Zavet Stiva Bikoa: Zašto je Južnoafrička Republika ustala protiv Izraela

Pre četiri i po decenije, u Lusaki, glavnom gradu južnoafričke države Zambije, u radnoj sobi nasleđenoj od švedskog novinara, stajala su dva velika postera. Na jednom je pisalo "Oslobodite Mandelu", dugogodišnjeg zatočenika južnoafričkog belačkog režima aparthejda, sistema odvojenog življenja ljudskih rasa. Drugi je predstavljao Stiva Bikoa, harizmatičnog mladog vođu Pokreta za samosvest crnaca u Južnoj Africi.

Nelson Mandela je posle globalne kampanje naprednog dela čovečanstva oslobođen 1990. godine. Bio je predsednik Južnoafričke Republike (JAR) od 1994. do 1999. Umro je okružen ljubavlju i pažnjom sunarodnika 2018, sa 96 godina. Biko, koji je svoju borbu shvatio kao "potragu za istinskom čovečnošću", svoju smrt je u 30. godini dočekao 1977. u zatvoru, kako je i pretpostavio, od ruku policije. Pre toga je napisao da "veliki poklon mora doći iz Afrike - dati svetu čovečije lice".

Ovog aprila će JAR obeležiti 30 godina od formalnog okončanja aparthejda. Poslednjih dana 2023, u činu kosmičke pravde, Južna Afrika koja zna šta je aparthejd, zapanjila je čovečanstvo i kao prva država podnela Međunarodnom sudu pravde (MSP) tužbu protiv Izraela. Smatra da je jevrejska država višemesečnim nemilosrdnim bombardovanjem Palestinaca u okupiranom Pojasu Gaze prekršila svoje obaveze prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (1948).

MSP često nazivaju "Sudom Ujedinjenih nacija" pošto je glavno sudsko telo svetske organizacije. Mada krajnje "politizovano" telo, ono je, paradoksalno, veoma cenjeno i autoritativno.

Naime, MSP postavlja veoma visok prag za držanje neke države odgovornom za genocid. Činjenice moraju biti van razumne sumnje, kao i utvrđivanje potpune kriminalne namere.

Pravičnost i istinitost

Južnoafrički advokati odgovarajućih imena Atila ("Pravičnost" na arapskom) Hašim i Tembeka ("Istinitost" na jeziku plemena Ksosa) predstavili su tužbu na 84 strane. Tu su uključeni i pozivi visokih izraelskih zvaničnika na potpuno uništavanje "divljih ljudi" u Gazi i detalji kako je na takve izjave reagovala jevrejska država.

Na pretresu u MSP, Izrael nije mogao pouzdano da odgovori na optužbe JAR. Sudije, u odnosu 15 prema dva, presudile su kako je "verodostojno" da Izrael vrši genocid nad Palestincima u Gazi. Otuda je Izrael dužan da "preduzme neposredne korake" i sve neophodne mere za sprečavanje genocida, uklanjanje bilo kakvih prepreka i pružanje humanitarne pomoći i zadovoljavanje osnovnih potreba stanovništva u Gazi. Takođe, da zaustavi pokušaje političkih i vojnih lidera jevrejske države da onemoguće prestanak neprijateljstava.

Učinilo se kao da su, u nekom iznenadnom i zlatnom trenutku, ostvarene težnje Bantu Stivena Bikoa. Da su principi kovani u dugoj borbi za oslobođenje Južne Afrike odoleli i sada se daruju čovečanstvu.

Bivša država aparthejda je sa visoke moralne osnove tužila državu koja klizi u aparthejd, zato što sledi put koji je u Južnoj Africi svojevremeno doneo mnogo patnje. To je i logičan ishod nedavnih odnosa JAR i Izraela.

Južna Afrika je opozvala ambasadora iz Izraela još 2018. zbog jačanja sukoba na okupiranoj palestinskoj Zapadnoj obali. Parlament JAR glasao je u novembru 2023. za prekid diplomatskih odnosa sa jevrejskom državom. Prva je zemlja Afrike i BRIKS-a koja je preduzela tako radikalan antiizraelski korak.

