Krokodilina ili razgovor o istini
U zaista bogatoj postepidemijskoj kulturnoj svakodnevnici u Beogradu, jedan skorašnji događaj (ili nedogađaj) nije iz nekog razloga privukao skoro nikakvu pažnju srpskih medija. Naime, u sredu, sedmog decembra, udruženje "Krokodil" javnosti je uputilo obaveštenje sledećeg sadržaja: "Udruženje KROKODIL obaveštava javnost da se otkazuje promocija romana 'Seks i rat' Adise Busuladžić u izdanju Liberlanda planirana za petak, 9. decembar u 19 sati u KROKODILovom Centru. Razlog ovom otkazivanju je duboko razmimoilaženje sa stavovima koje autorka redovno iznosi na društvenim mrežama i medijima, a koji su u potpunoj suprotnosti s vrednostima za koje se kao pojedinci i Udruženje zalažemo. Žao nam je ukoliko je zbog našeg propusta i okasnelog upoznavanja sa antagonističnim i često mrziteljskim delovanjem autorke u javnosti došlo do neprijatnosti i nesporazuma. S obzirom da nam se ovako nešto nikada do sada nije dogodilo, nastojaćemo da ubuduće vršimo neophodne provere, te da u okviru programa našeg Centra predstavljamo književne ali i druge sadržaje kao i njihove stvaraoce koji su u skladu s osnovnim vrednostima koje kao Udruženje zastupamo. Ovim putem želimo da izrazimo veliku zahvalnost prijateljima koji su nam blagovremeno ukazali na ovaj propust".
Kad mi je prijatelj blagovremeno ukazao na ovo obaveštenje, nestrpljivo sam čekao da se neki ovdašnji portal ili neke novine zainteresuju za njega. Ništa se, međutim, nije desilo. Razlog možda i nije preteško naslutiti. Ime i opus Adise Busuladžić, naime, najširoj javnosti u Srbiji su, rekao bih, skoro potpuno nepoznati. Ko god je, međutim, živeo u Sarajevu krajem prošlog i početkom ovog veka, a pratio je medije, čitao je njene tekstove. Svašta se o njima moglo reći, ali nikako da su mrziteljski. Bila je visoko pismena novinarka, sa istaknutom literarnom žicom. Sarajevo je dovoljno veliki grad da su nam se putevi mogli dovoljno razići, da se zapravo nikad ne sretnemo niti upoznamo. Ima to veze i s tim jer je ona, ako se ne varam, neko vreme živela u Americi. Uglavnom, u nekom trenutku se vratila, pa se oko rukopisa njenog romana "Seks i rat" stvorila i mala fama. Mislim da joj je pozitivnu recenziju napisao Miljenko Jergović. Čak i činjenica da u Sarajevu nije uspela da nađe izdavača, a pronalazi ga svaki četvrtpismeni skriboman, delovala mi je pohvalno kad je reč o rukopisu. Onda je objavljen u Beogradu. Biću opet iskren, roman nisam čitao, ali su mi ga hvalili neki dobri čitaoci.
Ali dobro, ne kažu Krokodili da otkazuju promociju jer knjiga ne valja, nego jer autorka na društvenim mrežama nastupa mrziteljski. Ipak, neobično je da u saopštenju nema ilustracije tog mrziteljstva. Ne kaže se nigde AB je tad i tad o Albancima napisala to i to, AB je tad i tad oklevetala tu i tu ličnost na takav i takav način. Sve je vrlo općenito i apstraktno.
Šta kaže Fejsbuk?
Ja društvene mreže ne koristim, ali su mi na fejsbučke i tviterske profile Adise Busuladžić već ukazivali. Razlog je bio što je dotična koji put pljucnula i u mom pravcu. Pogledao sam to, pa sam pogledao i neke druge njene objave. U poređenju sa uobičajenim standardima polemika na društvenim mrežama na našim stranama, Adisa Busuladžić ima retoriku starinskog engleskog lorda. Hoću reći, kad bi se isti aršini koristili kod procenjivanja fejsbučko-tviterskih nastupa, primera radi Biljane Srbljanović ili Dejana Kožula, oni ne bi smeli da priđu famoznom KROKODILovom centru na petsto metara, a kamoli da u njega ulaze ko u svoju baštu, snimajući javno svoje podkastiće i diskutujući o "fašizmu na zidovima, fašizmu u društvu".
U krajnjoj liniji, KROKODIL je u široj javnosti najpoznatiji po onom zlosrećnom nedogođenom gostovanju Mišela Uelbeka koga su, po vlastitom priznanju, dugo moljakali i vabili da dođe, da bi ih on naposletku ipak ispalio, a oni isprva pokušali da prevare masu koja je platila ulaznice da ga vidi. Uelbek je, nesumnjivo, hiljadu puta bolji, relevantniji i poznatiji pisac od Adise Busuladžić, ali rekli smo već da se ovo ne tiče književnosti, nego ima veze sa mržnjom i vrednostima. Ono što je Uelbek pisao i govorio o muslimanima sigurno je bliže govoru mržnje od ičega što je Adisa Busuladžić bilo kada napisala o bilo kome, pa to nije bio problem da se zove. Možda tu ima logike, možda se mržnja prema "azijatskim vrednostima" odobrava?
A stvar je zapravo mnogo banalnija, kao i uvek kad se potežu apstrakcije i "vrednosti". Dovoljno je videti ko su bili skorašnji gosti KROKODILovog centra, pa skapirati ko su "informatori". Naime, posle skorašnje odluke Visokog predstavnika u BiH o promeni izbornog zakona koja je kreirana isključivo kao alatka da se Hrvatskoj demokratskoj zajednici BiH osigura permanentno učešće u vlasti, Adisa Busuladžić se pojavila kao deo neformalnog kružoka "influensera" na društvenim mrežama koji tragove hrvatskog nacionalizma garniranog islamofobijom prepoznaje i kod ljudi koji sebe samorazumevaju kao antinacionaliste, a kao takve ih vide i njihovi drugari. Oni su te "svete krave" koje se ne smeju "prozivati", a da vas fina raja ne kanseluje. Druge ljude možete najodvratnije vređati, klevetati, proganjati i opet ćete biti rado viđen gost.
I to bi se sve dalo podneti, da nije tog odvratnog licemerja i pozivanja na "moral" i "vrednosti". A kao vrhunac i šlag na tortu cinizma, svi ti veliki "građanisti" koji nesrećnim Bošnjacima već četvrt veka ne daju ni da pomisle da nisu samo i isključivo žrtve, kad im zatreba neki "Pedro" da visi zbog "mrziteljstva" nepogrešivo ga traže među svojim žrtvoslovnim mezimcima.
