Alternativa za Nemačku: Nezaustavljiv pohod anatemisanih
Najnovije istraživanje, koje se (redovno) obavlja za potrebe javnog (televizijskog) servisa ARD, izazvalo je novi šok. I dovelo političku atmosferu u zemlji do usijanja: Alternativa za Nemačku je, na istoku zemlje, ubedljivo preuzela prvo mesto
Samo pukim čudom bi Nemačka mogla da izbegne veliki politički potres, s nepredvidljivim (a neizbežnim) posledicama, koje se ne bi ograničile (samo) na nju.
A potres, gotovo istorijskih razmera, praktično je programiran: trijumf "prokazane", medijski i politički anatemisane (desničarske) Alternative za Nemačku na (izuzetno važnim) izborima u tri istočne pokrajine sledeće godine, kako stvari trenutni stoje, je neizbežan.
U nezaustavljivom "jurišu" najmlađa parlamentarna stranka (osnovana je 2013), kojoj su proricali kratak vek, već je postala politički fenomen. Alternativa za Nemačku je, naime, gotovo na prepad, već na startu osvojila sve pokrajinske parlamente. I pobedonosno umarširala u Bundestag.
Sluh za "puls nacije"
Tada je to učinila na oštroj kritici migrantske politike (sada već bivše) kancelarke Angele Merkel. I nastavila, neočekivano uspešan, hod pokazujući da u krizama koje su usledile – pandemija, rat u Ukrajini – više od ostalih stranaka ima sluha za (ne)raspoloženja građana i "puls" nacije.
To su nedvosmisleno pokazala sva istraživanja. Odavno je, po podršci u celoj zemlji, druga po snazi politička stranka, iza (opozicionih) demohrišćana, ostavljajući iza sebe stranke vladajuće koalicije. Alarm je već (bio) uključen.
A najnovije istraživanje, "Dojčland trend" (Deutschlandtrend), koje se (redovno) obavlja za potrebe javnog (televizijskog) servisa ARD, izazvalo je novi šok. I dovelo političku atmosferu u zemlji do usijanja: Alternativa za Nemačku je, na istoku zemlje, ubedljivo, preuzela prvo mesto.
Pokazalo se, naime, da bi Alternativa, u ovom času, tamo dobila 32 odsto glasova, osam odsto više od dosad najjače Hrišćansko demokratske unije (CDU), stranke koja je najduže, od Konrada Adenauera do Angele Merkel, vladala zemljom.
Ponižavajuća situacija socijaldemokrata
Katastrofalan učinak bi, međutim, po ovom istraživanju, "uknjižile" stranke vladajuće koalicije. Najstarija (više od veka i po) Socijaldemokratska partija (SPD), koja u ovom času drži dva najvažnija položaja u zemlji (kancelar i šef države), pala bi na (ponižavajućih) 12 procenata, Zeleni na devet, a Liberali bi (sa samo četiri odsto glasova) ispali iz igre!
Dodatan razlog za uzbunu i političku dramu: u tri istočnonemačke pokrajine (bivša Nemačka Demokratska Republika), Saksoniji, Tiringiji i Barndenburgu, u septembru sledeće godine održavaju se izuzetno važni izbori.
Njihov ishod bi, naime, s obzirom na okolnosti u kojima se zemlja trenutno nalazi (talas migranata i azilanata, rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, dramatična budžetska kriza, desničarska oluja koja tutnji Evropom) mogao presudno da utiče na izbore za Bundestag 2025. godine. A time, neizbežno, i na sudbinu Nemačke. I same Evrope.
Nade i strepnje
Nezaustavljivi uspon Alternative za Nemačku prati se u samoj zemlji, a pogotovu izvan nje, s naglašenim nadama i isto tako naglašenim strepnjama. Nepredvidljive su, naime, posledice radikalnog zaokreta u politici stranke koja se suverenistički orijentiše i koncentriše (gotovo isključivo) na nacionalne interese.
Iako je to, ne samo evropski, nego i globalni trend, senka nemačke (tragične) prošlosti, s (pretpostavljenim) "obnavljanjem nemačkog nacionalizma", upućuje na oprez.
Ako se te (daleke) zebnje ostave po strani, činjenica je da Alternativa za Nemačku stiče političke poene na pitanjima i problemima za koje takozvane etablirane, tradicionalne političke stranke, nemaju odgovore. Ili njihovi odgovori idu suprotnim smerom od raspoloženja i interesa građana.