Ranije je predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa nazvao događaje na Bliskom istoku "genocidom" i podneo tužbu Međunarodnom krivičnom sudu (MKS, koji ne treba mešati sa MSP) protiv Izraela zbog mogućih ratnih zločina. Diplomate JAR su već bile napustile Tel Aviv.

Uloga mirotvorca

U isto vreme, Ramafosa nastoji da bude nepristrasan. Osudio je zverstva palestinskog Hamasa prvog dana rata i ubistva civila. Predsednik je odlučio da pokuša ulogu međunarodnog mirotvorca pa je predložio plan sa sedam tačaka za rešenje višedecenijske krize na Bliskom istoku.

Pored toga, Ramafosa je kao predsedavajući BRIKS sugerisao da i ta organizacija posreduje. Samit na tu temu u oktobru je bio prvi takav slučaj od utemeljenja BRIKS-a, ranije pozicioniranog isključivo kao ekonomska unija.

Crna Južna Afrika već dugo podržava borbu Palestinaca. Njen najistaknutiji sin Mandela je 1997. poručio: "Suviše dobro znamo da je naša sloboda nije potpuna bez slobode Palestine." Mandelina partija, Afrički narodni kongres (ANK) koji upravlja JAR od kraja aparthejda, ima dugu istoriju solidarnosti sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO).

JAR podržavaju Jordan, Bolivija, Turska, Malezija i, što je najvažnije, Organizacija islamske saradnje (OIS) koja ima 57 država članica. Ove zemlje predstavljaju veliku većinu zemalja Globalnog juga i istoka.

Iako je Izrael već odbacio nalaze MSP, međunarodni pritisak na Tel Aviv se povećava. Alžir, član OIS i trenutno Saveta bezbednosti UN, zatražio je sastanak najuticajnijeg tela svetske organizacije radi rasprave o presudi MSP i da odmah naloži prekid sukoba. Indonezija i Slovenija su pokrenule zaseban postupak pred MSP počev 19. februara, radi savetodavnog mišljenje o izraelskoj politici na okupiranim palestinskim teritorijama shodno rezoluciji Generalne skupštine UN iz decembra 2022. Čile i Meksiko su pozvali MKS da istraži zločine počinjene u Gazi.

U međuvremenu 50 advokata iz JAR pripremaju tužbe pred građanskim sudovima u SAD i Velike Britanije u saradnji sa tamošnjim kolegama radi krivičnog gonjenja osoba umešanih u izraelske ratne zločine u Gazi. Već se u Oklendu u Kaliforniji sud oglasio nenadležnim, ali je snažno podržao sadržinu tužbe podnete u ime palestinskih organizacija i pojedinaca protiv predsednika Džoa Bajdena, sekretara za odbranu Lojda Ostina i državnog sekretara Entonija Blinkena za umešanost u izraelske akte genocida.

Mobilisanje čovečanstva

Posle presude MSP, Južna Afrika će se suočiti sa reakcijama Zapada, kao i domaćih, od dobro finansirane i organizovane akademske zajednice, nevladinih organizacija, medija i političkih posrednika inostranstva.

Predsednik Ramafosa je poručio: "Moramo imati na umu da je naš uspeh otkrio ne samo zločine koje je počinila država Izrael, već i moralni bankrot onih zemalja koje su dozvolile genocid u Gazi pred njihovim očima". A ministarka bezbednosti zemlje Humbuzo Ntšaveni naredila je stanje pripravnosti u svom resoru usled stranog mešanja dok se JAR priprema za izbore kasnije ove godine.

Podrazumeva se da će SAD i Izrael nastojati da blokiraju nastavak pravičnog suđenja pred MSP, koristeći sva raspoloživa sredstva pritiska i pretnje. Uz to, sprovođenje prve presude MSP je upitno i zato što su veoma ograničene mogućnosti MSP da nametne svoje odluke za uspostavljanje vladavine međunarodnog prava "izuzetnom" duetu Vašingtona i Tel Aviva.

