Rusija
Lavrov: Zapad želi da se kriza u Ukrajini reši na frontu
Nije bitno kada će doći do kraja sukoba, već kakav će biti njegov rezultat, ocenio je šef ruske diplomatije, dodavši da Moskva želi mir i da nikada nije odustala od pregovora
Formula Zapada je da se pobeda mora izvojevati isključivo na frontu, i to je razlog zbog koje je Kijev bio primoran da odustane od pregovora sa Moskvom, ponovio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, odgovarajući na pitanje kada će se konačno završiti sukob u Ukrajini.
"Nije toliko bitno kada će se to desiti, već je mnogo bitnije kakav će biti rezultat" i šta će se sve obezbediti za one građane koji žele da budu deo Rusije, poručio je Lavrov u današnjem intervjuu za "Rosija 24".
On je dodao da vojnici na frontu koji se bore za Rusiju ne razmišljaju o tome kada će se završiti sukob, već se trude da "brzo, precizno i sa minimalnim gubicima" izvojevaju pobedu.
"Svi želimo da se ovo završi, ali ovde nije bitan faktor vremena, važan je faktor suštine, kvalitet rezultata koje pružamo našim ljudima, ljudima koji žele da ostanu deo ruske kulture a kojima je kijevska hunta, uz odobrenje zapada, duge godine oduzimala sve što je rusko", objasnio je ministar.
Eskalacija sukoba počela je od isporuke manjeg oružja Kijevu, istakao je Lavrov, dodajući i da činjenica što je kancelar Nemačke Olaf Šolc kazao da Berlin ne želi rat sa Rusijom ne znači da je to zapravo tako jer je on, kako je ocenio ruski ministar, sklon menjanju mišljenja.
"Sve je počelo sa nekakvim šlemovima za ukrajinsku vojsku, onda se pojavilo malokalibarsko oružje, sada se na sav glas priča o avionima. Šolc se kune da se to nikada neće desiti, ali on je nadaleko poznat po svojoj sposobnosti da brzo promeni svoju poziciju", izjavio je šef ruske diplomatije.
Lavrov je kazao da Šolc ne želi da pogleda istini u oči kada govori da je sukob u Ukrajini počeo prošle godine februarskim dešavanjima.
Činjenica je da su još 2014. i 2015. godine bili potpisani Minski sporazumi kojima je trebalo da dođe do regulisanja situacije. Međutim, bivša kancelarka Angela Merkel sama je priznala da su sporazumi bili varka i da nisu kao cilj imali mir. Upravo tada je posejano zrno razdora, naglasio je Lavrov.
On je skrenuo pažnju i na to da je ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok već priznala da se nalazi u ratu sa Rusijom, dodajući da Rusija vidi da protiv nje sada ratuje ceo NATO, te da su izjave da Zapad ne učestvuje u sukobu, već samo naoružava Kijev, smešne.
O ubeđenosti Vašingtona u svoju izuzetnost
Ministar je prokomentarisao i američku politiku i njene "poglede na svet". Skrenuo je pažnju na to da su američki zvaničnici neretko govorili o posebnosti američke nacije, koju čine pripadnici različitih naroda, te da zbog toga akcenat ne treba praviti na istoriji i nacionalnom identitetu jednog naroda, već treba širiti takozvanu američku "demokratiju" slobode.
Šta to zapravo znači, upitao je Lavrov. Da li to znači da svi narodi koji imaju veliku istoriju treba na nju da zaborave?
Američka ubeđenost u svoju posebnost, o kojoj su govorili i Barak Obama i Donald Tramp, glavni je razlog zbog čega se danas preko Kijeva zapadne zemlje obračunavaju sa Moskvom, dodao je ministar. Vašington vodi jednu totalitarnu politiku, objasnio je, dodavši da se Rusija sada "nalazi u epicentru geopolitičke borbe", dok se na Zapadu nadaju da će Rusiji naneti koban poraz nakon kojeg se ona neće oporaviti nekoliko decenija, o čemu je govorila i Ursula von der Lajen.
Podsetio je da je i državni sekretar Entoni Blinken jednom prilikom izjavio da Amerikanci imaju obavezu da istupe kao lideri, zbog toga što, ukoliko toga ne bi bilo, u svetu će, kako je ocenio ovaj američki zvaničnik, doći do haosa. "Veoma skromno", ironično je prokomentarisao Lavrov.
