"Kao da mi neko upada u kuću": Generaciji Zed telefonski pozivi izazivaju paniku i stres

Odgovaranje na telefonski poziv predstavlja veliki izazov za generaciju Zed, ali i za veliki broj milenijalaca. Kada ugledaju dolazni poziv, mnogi mladi odluče da ga odbiju, ignorišu dok ne prestane da zvoni, a neki nervozno gledaju u telefon, čekajući da poziv konačno prođe, kako bi poslali poruku i pozivaoca upitali da li je sve u redu.

Ako ne pripadate jednom od ovih primera, verovatno se pitate: Da li je stvarno toliko teško javiti se na telefon? Zar i tako mali zadatak predstavlja izvor stresa za nove, "osetljive" generacije? Na kraju krajeva, zar prvobitna svrha telefona nije obavljanje razgovora?

Generacija Zed se ne bi složila sa navedenim stavkama. Nedavna britanska anketa u kojoj je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi je otkrila da se četvrtina ispitanika (između 18 i 34 godine) nikada nije javila na telefon, dok nešto više od polovine ispitanika vezuje dolazeći telefonski poziv sa lošim vestima.

Glasovne poruke: Nepoštovanje vašeg vremena ili praktično rešenje, one su tu da ostanu

Sličan stav se može pronaći i kod nas: Ako pitate mladu osobu, verovatno će vam reći da razgovaranje telefonom postaje odlika "matoraca". Ali zašto dolazni poziv nije više tako dobrodošao, posebno među generacijom koja je odrasla uz vrtoglavi razvoj tehnologije i digitalne komunikacije? Zar ne bi trebalo da su "navikli" na to?

"Mislim da su glasovne i tekstualne poruke jednostavnije, jer možemo da promislimo šta želimo da kažemo pre nego što to pošaljemo, a iste poruke možemo da izbrišemo nekoliko puta, ponovimo ih ako treba, ponovo čitamo..." objašnjava Jana (25) za RT Balkan.

Mladi uglavnom smatraju da poruka, za razliku od poziva, ne predstavlja razlog za uzbunu, jer ne govori da je razgovor koji treba da se obavi hitan.

"Poruke mogu da poslušam/pročitam kad imam vremena, a poziv od mene zahteva da mu se u tom trenutku posvetim, za šta često nemam vremena i koncentracije. Više je isplativo poslati glasovnu ili tekstualnu poruku, jer će druga strana to da pogleda kada bude imala vremena - isto važi i za mene," dodaje Sara (26) za RT Balkan.

Možda ovi razlozi ne zvuče kao dobra opravdanja, posebno jer je telefon izum koji služi za brzo prenošenje informacija i efikasnu komunikaciju. Drugim rečima, oni koji više vole da telefoniraju verovatno veruju da su poruke gubljenje vremena, ali pripradnici generacije Zed tvrde suprotno.

"Zapravo, kada me neko pozove, prvo potrošimo vreme na "ćaskanje", pa tek onda pređemo na suštinu poziva. To mi samo oduzima vreme, dok se u porukama iste informacije mogu preneti u jednoj ili dve rečenice," smatra Sara.

"Obavezna dostupnost"

Mnogi smatraju da im poziv samo oduzima pažnju, da ne mogu da zapamte sve važne detalje razgovora, dok se na njih uvek mogu osvrnuti kada su u tekstualnoj/glasovnoj formi. Ipak, mladi dodaju da, ako je u pitanju zaista hitan slučaj, verovatno neće oklevati da obave telefonski poziv, ali u svim drugim slučajevima, poziv postaje prava smetnja i vrsta obaveze.

Šta ne bi trebalo da radite u grupnom četu

"Kada me neko zove ne telefon, osećam se kao da mi upada u kuću. U ovom digitalnom dobu, od nas se očekuje da smo uvek dostupni za sve, da uvek možemo da radimo nešto drugo i u isto vreme pričamo, da smo dužni da se javimo svakome... Ja se ne slažem sa time," piše korisnik onlajn platforme Redit.

Ovaj stav prema pozivima se može pripisati "odrastanju uz ekran", kroz koje su mnogi pripadnici generacije Zed prošli. Prezasićenost društvenim mrežama, digitalizacijom i nedostatku privatnosti mogu biti glavni uzroci za izbegavanje ili čak strahovanje od poziva. 

Za sada nije lako proceniti da li će ovaj način razmišljanja da "naslede" sledeće generacije, ali sigurno se može reći da razlika u odnosu sa tehnologijom između mlađih i starijih postaje sve očiglednija, tako da će samo vreme pokazati da li će se mišljenja mladih o telefonskim pozivima usvojiti kao buduće pravilo "digitalnog bontona".