Ipak, jedna od najvažnijih vrednosti južnoafričke tužbe mogla bi biti njena upotreba kao sredstva za dalje mobilisanje čovečanstva i zahteva vladama po svetu da poštuju obaveze konvencije o genocidu.

Tužba možda ide i dalje od značaja presude MSP. Poklapa se sa raspoloženjem miliona ljudi širom planete koji su izašli na ulice, mnogi prvi put u životu, podstaknuti zverstvima koja je počinio Izrael, otporom palestinskog naroda, šokantnim saučesništvom Zapada i dosadašnjim neuspehom međunarodnih institucija pod pritiskom SAD.

Brzi pad poverenja

Ozbiljna solidarnost sa Palestinom znači stvaranje masovnog međunarodnog pokreta sličnog onom protiv aparthejda u JAR tokom 1980-ih. Bio je u velikoj meri zasnovan na strategijama bojkota, obustavljanja investicija i niza sankcija, u kombinaciji sa južnoafričkim otporom protiv aparthejda. Uvedena je višedecenijska zabrana međunarodnih nastupa sportista iz JAR.

Ondašnja, nesvrstana Jugoslavija, antikolonijalna i blizak prijatelj afričkih zemalja, branila je, između ostalog, svojim državljanima odlazak u JAR. Ukoliko bi se ipak na to odlučili, potvrda o ulasku u zemlju aparthejda nije upisivana u pasoš već na posebnom papiru, oduzimanom prilikom napuštanja JAR.

Generalna skupština UN je 1974. isključila režim aparthejda u Južnoj Africi sa svojih godišnjih sastanaka, priznajući umesto toga ANK i drugi oslobodilački pokret Panafrički kongres kao zvanične predstavnike južnoafričkog naroda. Odluka UN je značajno ojačala globalne pokrete, kao i tajne i druge organizacije unutar Južne Afrike, čineći Mandelin izbor 1994. neizbežnim.

Neizbežan je bio i brzi pad poverenja u Zapad poslednjih godina. Većini ljudi na svetu je jasno da Kolektivni zapad nije uspeo da se izbori sa planetarnim krizama, bilo klimatskoj ili posledicama treće Velike depresije od 2008. Ovaj pad legitimiteta su ubrzali rat u Ukrajini i genocid u Palestini.

Ovih dana je osećanja u većem delu sveta izrazio predstavnik jemenskog pokreta Ansaralah (Huti) Mohamed Al-Buhaiti: "Nismo neprijateljski raspoloženi prema američkom narodu, već prema američkoj spoljnoj politici, koja je dovela do smrti desetina miliona ljudi, ugrožava bezbednost celog sveta, i živote Amerikanaca. Hajde da se zajedno borimo za uspostavljanje pravde među ljudima."

U ovom procesu je kineska sudija u MSP Sue Hanćin (Rusija nije imala sudiju u 17-očlanom veću) pokrenula pitanje erga omnes ("ka svima"), što podrazumeva da izraelske akcije štete svetskoj zajednici i zapadni Jerusalim mora biti primoran da u ime čitavog čovečanstva prekine svoj rat. "U pogledu zaštićene grupe poput palestinskog naroda", napisala je sudija Sue, "najmanje kontroverzna je činjenica da međunarodna zajednica ima zajednički interes da je sačuva."

Nevolje čovečanstva i novo raspoloženje u njemu omogućili su uspon Globalnog juga i istoka. Žalba MSP koju je podnela Južna Afrika, a podržalo nekoliko država Globalnog juga, svedoči o takvom raspoloženju. To je i svojevrstan nastup multipolarnosti u sudskoj instanci kojom je do pre neki dan predsedavala Džoan Donahju, pravna savetnica američkog Stejt departmenta u vreme državne sekretarke Hilari Klinton.