Može li Tramp spasiti Šolca
Mnogo je onih koji sumnjaju da bi i eventualno slabljenje Alternative za Nemačku pomoglo uzdrmanoj "semafor" koaliciji i, posebno, beznadežno nepopularnom kancelaru. Grozničavo se, spekulišu nemački mediji, u kancelarovom uredu traga za "zračkom nade"
Udar za udarom. Svaki novi, posledično, za ionako uzdrmanu vladu Olafa Šolca, dramatičniji i drastičniji od prethodnog.
Novi štrajk mašinovođa, ovoga puta najduži (šest dana) u istoriji nemačke državne železnice, i pogubniji od onog prethodnog, koji je, nedavno, trajao tri dana. U političkom i, posebno, ekonomskom smislu.
Politički: u pitanju je "imidž" decenijama uzorne i stabilne zemlje, bez iznenađenja, šokova i potresa. I dodatno, za unutrašnje prilike, dok u zemlji ključa: kolaps u saobraćaju stavlja na probu nerve ionako gnevnih građana.
Ekonomski: eksperti procenjuju da bi neposredne štete novog (produženog) štrajka mogle da iznesu (najmanje) milijardu evra. Za privredu u recesiji i budžet građen na rigoroznoj štednji, nimalo bezazlena stavka.
Dara će, očigledno, prevršiti meru: ukupni gubici zbog štrajka železničara nadmašiće, po svemu sudeći, uveliko "cenu" zahteva gnevnih mašinovođa: povećanje plata za 500 evra, 3.000 jednokratne pomoći i skraćenje radnog remena sa 39 na 35 sati nedeljno...
Politika bez kompasa
Indirektne štete koje trpe i nemački susedi teško je proceniti. Nemačka je, naime, kad su u pitanju železnice, "logističko srce Evrope": od 11 evropskih (železničkih) koridora šest prolazi kroz ovu zemlju. A 60 odsto ukupnog tereta koji se transportuje nemačkim prugama, odlazi u druge zemlje.
A onda je za haotičnu "semafor" koaliciju došao i udar s (ne)očekivane strane. Predsednik (moćnog) udruženja poslodavaca Rajner Dulger je izrekao nemilosrdnu presudu vladi Olafa Šolca: boli me kad vidim koliko je Nemačka u minule dve godine propala i duboko pala.
Dulger nastavlja, resko i bez zadrške: ekonomska politika "semafor" koalicije je potpuno promašena i bez kompasa. Omanula je na svim linijama. Izostalo je (zvučno i bučno) najavljivano nemačko zeleno privredno čudo. Umesto očekivanih olakšica privreda je opterećena novim nametima i birokratijom. Raspoloženje poslovnog sveta je sumorno. Mi poslodavci izgubili smo poverenje u vladu. Naši susedi se pitaju, sa sve većom zabrinutošću, šta se to događa u Nemačkoj i sa Nemcima...
Nemački mediji konstatuju: ovo je prva, i najradikalnija kritika jednog "top menadžera" vladine ekonomske (i ukupne) politike. I da tako rigorozna kritika dolazi u najgore vreme za kancelara Olafa Šolca: nikad jedan kancelar, i vlada kojoj je na čelu, u posleratnoj istoriji Nemačke nisu bili suočeni s tako dramatičnim nepoverenjem i nepopularnošću…
Nada u masovne proteste
Hoće li masovni protesti protiv desničarskog ekstremizma koji su preplavili zemlju (organizovani su, samo u nekoliko dana, na 100 lokacija) bar malo usporiti sunovrat vladajuće koalicije?
S tim i takvim očekivanjima se, iz pragmatičnih političkih razloga, barata. Protesti stižu, i po uverenju šefa države, iskusnog socijaldemokratskog političara Franka Valtera Štajnmajera, kao "veliko ohrabrenje". Oni će, veruje predsednik, "zagrejati srca ljudi" i "probuditi glas demokratske većine".
Ono što je, međutim, cilj i (glavna) namera organizatora jeste da se zaustavi naizgled nezaustavljivi uzlet Alternative za Nemačku i preduprede, gotovo uprogramirani šokovi u junu i septembru: verovatni uspeh Alternative na izborima za Evropski parlament i, posebno, njen praktično neizbežni trijumf na parlamentarnim (septembarskim) izborima u tri istočnonemačke pokrajine, Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu.
Još nema pouzdanijih podataka, iako su istraživanja javnog mnjenja u toku, koliko je zaista lavina protesta protiv desničarskog ekstremizma naškodila anatemisanoj Alternativi za Nemačku. U masovnim protestima, koji su snažan, za Nemce i Nemačku ohrabrujući glas protiv ksenofobije, rasizma i povampirenja nacizma, direktno i isključivo je upravo Alternativu za Nemačku uzeta na nišan, kao pošast i pretnja demokratiji.
Politički riskantni poduhvati
Iako su na problematičnom sastanku desničarskih ekstremista krajem novembra u Potsdamu (na njemu se raspravljalo i zloslutno snovalo o proterivanju miliona nemačkih građana imigrantskog porekla!) i neki članovi najjače opozicione stranke u Bundestagu (konzervativne) Hrišćansko demokratske unije (CDU) i njoj (bar do sada) bliske Unije vrednosti, te stranke su, u raspravama koje usijavaju političku atmosferu u zemlji, pošteđene.
Sve se sručilo na Alternativu. U opticaju su ideje da se prokazana stranka zabrani. Poduhvat visokog političkog rizika. Uz činjenicu da ovu stranku podržava ogroman broj glasova. Uz to, njenom zabranom ne bi volšebno nestali problemi na kojima je Alternativa politički profitirala i profitira: problematična migrantska politika i sve uočljiviji ulazak Nemačke u ukrajinsku ratnu lavu.
Preovladava uverenje (na to upozoravaju eksperti) da bi takav, politički problematičan potez, i pravno bio teško izvodljiv. Zbog toga je minulih dana puštena u javni opticaj ideja o finansijskom obuzdavanju Alternative.
"Šlagvort" za tu ideju pružila je odluka Ustavnog suda od pre nekoliko dana da se bivšoj neonacističkoj stranci, koja je posle zabrane promenila ime u "Naša domovina", zbog programske nespojivosti i delovanja sa demokratskim vrednostima, uskrati finansiranje iz državne kase.
Paničan strah od Trampovog povratka
Mnogo je, međutim, onih koji sumnjaju da bi i eventualno slabljenje Alternative za Nemačku pomoglo uzdrmanoj "semafor" koaliciji i, posebno, beznadežno nepopularnom kancelaru. Grozničavo se, spekulišu nemački mediji, u kancelarovom uredu traga za "zračkom nade".
Ona se u (ne)mogućem osvajanju drugog kancelarskog mandata za Olafa Šolca, paradoksalno, vidi u sve izvesnijoj pobedi Donalda Trampa na novembarskim predsedničkim izborima u SAD.
Od Trampovog povratka u Belu kuću nemačku (i evropsku) političku elitu hvata, inače, paničan strah. A baš u tom strahu se snuje o navodnoj Šolcovoj šansi: pred "velikom (dolazećom) pretnjom" Nemačkoj je, kao protivteža, nasušno potreban tako iskusan i pouzdan političar na kancelarskom tronu.
Sve , inače, govori da je kancelar, možda čak i pre roka, pre sklon padu nego (čudotvornom) uskrsnuću…
