pokazalo da svakodnevna konzumacija grickalica sa visokim sadržajem masti, kao i slatkiša koji su puni veštačkog šećera, ima sposobnost da u našem mozgu napravi pravu pometnju i potpuno izmeni šeme nagrađivanja. Na taj način, masna i slatka hrana navikava mozak da ne uživa u zdravoj i nutritivno bogatoj hrani, kao i da se osećaj zadovoljstva javlja samo kada osoba unosi nezdravu hranu.

"Kombinacija rafinisanih ugljenih hidrata i masti koja se često nalazi u prerađenim namirnicama izgleda da ima supra-aditivni efekat na sisteme nagrađivanja mozga, što može povećati potencijal zavisnosti ove hrane", objasnili su naučnici.

Još uvek se ne zna zbog čega se "navučemo" na ovakvu hranu

Zbog čega se mozak lako navikava na nezdravu hranu i slatkiše naučnici još uvek nisu uspeli da otkriju. Ipak, neki od njih sugerišu da je za stvaranje zavisnosti od čipsa i sladoleda odgovorno više sastojaka, a ne samo jedan, kao što je to recimo slučaj sa cigaretama i drugim duvanskim proizvodima, kod kojih je glavni "krivac" - nikotin. Pored uticaja sastojaka koji tek treba da se istraži, drugi "okidač" mogao bi biti dopamin - hormon sreće koji se luči prilikom konzumacije slatkiša i drugih namirnica koje nam prijaju.

U namirnicama prirodnog porekla, kao pravilo je više ugljenih hidrata ili više masti, dok je u prerađenoj hrani sadržaj ovih makrosa neproporcionalno visok, što potencijalno izaziva neobjašnjivu želju za većim i češćim unosom. Primera radi, u jednoj jabuci ima 55 kilokalorija ugljenih hidrata i blizu 2 kilokalorije masti, dok jedna čokolada ima 237 kilokalorija hidrata i oko 266 - masti.

image