Sedam grešaka koje svi pravimo kada peremo voće i povrće

Postoji više načina na koji se voće i povrće može kontaminirati pre nego što dođe do naše kuhinje. Kada raste, mogu ga dodirnuti ručice, nogice, zubi i kljunovi različitih životinja. Pored toga, više ljudi dodiruje proizvod pre nas, tako da postoji verovatnoća da će se na njima zadržati još prljavštine i bakterija.

Prvo, tu su ruke radnika na farmi na kojoj se proizvodi, koje možda i nisu oprali nakon što su dodirnuli prljave ili čak opasne materije, pa tu su i ruke ljudi koji sortiraju proizvode u prodavnici, a onda na red dolaze brojni kupci u prodavnici koji ih uzimaju i potom vraćaju nazad. 

Pored toliko faktora, morate da budete sigurni da ste pravilno uklonili sve ostatke prljavštine sa hrane, tako da bi sledeće greške trebalo izbegavati:

Ne perete ruke 

Pre nego što ga pojedete, pa čak i pre nego što ga operete, postoji još jedan par ruku koji dolazi u kontakt sa vašim proizvodom: vaše. Pranje voća i povrća pomoći će im da se otarase svih bakterija koje su im prenete na putu od farme do vašeg doma, ali ako ne operete svoje ruke pre nego što kree da ispirate voće ili povrće, potencijalno dodajete još bakterija - vaših, u ovu "mešavinu", koje se neće dovoljno isrpati.

Preporučljivo je da temeljno operete ruke sapunom, oko 20 sekundi, pre nego što krenete da perete ove namirnice. Takođe bi trebalo da operete ruke i nakon čišćenja voća i povrća, kako biste izbegli širenje bakterija po kući koje su možda ostale na našoj koži.

Ne koristite tekuću vodu

Ovo je greška koja je veoma rasprostranjena. Mnogi veruju da je potapanje proizvoda u čistoj vodi, zatim ispiranje, pa još jedno potapanje najbolji način da se očiste, ali to zapravo nije tačno. Najbolji način za pranje proizvoda je pod mlazom tekuće vode, jer to omogućava da se prljavština i klice isperu i odvoje dok perete, umesto da se "bućkaju" u vodi.

Ova metoda čišćenja je posebno važna za lisnato povrće poput kelja, zelene salate, spanaća. Listovi ovog povrća imaju mnogo neravnina, talasa i 'vena' između kojih se može zadržati prljavština (što često možemo sami videti). To je zato što rastu blizu zemlje, te su izložene većem riziku od kontaminacije. Pranje svakog lista pojedinačno pod tekućom vodom može oduzeti malo više vremena i truda, nego kada biste ih ostavili potopljene u vodi, ali to je najbolji način da se eliminišu klice i druge supstance koje se mogu nalaziti na njima. 

Koristite sapun

Iako sigurno treba da operete ruke sapunom i vodom pre nego što operete voće i povrće, to ne znači da bi trebalo da sapun koristite i za namirnice koje ćete konzumirati. Iako biste verovatno uklonili prisutne bakterije, povećavate šanse za hemijsku kontaminaciju, u slučaju da delovi sapuna ostanu na hrani.

Teško ćete biti sigurni da ste isprali sav sapun sa proizvoda, pa će svi ostaci koji eventualno ostanu biti progutani. Ovo može dovesti do povraćanja i dijareje (što je upravo ono što ste pokušavali da izbegnete pranjem). Iako možda ne deluje kao da je "dovoljno čisto", sve što vam treba kada perete voće i povrće je čista voda: nije potrebno koristiti sapune ili deterdžente.

Koristite sirće

Ako znate da sapun nije odgovor, možda se opredelite za omiljeni proizvod za čišćenje domaćinstva: sirće. Različite vrste sirćeta mogu učiniti sve, od izbeljivanja odeće do uklanjanja neprijatnih mirisa sa tepiha, ali jedna stvar koju ipak ne može dobro da uradi je da očisti i dekontaminira hranu. 

Da bi sirće bilo efikasno u ubijanju bakterija na povrću ili voću, oni bi morali da budu potopljeni u njemu duže vreme. Ali problem je to što, ako to povrće i voće ostanu u sirćetu dovoljno dugo da ubiju patogene, namirnice će takođe ostati poptopljene dovoljno dugo da se ukisele. Sirće će promeniti kvalitet i ukus hrane, pretvarajući je u nešto što niste nameravali da napravite.   

Ljuštite koru pre pranja 

Zašto biste oprali koru koju ćete upravo skinuti i koju ne planirate da pojedete? Odgovor je jednostavan - zato što proces ljuštenja može preneti klice na unutrašnji deo ploda, posebno kada nožem ili drugim alatom pravimo brazde i otvore, u koje se prljavština i pesticidi mogu uvući. 

Zbog toga bi uvek trebalo da operete voće i povrće pre nego što ga ogulite, a od ovog pravila nema izuzetaka. Na primer, trebalo bi prvo da operete šargarepu ili krompir, ogulite ih, a zatim ponovo isperete, da biste bili poptuno sigurni da nema prljavštine. Ovo važi i za voće poput pomorandže, koje možete oguliti i bez noža. Nikada ne znate koji su pesticidi, prljavština ili druge supstance došle u kontakt sa vašim voćem ili povrćem pre nego što su dospele do vas, tako da je bolje jednom oprati čak i one namirnice sa debelom korom pre ljuštenja.

Hrana ostaje mokra nakon pranja 

Dakle, jasno je da ako želite da očistite povrće i voće, morate ih isprati pod mlazom vode - ali šta onda? Ako ćete svoje oprane proizvode čuvati i nećete ih sve odmah iskoristiti, morate ih osušiti pre skladištenja u frižider.

Vlaga koja ostane nakon pranja može pospešiti rast bakterija, bez obzira koliko ste temeljno očistili hranu. Nakon toga će se proizvod pokvariti i više neće biti bezbedan za jelo. Dovoljno je da hranu osušite suvom krpom pre skladištenja, a takođe bi trebalo da je pojedete što pre.  

Pranje bez cediljke

Videli smo da je najbolji način za pranje bilo koje vrste voća ili povrća pod tekućom vodom, ali šta ako perete nešto sitno, poput pasulja, prokelja, sočiva, borovnica, graška? Nemoguće je isprati šaku ovih namirnica, a da barem jednu ne izgubite u sudoperi, a znamo da ni potapanje nije najbolja ideja. Dakle, najbolje rešenje je cediljka. Ovo omogućava čistoj vodi da prođe preko hrane, tako da ostatak pomešan sa prljavštinom odmah ode u odvod. Obavezno ih protresite (čistom) rukom dok ih ispirate, kako biste bili sigurni da je sve oprano. Kada završite sa ispiranjem, isključite vodu i pustite da preostala vlaga iscuri iz cediljke.