Lavrov: Zapad je previše zastupljen u Savetu bezbednosti UN

Savet bezbednosti UN trebalo bi proširiti predstavnicima Azije, Afrike i Latinske Amerike, dok Moskva neće podržati uvođenje novih mesta za zapadne zemlje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Njujorku nakon govora na Generalnoj skupštini UN.

"Zapad je ionako previše zastupljen u Savetu bezbednosti UN", rekao je Lavrov, dodajući da Rusija želi da UN zaista postanu centar za usaglašavanje interesa svih država, kako je predviđeno Poveljom organizacije.

Nemački šef diplomatije zatražio sastanak sa Lavrovom: "Demokratija prelepe bašte" (VIDEO)

"Želimo da UN zaista postanu centar za harmonizaciju interesa svih država, kako to zahteva njihova Povelja. Sekretarijat UN bi svakako mogao dati konstruktivan doprinos ovde, ali trenutni tim, koji predvodi Antonio Gutereš, nije u stanju da sprovede osnovne zahteve ovog dokumenta, koji je temelj cele organizacije. Oni promovišu pristrasne pristupe i dvostruke standarde – u suštini služeći interesima zapadnih zemalja", rekao je Lavrov.

Nadamo se da će novi generalni sekretar UN da se bavi interesima celog čovečanstva, ne samo zlatne milijarde, poručio je. 

Ako pogledate rukovodstvo Sekretarijata UN, dodao je, sedam-osam vodećih funkcija zauzimaju građani ili podanici zemalja NATO.

"Kada generalni sekretar i njegovi saradnici govore o situaciji na Grenlandu i pretenzija SAD oni kažu da će se to rešavati u odnosu na rezolucije skupštine UN i prava Grenlanđana na samoopredeljenje. Pitao sam gospodina Gutereša, kada smo se sastali, zašto po pitanju Ukrajine ne pominjete mogućnost o pravu na samoopredeljenje, a on je rekao da su dugo razmišljali o tome, ali da su to različite stvari. Postavio sam pitanje kako su različite, a on je rekao da je Grenland jedno, a da je Ukrajina pitanje opštih interesa", poručio je Lavrov. 

Sada kada su Amerikanci, Danci i Grenlanđani potpisali sporazum o prisustvu Amerike na ostrvu i u tom sporazumu je definisano da prisustvo SAD ostaje zauvek čak i ako  Grenlanđani organizuju referendum o ostvarenju prava na samoopredeljenje.

"Naravno mi vidimo kako svi ćute o prekršajima kijevskog režima kao i na situaciju kada je fabrikovan incident u Buči kada su se tamo pojavili novinari, tačnije snimateljska ekipa Bi-Bi-Sija koji su snimali uživo desetine tela koja su ležala na ulici u prigradskom naselju u Kijevu. Postavio sam pitanje zašto se niko od novinara nije zainteresovao za imena ljudi čija je tela Bi-Bi- Si prikazao. Ja se nadam da će moje pitanje oni čuti i odgovoriti, a Gutereš samo odmahuje rukama. To je navodno neka tajna tema. Tamo su postavili spomen obeležje o navodnom ratnom zločinu iako nisu navedena imena 'stradalih'. Nadamo se će novi generalni sekretar predstavljati interese svih a ne samo zlatne milijarde i da će se voditi kriterijumima nepristrasnosti i da će sprovoditi ono što bi trebalo da radi predstavnik UN", poručio je Lavrov.  

Koliko puta je Zapad izneverio dogovoreno

Lavrov je istakao i potrebu za, kako je rekao, beskompromisnom borbom protiv neonacizma, pre svega u Ukrajini, ali i u drugim evropskim zemljama.

"Metastaze te čovekomrzilačke ideologije sada su vidljive i u drugim zemljama našeg kontinenta, pre svega među članicama Evropske unije i NATO, u baltičkim zemljama, ali i u Nemačkoj. To posebno zabrinjava", rekao je Lavrov.

Na pitanje o nastavku trilateralnih mirovni pregovora Lavrov je naglasio da se poverenje stiče ispunjavanjem zahteva Rusije i onoga što je dogovoreno. Podsetio je na prevrat 2014. godine u Ukrajini kada je Zapad svrgnuo Viktora Janukoviča s mesta predsednika Ukrajine i prekršili sve do tada dogovoreno. 

Lavrov u Savetu bezbednosti UN: Evropa na svakom koraku huškala Ukrajinu na rat

"Posle su rekli da je sve to demokratija i zahtevali su od nas da priznamo novu ukrajinsku vlast koja je došla na vlast kroz krvavi prevrat. To zaista ne doprinosi poverenju, kada smo nešto potpisali juče, a sutra smo prekršili", podsetio je Lavrov i dodao je da su godinu dana kasnije Krim i Donbas ustali protiv nelegalne vlasti u Ukrajini.

Naglasio je i da su Minski sporazumi potvrđeni od Saveta Ujedinjenih nacija, ali da je 2019. godine je u Francuskoj potpisan još jedan dokument u kojem je naglašeno da je neophodno ispunjavati Minske sporazume i omogućiti Donbasu poseban status koji će biti definisan u ukrajinskom ustavu. 

"To je bio treći put kada su mogli da ispune dogovoreno, a četvrti put je bio kada smo počeli SVO 2022. i odmah nakon toga je Ukrajina tražila pregovore koji su počeli. U Istanbulu su predložili principe koje smo potpisali i mi smo im poverovali, ali se ispostavilo da oni nisu radili na ostvarenju dogovorenog već na kršenju dogovora. Poslušali su Borisa Džonsona da Ukrajina nastavi da ratuje. I na Aljasci smo verovali našim američkim kolegama. Prihvatili smo principe koji su oni formulisali kao osnovu za dalji rad. Ali, i tu su se pojavili predstavnici Evrope koji su otišli u Belu kuću i nagovarali predsednika Trampa da napusti sopstvenu inicijativu", podsetio je Lavrov.