Olaf Šolc: najnepopularniji kancelar
O tome govori, veoma uverljivo, dramatičan pad podrške vladajućoj "semafor koaliciji". Najnovije istraživanje, čiji rezultati su objavljeni 8. decembra, pokazali su da nijedan kancelar, do sada, nije bio tako i toliko nepopularan kao Olaf Šolc. Najpre i najviše zbog posledica problematične energetske i "ratne" politike: hazarderski i hirurški prekid u snabdevanju sigurnim i jeftinim ruskim energentima, te jednostavna orijentacija kad je reč o ratu u Ukrajini, vratili su se Nemačkoj kao bumerang.
Procene i ocene rukovodstva Alternative (na to je izričito upozoravala njena liderka Alis Vajdel) da će Nemačka biti najveća žrtva sukoba velikih sila, i da se ukrajinskim sukobom "vodi ekonomski rat protiv Nemačke, uz insistiranje da se urgentno započnu mirovni pregovori s Rusijom", očigledno su padale na plodno tle.
Sa istim (pozitivnim) efektom (i odobravanjem) kod velikog broja građana išla je i konstatacija Alternative da je Evropska unija, u ovakvom obliku, "propao projekat". Odustali su, istina, od ideje da Nemačka napusti Evropsku uniju. Izričito, međutim, traže da se iznova osnuje, i preoblikuje, kao "evropska zajednica suverenih država".
Podrška teritorijalnom integritetu Srbije
U tom kontekstu, treba spomenuti činjenicu koja nama ide u prilog: iz Alternative za Nemačku (uz neke, makar pojedinačne, glasove i pripadnika Levice) stiže najsnažnija, i najizričitija, podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Uz, takođe izričito, poricanje prava Kosova na državu i državnost.
Ukoliko se zaista dogodi da Alternativa za Nemačku trijumfuje na spomenutim pokrajinskim izborima na istoku, a samo bi čudo moglo da se tome ispreči, Berlin bi se mogao naći u političkom haosu.
Oko Alternative je uspostavljen "sanitarni kordon": sve parlamentarne stranke su se zavetno obavezale da neće ulaziti u bilo kakvu saradnju i koalicije sa "anatemisanima". Pobednici bi se, ako bi gubitničke stranke ostale pri svome, našli u neugodnoj situaciji a zemlja u teško rešivoj političkoj krizi. Bilo bi veoma komplikovano organizovati vlast zaobilaženjem stanke koja je dobila najveće poverenje birača.
Operacije visokog političkog rizika
Bila bi to operacija visokog političkog rizika. I krajnje problematična uvertira za parlamentarne izbore 2025. Ako do tih izbora ne dođe pre vremena.
Sve su, naime, učestaliji zahtevi za vanrednim izborima (njih izričito traži i uticajni Markus Zeder, premijer Bavarske i lider Hrišćansko socijalne unije) kao jedinim smislenim načinom da se izađe iz krize vlasti na saveznom nivou: nesložnu "semafor" koaliciju, uz čitavu seriju kriza, ovih dana posebno oštro i dramatično pogađa ona budžetska.
Tri stranke vladajuće koalicije se međusobno blokiraju u grozničavom naporu da se, posle presude Ustavnog suda iz Karlsruea, koja je otvorila "rupu" od 60 (nedostajućih) milijardi, skroji novi budžet za sledeću godinu. Iako je bilo planirano da se najvažniji dokument već nađe u parlamentu, nema izgleda da će se to dogoditi u ovoj godini.
Nema, naime, saglasnosti oko mogućih opcija – rigorozno kresanje svih stavki, uključujući socijalu i pomoć Ukrajini, brisanje projekata iz zelene agende ili novo zaduživanje – unutar koalicionara, tri stranke (posve) različitih profila, opredeljenja i interesa.
U svemu ovome, zvuči gotovo neverovatno da najjača parlamentarna stranka, trenutno u opoziciji, Hrišćansko demokratska unija (CDU) nije politički profitirala u krizama koje potresaju krajnje nepopularnu vlast i kancelara. Naprotiv: padaju upadljivo i političke akcije konzervativaca. Na istočnoj strani čak ispod granice od 30 odsto, kad u stranci počinje drama.
Malerozni šef konzervativaca Fridrih Merc je, dolazeći na kormilo stranke, obećavao da će "prepoloviti" Alternativu, tragom zavetnog stava konzervativaca, još iz vremena Franca Jozefa Štrausa i Helmuta Kola, da se ne sme etablirati nijedna politička snaga desno od njih.
Desilo se sve obrnuto. Alternativa za Nemačku je, u međuvremenu, udvostručila svoj "skor": u celoj zemlji za nju bi, u ovom času, glasalo više od 20 odsto birača, a na istočnoj strani iznad (visokih) 30 procenata...
