Daleko od očiju javnosti Pakistan i Rusija produbljuju veze

Ponekad se poverenje razvija postepeno u okruženjima kojih većina ljudi nije svesna, kao što su radna grupa, ministarsko rukovanje ili sporazum postignut na marginama samita koji privlači nacionalnu pažnju na jedan dan.

Veći deo ove decenije, Pakistan i Rusija razvijaju ovu vrstu poverenja. Leta 2026. godine, bilo je nekoliko tihih epizoda u brzom nizu koje su se u suštini fokusirale na bezbednost, diplomatiju, energetiku, obrazovanje i trgovinu, a Avganistan se provlačio kroz skoro sve njih kao zajednička briga, piše za RT internešenel Fatima Šeik, savetnica u ambasadi Pakistana u Moskvi.

Rad iza kulisa

Krajem juna, ruski i pakistanski zvaničnici okupili su se u Islamabadu na 12. izdanju svoje Zajedničke radne grupe za borbu protiv međunarodnog terorizma, koju su predvodili zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Dmitrij Ljubinski i dodatni ministar spoljnih poslova Pakistana, ambasador Halid Džamali. Diskusija se fokusirala na regionalne terorističke pretnje, sa posebnim naglaskom na one koje potiču iz Avganistana. Dve strane su se složile da bi dalja razmena obaveštajnih podataka i međunarodna saradnja bili ključni.

Zajednički problemi, različit pristup

Zajednička zabrinutost postoji za obe zemlje. Skoro svako pitanje na ovoj bilateralnoj agendi uključuje Avganistan, iako Pakistan i Rusija tome pristupaju na različite načine.

U osetljivom trenutku obnovljen sukob: Avganistan i Pakistan razmenili žestoku vatru

Glavna briga Islamabada su grupe za koje tvrdi da deluju sa avganistanske teritorije protiv meta u Pakistanu, pre svega Oslobodilačke vojske Beludžistana i Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP), za koje Pakistan čvrsto veruje da ih talibanske vlasti kriju.

Kabul to poriče i ovo pitanje smatra unutrašnjim problemom u Pakistanu. Islamska država – provincija Horasan (ISKP), koja je preuzela odgovornost za napade daleko izvan granica Avganistana, čak i unutar Rusije, glavna je briga Moskve.

U aprilu 2025. godine, Rusija je uklonila talibane sa svoje liste označenih terorističkih organizacija, a u julu 2025. godine otišla je dalje, postavši prva zemlja koja je formalno priznala talibansku administraciju kao vladu Avganistana. Ovo je bio istorijski važan korak, s obzirom na to da je Sovjetski Savez vodio i izgubio devetogodišnji rat protiv mudžahedinskih pretka današnjih talibana. Objašnjenje Moskve oslanjalo se i na bezbednost i na ekonomiju: kontinuirana saradnja u borbi protiv terorizma i narkotika, uz izraženo interesovanje za energetske, transportne, poljoprivredne i infrastrukturne projekte u Avganistanu.

To priznanje je dodatno formalizovano u januaru 2026. godine, kada je ruski predsednik Vladimir Putin prihvatio akreditive ambasadora talibanske vlade u Moskvi.

Šangajski duh

Ovde se postavlja pitanje zašto je Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) važna. Ništa od ovoga se ne dešava izolovano. Pakistan se pridružio ŠOS-u kao punopravni član 2017. godine, a grupa je postala jedna od korisnijih platformi na kojima se Islamabad i Moskva sastaju kao ravnopravni. To su dve države sa preklapajućim problemima: poroznim granicama, ekstremizmom koji ignoriše mape i rutama za šverc narkotika koje su nadživele nekoliko vlada na obe strane. Pakistanski ministar unutrašnjih poslova je više puta pozvao na "šangajski duh": međusobno poverenje, jednakost i poštovanje suvereniteta kao najpogodniji ili možda jedini okvir za zajedničke bezbednosne izazove.

Ekonomija i trgovina: Radovi u toku

Ekonomski odnosi između Rusije i Pakistana još pronalaze svoje temelje i obe vlade sada otvoreno govore o tom jazu. U junu su se složile da rade na Programu ekonomske saradnje koji će trajati do 2030. godine, sa ciljem proširenja trgovine i investicija i uklanjanja dugogodišnjih prepreka bilateralnom poslovanju.

Očekuje se da će sporazum o readmisiji između Rusije i Pakistana potpisan u Biškeku takođe olakšati vizne procedure za poslovna putovanja.

Takođe, Pakistan je pristao da istraži pridruživanje ruskom Međunarodnom transportnom koridoru sever-jug, mreži morskih, železničkih i drumskih puteva dužine oko 7.200 km koja povezuje Indiju, Iran, Azerbejdžan, Rusiju i Centralnu Aziju, sa lukom Gvadar koja se pominje kao moguća tačka povezivanja u Pakistanu.

Spor ali stabilan napredak

Telefonski razgovor Lavrova i šefa avganistanske diplomatije: Razmotrili posledice napada na Iran

Bilo bi lako sve ovo otpisati kao pozadinsku buku – radne grupe, potpisivanja, primopredaje predsedavanja i pregovori o cevovodima koji traju više od decenije. Ali ovaj obrazac opstaje, piše Šeik.

Pakistan i Rusija su izgradili bezbednosni odnos sa stvarnom institucionalnom dubinom, utemeljen u zajedničkim (gotovo identičnim) brigama oko Avganistana; diplomatski kalendar koji Pakistanu daje veću regionalnu platformu do 2027. godine; i ekonomski odnos koji obe strane sada otvoreno opisuju kao nerazvijen i koji zahteva upravo onu vrstu strpljivog, neglamuroznog rada na trgovinskim koridorima, cevovodima i mehanizmima plaćanja koji retko dospeva na naslovne strane, ali je obično ono što određuje da li partnerstvo postaje trajno, a ne samo simbolično.

Pakistan i Rusija su prešli dug put od odnosa oblikovanog uglavnom istorijom do odnosa koji se održava redovnim dijalogom i praktičnom saradnjom. Danas se angažman proteže daleko izvan političke razmene i uključuje bezbednost, trgovinu, energetiku, obrazovanje i kulturne kontakte.

Napredak je bio postepen, ali je to ono što je odnosu dalo veću dubinu i otpornost. Kako obe zemlje nastavljaju da se angažuju sa realizmom i međusobnim poštovanjem, prava mera uspeha neće biti broj potpisanih sporazuma, već stalna primena zajedničkih inicijativa i jače institucionalne i međuljudske veze koje ostavljaju za sobom.

Nije svaka diplomatska priča vredna dramatičnog obrta da bi bila vredna priče. Ponekad je priča jednostavno da dva suseda, koja su nekada imala malo toga da kažu jedno drugom, sada imaju stalni dogovor na nekoliko pravaca istovremeno i drže ga se, iz godine u godinu, zaključuje savetnica pakistanske ambasade.