Zbog toga, oni koji se nalaze trenutno na frontu imaju najbitniji zadatak - oni su pravi heroji, koji se danas bore protiv zapadne hegemonije, istakao je Lavrov.
"Ubeđen sam da se sukob sa Ukrajinom dugo planirao", naglasio je Lavrov.
O pravim počecima ukrajinske krize
On je skrenuo pažnju da su prvi problemi sa Krimom počeli, kada su pučisti odlučili da "delegitimišu" ruski jezik, nakon čega su tamo poslali bandite, napomenuo je. Dodao je i da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ranije izjavio i da bi svi oni građani Ukrajine, koji osećaju da su jako bliski ruskoj kulturi, trebalo da napuste zemlju i odu u Rusiju. Na sve ovo, kako je upozorio Lavrov, niko nije reagovao u Evropi ili na Zapadu.
O američkim pritiscima na druge zemlje
Ministar je pomenuo da Vašington svakodnevno upozorava afričke i azijske kolege da ne sarađuju sa Moskvom, rekavši da je glavni princip američke diplomatije, ne da za neki ustupak ponudi "nagradu", već da u njemu leži ideja da svi bez dileme treba da se povinuju njegovim komandama. U suprotnom, čeka ih kazna, objasnio je Lavrov.
Tek sada evropske kolege, Makron i Šolc, počinju da shvataju planove SAD, koji je usred krize usvojio niz zakona, uključujući i zakon o borbi sa visokom inflacijom, što ne ide u korist Evrope, kazao je šef ruske diplomatije. On je skrenuo pažnju i da su oni koji su doveli do krize u Ukrajini pažljivo razmotrili pitanje ekonomskog pritiska na Evropu, zbog čega se ona danas suočava sa ozbiljnim problemima.
Američke povlastice koje se daju preduzećima u toj zemlji su diskriminatorne i stvaraju probleme za EU, dodao je.
U Vašingtonu se i dalje drže kolonijalne politike i ideje da treba živeti na račun drugih, poručio je ministar. O ovome se, kako je kazao, mora pričati više, upozorivši da NATO već "kuje" planove i za Aziju.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova u stalnom je kontaktu sa brojnim azijskim partnerima i vrlo je jasno da američke kolege pokušavaju u ovim zemljama, putem "meke sile", da uspostave svoje organizacije i unište dobre odnose Moskve sa nekim azijskim centrima. "Naši strateški partneri svesni su ovih tendencija", izjavio je Lavrov.
Ko će biti sledeća Ukrajina?
Odgovarajući na pitanje koja zemlja može krenuti putem Ukrajine, ruski ministar kazao je da se to može očekivati od Moldavije, na čijem je čelu Maja Sandu. Ona je spremna na sve, ocenio je.
Moldavija će najverovatnije biti sledeća "meta" jer je njena predsednica bila izabrana nedemokratskim putem i ona se sama bukvalno gura u NATO, rekao je Lavrov.
"Ona ima rumunsko državljanstvo i spremna je da se ujedini sa Rumunijom. I, generalno, spremna je na skoro sve", izjavio je.
O dogovoru o nenapadanju sa Minskom
Komentarišući odnose Savezne države Rusije i Belorusije, šef ruske diplomatije je napomenuo da je vrlo cinično što je Kijev Minsku predložio pakt o nenapadanju u isto vreme dok Ukrajina naoružava opoziciju u Belorusiju i poziva na vojnu obuku, kako bi se neki njeni građani borili protiv Rusije.
"Vrlo specifičan pogled ukrajinske strane na pakt o nenapadanju", rekao je Lavrov.
O ODKB i vojnom dogovoru zemalja članica
Odgovarajući na pitanje voditelja o tome da li Rusija ima pravo da u pomoć pozove države članice ODKB-a da joj pruže vojnu pomoć, pošto jedna od stavki dogovora ovog saveza pretpostavlja i momentalnu vojnu pomoć bilo kojoj od zemalja članica ukoliko to zatraži neka od strana, ministar je kazao da Moskva to može uraditi, ali da to ne radi.
