Koliko su zarađivale sovjetske vođe i čiji je moto bio "Plata će mi biti kao i radniku u fabrici"
Zarade najviših državnika oduvek su intrigirale javnost, a nagađanjima da su u pitanju milioni (a ponekad i milijarde) nikad kraja. Budući da su vremena Sovjetskog Saveza daleko iza nas, pa se zna kolike su plate imali Lenjin, Staljin i Hruščov.
Koliko je zarađivao Vladimir Lenjin
Glavni princip Vladimira Iljiča Lenjina bio je da njegova mesečna zarada treba da bude u rangu sa primanjima običnog naroda, pa je tako on sam sebi odredio platu u visini od 500 rubalja. U to vreme, pre nešto više od 100 godina, za toliko novca je radio i jedan radnik u fabrici.
Da li su to bila jedina primanja Lenjina? Ne. Osim plate, on je dobijao i honorare za mnoštvo članaka i knjiga. U deklaraciji o prihodima iz 1918. godine, Lenjin je naveo da je te godine ukupno zaradio 24.683 rubalja. Za taj novac mogla je da se kupi jedna raskošna kuća u prestonici.
Josif Staljin - od prosečne plate do 10 puta većih prihoda
Na samom početku karijere, 30-ih godina prošlog veka, Josif Visarionovič Staljin zarađivao je svega 500 rubalja, što je oko 200 rubalja više od običnog radnika. Ali, kako je napredovao, rasla je i plata - za samo nekoliko godina ona se sa 500 porasla na oko 1.200 rubalja na mesečnom nivou. Međutim, 1947. godine u SSSR se dogodila novčana reforma, a nakon nje se plata lidera zemlje skoro udesetostručila - sa 1.200 na čak 10.000 rubalja. Pritom, prosečna plata u zemlji bila je na nivou 600 rubalja mesečno.
Osim plate, i on je, kao i Lenjin, dobijao sasvim solidne honorare. Ali, nije sve išlo njemu u džep. Deo tog novca bio je namenjen za isplatu Staljinske premije naučnicima, piscima i inženjerima. Njegov životni stil je uvek bio jednostavan. Staljin je u garderoberu imao tek nekoliko vrlo običnih odela i nekoliko pari cipela. Štaviše, čak se i hranio kako sasvim običan narod - voleo je da sam sprema hranu, pritom vrlo jednostavnu.
Hruščov - plata manja nego Staljinova, ali i dalje visoka
Kada je došao na čelo države, Nikita Hruščov je vrlo intenzivno počeo da se bori sa Staljinovim kultom ličnosti. Najbolji način da to uradi bio je da krene od sebe, i platu koju je "nasledio", odnosno 10.000 rubalja smanji na 8.000. Ni njegovu vladavinu nije zaobišla novčana reforma, pa se tako 1961. godine "izgubila" jedna nula, a sa njom je i zarada Hruščova spala na 800 rubalja mesečno.
Međutim, ovo je u ona vremena i dalje bilo mnogo. I mnogo više nego što je zarađivao običan radnik. Po nekim statističkim podacima iz 60-ih godina prošlog veka, prosečna plata varirala je između 60 i 90 rubalja na mesečnom nivou. Dakle, Hruščov je zarađivao barem 10 prosečnih plata za samo jedan mesec.