Svet
Merc na staklenim nogama: Kako se politička kriza u Nemačkoj odražava na EU? | Dan uveče
O tome da li slabljenje tradicionalnih stranaka menja samo političku mapu Evrope – ili i budućnost same Evropske unije u emisiji "Dan uveče" govorili su Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra "Majak" i profesor dr Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka. Oni su ukazali da bi politička kriza u Nemačkoj, izazvana izrazito lošim rezultatima vladajućih demohrišćana na regionalnim izborima na istoku zemlje, mogla imati posledice po čitavu Evropsku uniju
Evropa se menja. Stranke koje su decenijama odredjivale pravac kontinenta gube podršku, dok političke snage koje su do juče bile na marginama postaju sve uticajnije. Nakon izbornih poraza na istoku Nemačke, kancelar Fridrih Merc suočava se sa sve većim pritiskom, dok u Francuskoj raste podrška Marin le Pen uoči predsedničkih izbora.
O tome da li slabljenje tradicionalnih stranaka menja samo političku mapu Evrope – ili i budućnost same Evropske unije u emisiji "Dan uveče" govorili su Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra "Majak" i profesor dr Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka.
Oni su ukazali da bi politička kriza u Nemačkoj, izazvana izrazito lošim rezultatima vladajućih demohrišćana na regionalnim izborima na istoku zemlje, mogla imati posledice po čitavu Evropsku uniju. Gosti "Dana uveče" su istakli da su rezultati izbora isključivo odraz loših ekonomskih prilika, koje su nastale zbog odricanja od jeftinih ruskih energenata, ali i zbog finansiranja sukoba u Ukrajini.
Najnoviji problem za Brisel nastao je nakon što je grupa od šest zemalja, koju predvodi upravo Nemačka i kancelar Merc, zapretila da će blokirati donošenje novog višegodišnjeg budžeta Unije ako on ne bude značajno smanjen, preneo je "Fajnenšel tajms".
U zajedničkom pismu koje su potpisali lideri Nemačke, Švedske, Danske, Austrije Finske i Holandije ističe se da bi potrošnja morala da bude smanjena za "više stotina milijardi evra", kao i da bi fokus budžeta trebalo da bude na "odbrani i podršci industrijama kojima preti konkurencija iz Kine", umesto na poljoprivredu i pomoć za siromašnije evropske regione.
Mnoge evropske zemlje se već godinama suočavaju sa sve većim deficitima, visokom inflacijom, kao i slabim ekonomskim rastom – u velikoj meri usled odluke da odustanu od uvoza ruskih energenata, a tokom poslednjih nekoliko meseci i zbog energetske krize izazvane Trampovim ratom protiv Irana.
Problem za Evropsku uniju predstavlja i jačanje partija koje se protive dubljoj integraciji, a koje beleže sve bolje rezultate širom kontinenta. Pored Alternative za Nemačku, koja danas vodi u svim anketama u toj zemlji sa podrškom oko 30 odsto glasača, promene se naslućuju i u drugoj po veličini članici Unije, Francuskoj.
Marin le Pen, liderka desničarske partije Nacionalno okupljanje, vodi u svim istraživanjima javnog mnjenja uoči predsedničkih izbora u Francuskoj, zakazanih za april sledeće godine. Nacionalno okupljanje ostvarilo je odličan rezultat na nedavno održanim izborima za senat, gde je broj predstavnika koje imaju u tom telu povećan sa 3 na 15.
Profesor dr Milan Petričković je ukazao da su politički procesi živa, konstantna kretanja koja prate duh vremena ili istorijski kontekst konkretnih zbivanja i napomenuo da u slučaju Nemačke, tako i ostatka EU, imamo više faktora koji su ukršteni, a koji direktno imaju, manje ili više, ali svakako imaju popriličan uticaj na rezultate izbora.
"Primetio bih rast onih političkih stavova koji su jedan oblik negiranja toga što smo do sada tradicionalno navikli u Evropi, da bude kao politički trend", rekao je profesor Petričković.
On je kazao da rast desnice i s druge strane, kako je Merc rekao, katastrofalnih rezultata za CDU, predstavljaju posrnuće koje se u novijoj istoriji ne pamti. On je ukazao da je uticaj Kine još jedan faktor koji nije uopšte zanemarljiv.