"Rešićemo sve sami, jer nam pomoć nije potrebna", naglasio je Lavrov, objasnivši time da Moskva ima sve što joj je potrebno da samostalno ispuni ciljeve vojne operacije. "Oružanim snaga Rusije nije potrebna dodatna pomoć".
Podsetimo, članice ODKB-a su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Rusija i Tadžikistan.
O Poljskoj
Odgovarajući na pitanje o Poljskoj, Lavrov je kazao da je ovo pitanje vrlo "bolno", jer se radi o zemlji koja ima "kompleksne ambicije i tešku, bolnu istoriju".
Određeni deo elite u Varšavi promoviše rusofobiju i baca oko na zapadne delove Ukrajine, rekao je.
O američkoj umešanosti u eksplozije na Severnom toku
Osim toga, bivši ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorskij odmah nakon poslednjeg incidenta sa "Severnim tokom" napisao je na mrežama poruku u kojoj se zahvaljuje Sjedinjenim Američkim Državama za ono što su učinile, izjavio je Lavrov, skrenuvši pažnju na temu gasovoda i uloge Zapada u tom činu.
On je podsetio da se zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland odala, radujući se eksplozijama na "Severnom toku". Njene reči govore o direktnom učešću SAD u terorističkom napadu, napomenuo je.
"I ne radi se samo o nedvosmislenom učešću SAD u eksplozijama povezanim sa Severnim tokom. Gospođa Nuland, je sada u stvari, dala priznanje", rekao je ministar.
O deklaraciji EU o saradnji sa NATO
Odgovarajući na pitanje o Evropskoj uniji, šef ruske diplomatije kazao je da je Unija prehodno potpisala deklaraciju o saradnji sa NATO u skladu sa kojim se obavezuje da ispune sve zahteve Alijanse. Čak je i kancelar Šolc izjavio da "sva naša bezbednost" zavisi od Sjedinjenih Američkih Država, upozorio je Lavrov.
Ministar je napomenuo i da ispada da Evropa zavisi od milosti Vašingtona, te da je već sada cena struje u Uniji četiri puta viša od one u SAD.
Po svemu sudeći, Evropska unija je izgubila svoju samostalnost od Vašingtona, ocenio je Lavrov.
O Zelenskom
Što se tiče predsednika Zelenskog, ministar je rekao da na Zapadu pokušavaju da od ukrajinskog predsednika naprave simbol demokratije i borbe protiv autokratije, iako je on, zapravo, zavisna ličnost kojom se manipuliše. Tako niko nije reagovao kada je Zelenski kazao da ne razume ko donosi odluke u Rusiji i sa kime bi uopšte pregovarao, aludirajući na apsurdnu pretpostavku da je ruski lider mrtav.
"Očigledno, to je po Frojdu, On se sam oseća kao zavisna figura i svestan je da se njime manipuliše, što, prema Frojdu, i manifestuje u svojim projekcijama", poručio je ministar.
O samitu demokratije
Lavrov se dotakao i predstojećeg samita demokratije, rekavši da će se one zemlje, koje odbijaju da se povinuju Zapadu, proglasiti autokratama.
"Na njemu će biti formulisan jedan prost zadatak – sve demokrate moraju da se bore protiv svih autokrata. A pod autokratama se misli na nas, Kinu, Severnu Koreju, Siriju, Venecuelu, tj. krug zemalja, koji odbija da se povinuje Zapadu i ispunjava njegove naredbe, dok će Amerikanci biti označeni kao demokrate", objasnio je Lavrov. U tom kontekstu, ideja o stvaranju vojnog tribunala u kojem bi se sudilo Rusima je jak primer kršenja međunarodnog prava, dodao je.
Podsetimo, Bela kuća prethodno je najavila da će drugi po redu samit demokratije biti održan krajem marta, dok je prvi samit, na inicijativu Vašingtona, bio održan 2021. godine.
O dolaru
Komentarišući ekonomsku situaciju u svetu, dodao je da sve veći broj zemalja odstupa od američkog dolara i teži sve većem korišćenju nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini. Rusija je već odavno na tom putu, te se oko 50 odsto svih transakcija sa ključnim stranim partnerima već sada vrši u nacionalnim valutama, kazao je.
