Car ili dvojnik: Da li su ruskog cara Petra I zamenili na proputovanju Evropom

U martu 1697. godine iz Moskve je put Evrope krenula prva diplomatska misija, koju je činilo oko 250 ljudi. Na čelu misije bili su poslanici Franc Lefort, Fjodor Golovin i Prokopije Voznicin, a zajedno sa njima i istaknuti pisci, lekari, sveštenici, pomoćnici i volonteri.

O odlasku cara se nije ništa znalo

Car je, naravno, takođe išao, ali - inkognito! Kako bi napustio Rusiju i ušao u Evropu, Petar I je koristio lažni pasoš koji je bio izrađen specijalno za ovo putovanje. Na važnom zadatku car se skrivao iza identiteta običnog vojnika Petra Mihajlova, koji je navodno na misiju krenuo kako bi istražio vojne novotarije.

Pod lažnim identitetom car Petar I nalazio se u Evropi više od pola godine, posetivši habsburšku imperiju, Poljsku, Englesku, Holandiju i mnoge druge zemlje. Pored službenih dužnosti, car je stigao čak i da uživa i za svoju dušu - učestvuje u izgradnji fregate "Sveti Apostoli Petar i Pavle" u Amsterdamu i prisustvuje maskenbalu u Beču.

Po povratku iz Evrope car je pokrenuo niz reformi

U avgustu 1698. godine Petar I se vratio u Moskvu i odmah po povratku uneo nekoliko velikih izmena u Ustav zemlje. Prva, i možda najveća promena, ticala se kalendara - umesto starog računanja vremena, car je naredio da se ono računa od 1. januara, što je narod jako zbunilo.

Druga, ništa manje drastična promena odnosila se na rusko pismo: umesto dotadašnjeg staroslovenskog, pojavilo se drugačije pismo i arapski brojevi, a za njima je reformisana i čitava sfera obrazovanja i kulture. Modernizovana su čak i državna preduzeća i način funkcionisanja crkve.

Ma, da li je ovo naš car ili je ovo neko drugi

Ovako upadljive i naizgled ničim izazvane promene u narodu su izazvale velike sumnje i već kroz nekoliko dana su se proširile glasine da su cara zamenili na proputovanju kroz Evropu. Drugim rečima, u Moskvu se vratio neko ko samo likom podseća na Petra I.

U korist ove teorije bilo je mnoštvo dokaza, koji su čak ostali zabeleženi u knjizi istoričara Vasilija Ključevskog: car je odjednom počeo da puši duvan, oblači se potpuno "narodski", koristi reči i izraze koji ne dolikuju jednom imperatoru, pa čak i viče na svoje podanike i druge ljude. 

Narodske priče protiv istorije

Iako je za teoriju o zameni cara zaista postojalo mnoštvo dokaza, i da su se takve glasine širile ne jednom, ne dva, već čak tri puta (1691, 1697 i 1703. godine), ni jedna od njih nije ni na koji način ozvaničena.

Štaviše, zvanična istorija koja se opire na svoja i istraživanja pouzdanih izvora ove hipoteze opovrgava, tvrdeći kako ništa od navedenog jednostavno ne može predstavljati črvst dokaz da je u Evropi došlo do zamene imperatora.