"To nikako ne možemo da zaboravimo, kao ni učešće Nemačke u ovom sukobu na tlu Ukrajine, gde ratuje kolektivni zapad sa Rusijom. Važno je podsetiti da je prethodna vlada i pala i da je i dalje rovito stanje upravo zbog disbalansa ekonomske prirode, odnosno zbog upumpavanja i donetih odluka iz Bundestaga koje se odnose na Ukrajinu i zbog direktnog učestvovanja u tom ratu", rekao je profesor.
On je ukazao da je Nemačka radila na vlastitu štetu, jer je imala iz Rusije velike popuste i vrlo povoljno je nabavljala energente po niskim cenama i da je to izgubila.
"Sada je ostala u vakuumu. Za nabavke električne energije, nafte, gasa i svega iz Amerike je pitanje koliko je isplativo. Mercu i njegovoj opciji sigurno nije išlo na ruku ni to što je intervencija prema Iranu, poskupela energente i dovela do niza turbulencija. Energetska destabilizacija se inače direktno preliva, po principu koncentričnih krugova na ekonomiju. Kada se uzdrma energetska stabilnost, poskupljenjem nafte ili gasa, onda dolazi na udar čitava jedna ekonomija, u ovom slučaju Evrope i Nemačke. Onda se to nastavlja na poljoprivredu, svakodnevno snabdevanje i na uštrb čitave privrede. Sada se menjaju određene okolnosti i ovo što se zbiva na političkoj sceni Nemačke nije apsolutno nikakva spontanost, niti se to dogodilo slučajno, već je to skup svih tih indikatora", objasnio je profesor.
On je ukazao da Nemačka kao lider, koja je bila lokomotiva evropske privrede posustaje, jer dolazi do prelivanja i na sistem socijano-političkih mera i pada životnog standarda.
"Došlo je do zasićena mondijalizma i globalizma. I ovo su direktni pokazatelji da taj koncept može da doživi jednu transformaciju", kazao je Milan Petričković.
Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra "Majak" je rekao da je zapravo dobro pitanje da li sve ovo što se dešava znači da Nemci zapravo ne žele nikakav rat sa Rusijom, ali da je za to potrebna dublja analiza izbornih rezultata. On je ukazao da je taj rat sa Rusijom kojim se preti evropskom kontinentu i evropskom stanovništvu prekomerno eksploatisan od političara u sopstvenim zemljama.
"Opasnost od ruske države ne dolazi ni u propagandnom segmentu, niti u direktnom činjenju protiv evropskih zemalja. Ničim se ne pospešuje i ne pali ta vatra kojom tako strasno, posebno političari ako što su Merc i Kaja Kalas, Rute i ostali, koji prosto 'pale' tu vatru u svim evropskim zemljama. To je njihova politika i cilj, ali nailaze na prepreke na tom putu. Oni su računali da će pobediti Rusiju. Prosto mi je nelogično da krenete u sukob sa nuklearnom silom, ako ne verujete u mogućnost pobede. Da su imali trunku razmišljanja, razmišljali bi o tome", kazao je Prebiračević i istakao da u konvencionalnom ratu Rusiju niko ne može da pobedi.
On je istakao da je su energetsku nezavisnost Evrope od Rusije promovisali oni koji žele EU da prodaju svoje skuplje energente.
"Pored Kine, Nemačka je imala najnižu cenu gasa. Na tom jeftinom gasu su temeljili svoje blagostanje i svoju ekonomiju decenijama", istakao je Prebiračević.
On je ukazao da nije isto bilo u prvoj godini sukoba u Ukrajini i sada, kada su u petoj godini visokih računa.
"Običan Nemac pravi svoju matematiku i vidi koliko manje para ima. To se sada vidi i po automobilskoj industriji. Naravno da se povećava nezadovoljstvo. Pogotovo jer se sada vidi da žele da troše više na odbranu. Građani se boje budućih odluka svog rukovodstva koje je na granici ludila, kada se gleda odnos prema Rusiji", rekao je direktor Srpsko-ruskog centra "Majak".
Live