"Nije slučajno što se sada govori o prelasku na nacionalne valute. Ko zna kako će se koji predsednik SAD probuditi i ko će mu jednog jutra biti nesimpatičan. Predsednici Brazila i Argentine već razgovaraju o mogućnosti stvaranja sopstvene bilateralne valute, a zatim se otišlo još dalje – predložili su da se razmišlja o jednoj valuti za sve države Latinske Amerike i Kariba. Lula da Silva je predložio da se o tome diskutuje u okviru BRIKS-a, što onda više neće biti regionalni, već globalni pristup tome šta treba raditi sa monetarnim sektorom u uslovima u kojim SAD svojim dolarom jednostavno narušave sve principe. Tako se započelo sa ovim procesima", objasnio je Lavrov.
O Kini
Komentarišući globalizaciju, koja, kako kaže Lavrov, više nema jakih pozitivnih strana, i zavisnost Kine od zapadnih finansijskih mehanizama, ministar je poručio da je uveren da će Peking nastaviti da radi na smanjenju ove zavisnosti, iako je Kina uveliko deo tog zapadnog sistema, mnogo više nego što je to slučaj sa Rusijom. Ovo se, između ostalog, ogleda u tome što su Kinezi kupili američke hartije od vrednosti u iznosu od 1,5 triliona.
Ministar se osvrnuo i na odnose Rusije i Kine za koje je kazao da su ne samo na izuzetno visokom nivou, već i nešto mnogo više od vojnog saveza. Ovi odnosi, kako je ocenio, nemaju nikakva ograničenja, te među dvema stranama ne postoje teme o kojima se ne sme govoriti.
"Reći da u našim odnosima postoje dodirne tačke bilo bi vrlo skromno. U našoj deklaraciji je već zapisano da su naši odnosi, bez obzira na to što ne stvaramo vojni savez, kvalitetniji od odnosa koje imaju zemlje koje su postigle vojni savez u klasičnom smislu", objasnio je.
Zajednički interes dve zemlje, kako je kazao, predstavlja razvoj nacija baziran na nacionalnim planovima Moskve i Pekinga, a bitnu ulogu u svemu igra i trgovina.
Zbog toga, pokušaji određenih zemalja da dovedu do pogoršanja odnose Rusije i Kine putem izjava da je Peking pretnja po Moskvu nisu urodili plodom, poručio je Lavrov. "Naša saradnja je uzajamno korisna", objasnio je.
Rusija će ojačati nakon ukrajinske krize
Vrativši se na ukrajinsko pitanje, šef ruske diplomatije iskazao je mišljenje da će Moskva izaći iz konflikta sa Kijevom kao ojačana zemlja, koja će biti sposobna da se odbrani još bolje, nego što je to bio slučaj do prošlog februara.
"Mislim da ćemo iz ove trenutne geopolitičke situacije izaći još jači i da ćemo u svakoj budućoj situaciji umeti još efikasnije da se odbranimo", izjavio je ministar.
On je dodao da smatra da je zalog mira ne parola "Ako želiš mir, spremaj se rat", već ideja "Ako želiš mir, budi uvek spreman da se odbraniš".
Rusija želi mir i nikada nije odbijala pregovore, istakao je.
O godišnjici specijalne vojne operacije
Ministar je poručio i da je svestan da će nakon godinu dana od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini Zapad najverovatnije pokrenuti jaku propagandu protiv Moskve, zbog čega u Rusiji prikupljaju sve neophodne podatke koji će biti iskorišćeni kao svojevrsan dokaz i instrument u borbi protiv prekrajanja istorijskih činjenica.
"Naša diplomatija će učiniti sve kako planirani antiruski događaji koji će se održati krajem februara, a koji će biti organizovani na godišnjicu početka specijalne vojne operacije kako u Njujorku, tako i na drugim mestima, ne bi bili jedini koji će privući svetsku pažnju. I mi takođe spremamo neku vrstu 'izveštaja' o tome šta se sve desilo za godinu dana", napomenuo je šef ruske diplomatije.
Govorićemo ne samo o umešanosti SAD u eksplozije na "Severnom toku" ili o američkim vojno-biološkim laboratorijama na teritoriji Ukrajine, već i o drugim stvarima, dodao je.
