"Njujork tajms" o garancijama bezbednosti Ukrajine: Ili ruski kolaps ili članstvo u NATO-u

Davanje bezbednosnih garancije Ukrajini biće jedno od najvažnijih pitanja nakon završetka sukoba u toj zemlji, piše "Njujork tajms", i dodaje da će sve zavisiti od ishoda sukoba – Zapadu, očekivano, najviše odgovaraju "ruski kolaps i poraz".

Druga opcija, o kojoj se, međutim, i ne govori rado na čitavom Zapadu, jeste članstvo Ukrajine u NATO-u.

To bi, naime moglo da stvori "probleme u raju", odnosno da razjednini dosadašnje saveznike, pa tako, budućnost, kako predviđa direktorka Instituta za međunarodne poslove u Rimu Natali Toči, nosi mnoge rizike za evropsko i transatlantsko jedinstvo.

"Ako Ukrajina uspe da povrati izgubljenu teritoriju, tada će u Evropi i Vašingtonu biti sve više glasova koji će sugerisati da se sagledaju tekući civilni i vojni troškovi i da se ide ka kompromisu. Ukrajina će pak želeti čvrste bezbednosne obaveze, a to bi moglo da podeli Zapad. Jer zemlje Centralne i Istočne Evrope zahtevaju članstvo Ukrajine u alijansi, a zapadnoevropski saveznici to odbijaju", smatra Toči.

Članstvo Ukrajine u NATO-u na dugačkom štapu

Iako su NATO i Evropska unija obećale Ukrajini članstvo, sve je to na dugom štapu – ne zna se ni kada će, ni da li će to obećanje biti ispunjeno, jer je baš taj "zapadni zagrljaj" jedan od razloga koji je naveo Putina da pokrene specijalnu vojnu operaciju u toj državi.

"Sve dok traju teritorijalni sporovi, mala je verovatnoća da će Ukrajina čak i u nekoj vrsti sporazuma o prekidu vatre sa Rusijom dobiti jednoglasnu podršku potrebnu da se pridruži bilo kojoj instituciji", piše ovaj list.

"Najprikladniji" ishod rata, ističe i Tomas Klajn Brokof, saradnik autora u radu u kojem se detaljno navode glavna pitanja u vezi s "rekonstrukcijom" Ukrajine, bio bi da ova zemlja vrati teritoriju koju su zauzeli Rusi.

"Ali perspektiva potpunog poraza RF, koja bi mogla da podrije Putina i njegov krug, nosi i rizike ruske eskalacije koje mnogi lideri zemalja NATO-a, uključujući predsednika Bajdena, ne žele. Ključne evropske države poput Francuske i Nemačke brinu šta bi nuklearno naoružana Rusija mogla da uradi ukoliko bi se srušilo Putinovo rukovodstvo, a strahuju čak i od povratka u 'vreme nevolja', odnosno godine bezakonja, sukoba i anarhije koju je Rusija doživela početkom 17. veka", ocenjuje "Njujork tajms".

Bivši generalni sekretar NATO-a Anders fon Rasmusen pokušao je da priču o bezbednosti te zemlje zaokruži "Kijevskim bezbednosnim sporazumom", predlogom koji su jesenas on i njegove kolege izradili sa Andrijem Jermakom, šefom kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

"Cilj je da sporazum pruži nešto između praznih obećanja i punog članstva u NATO-u i EU. Osnovna preporuka je da ukrajinski saveznici pretvore zemlju u svojevrsnog ježa, tj. da se Ukrajinci toliko dobro naoružaju da se Rusija ne usudi da ih proguta. Da bi se to postiglo, poziva se na strateško partnerstvo između Ukrajine i ključnih zapadnih zemalja, na bilateralnoj osnovi", piše "Njujork tajms", dok Rasmunsen svoj predlog poredi sa odnosom između SAD i Izraela, gde dve države sarađuju, ali bez formalnog sporazuma o odbrani.

NATO bi, dakle, bio raspoložen za savez, ali nije rad da daje članstvo Ukrajini. A to je, kako ovaj list ocenjuje, manje garancija bezbednosti nego što je "veliki destimulans Moskvi".

Neki sugerišu da su pojedinačni saveznici, uključujući Sjedinjene Države, Britaniju, Francusku, Nemačku i Poljsku, postavili svoje trupe u Ukrajinu posle rata, kao što je NATO postavio napredne multinacionalne brigade u države članice NATO-a koje se graniče s Rusijom.

Tako da bi neprimanje Ukrajine u članstvo alijansi moglo da donese veće probleme nego da je jednostavno prime u savez, jer bi se značajno prisustvo trupa u državi nečlanici u Moskvi, kako "Njujork tajms" tumači, videlo kao dalja provokacija i "dodatni dokaz koji odgovara ruskom narativu da NATO pokušava da otrgne Ukrajinu iz ruske sfere".

Hodžis: Ukrajina nije bezbedna sve dok Rusija kontroliše Krim

Penzionisani general koji je komandovao američkom vojskom u Evropi Ben Hodžis veruje da "ne postoji način da Ukrajina bude bezbedna sve dok Rusija kontroliše Krim".

"Krim omogućava Rusiji da blokira Azovsko more, izoluje Marijupolj, pogodi Odesu i dominira Crnim morem, dok tvrdi da ima ekskluzivnu ekonomsku zonu oko Krima, ograničavajući ribolov i istraživanje gasa", kaže on i dodaje da je jedina prava garancija za ovu zemlju eventualno članstvo u NATO-u.

Ali za mnoge, kao što je bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a Kamil Grand, najverovatnije je da će se rat završiti tako što će Rusija "postići delimične ciljeve".

"Potpuni poraz Rusije i ulazak Ukrajine u NATO samo je jedan scenario, i to optimističan. Iako bi bilo šta osim članstva u NATO-u bilo teško prodati Ukrajincima, Rusija bi u svojim ratnim planovima pretpostavila da će Ukrajina biti efektivno deo NATO-a, baš kao što je uvek činila sa Švedskom i Finskom. Postkonfliktna Ukrajina bi pružila NATO-u najbolje opremljenu, najbolje obučenu i najsposobniju vojsku u Evropi, na neki način ona bi pružala garancije bezbednosti NATO-u, umesto da bude obrnuto", uveren je on. 

Da je članstvo u NATO-u jedina garancija ukrajinske bezbednosti, smatra i bivši italijanski diplomata u Rusiji i bivši ambasador u NATO-u Stefano Stefanini, koji ipak upozorava da ta opcija nosi i brojne komplikacije.

"Bezbednosne garancije velikih zemalja bile bi jednake članstvu u NATO-u i neizbežno bi nosile rizike kada se stave na probu. Čak i sada pojedine zemlje NATO-a odbijaju da pošalju trupe i vojnu pomoć Ukrajini, pa zašto bi to činile u budućnosti", ističe on.

Jer, kako on spekuliše, nije teško zamisliti ni da Ukrajina izgubi deo teritorije, a onda nastavi da provocira Rusiju ne bi li je povratila i tako garante svoje bezbednosti namerno uvuče u sukob. Šta bi se onda desilo?

"Ukoliko Ukrajina i dobije članstvo u NATO-u, to je odbrambeni savez i dolazi sa ograničenjima", rekao je Stefanini.

Bila bi, međutim, upozorava on, greška potceniti "ciničnu kreativnost diplomata". A kao primer za to on navodi Dejtonski sporazum koji je, kako kaže, "nezgrapna akrobatska arhitektura koja je samo služila za okončanje rata".