Rusija
"Skaj njuz" objašnjava kako je ruska ekonomija izdržala sankcije Zapada
Zapad prevideo da je Rusija 10 godina gradila svoju ekonomiju tako da bude otporna na sankcije
Kada je Zapad uveo sankcije Moskvi zbog pokretanja Specijalne vojne operacije, mnogi su se nadali da će tako obogaljiti "ratnu mašinu" Rusije. Američki predsednik Džozef Bajden procenjivao je da će ruska ekonomija biti "prepolovljena", dok je bivši britanski premijer Boris Džonson pominjao njeno "ceđenje".
Godinu dana kasnije, piše pomalo razočarano "Skaj njuz", stvari nisu onakve kakvim se Zapad nadao.
"Ruska ekonomija i vlada ispostavili su se mnogo jačim nego što je Zapad verovao", rekao je ranije ove sedmice ruski predsednik Vladimir Putin. "Podsetiću vas da su neki naši eksperti u zemlji, ne govorim o zapadnjacima, očekivali da će bruto domaći proizvod pasti 10, 15 čak i 20 odsto", dodao je Putin.
Umesto "kraha" i "ceđenja" Rusije, BDP je pao skromnih 2,2 odsto i ove godine se očekuje rast od 0,3 odsto, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda. Drugim rečima, Rusija je u mnogo boljem stanju od Velike Britanije.
Zapadni ekonomisti bili su šokirani činjenicom da je ruska ekonomija bez velikih posledica pregurala prvu godinu sankcija, piše "Skaj njuz" i objašnjava da su rezerve nafte i gasa, glavni razlog tome.
Iako je Evropa smanjila uvoz ruskih energenata, Moskva je iskoristila odlaganje primene sankcija i pojačala svoje javne finansije. Zahvaljujući skoku cena energenata na globalnom nivou i uspešnom prebacivanju na kinesko i indijsko tržište, Rusija je uspela da ojača svoje finansije.
"Skaj njuz" navodi da je Moskva i pre sankcija imala "udobno jastuče" zahvaljujući godinama konzervativne fiskalne politike zahvaljujući kojoj je prikupila sredstva i tiho obezbedila od sankcija svoju ekonomiju godinama pre Specijalne vojne operacije.
Važno je napomenuti da je stopa nezaposlenosti u Rusiji na niskom nivou, dok plate rastu, što im je pomoglo da prebrode najgori udar inflacije, a vlada sada radi na podsticanju javne potrošnje.
Britanski servis pokušao je da se uhvati za slamku tvrdeći da je sa ograničavanjem cena nafte, izvoz u Evropu pao, kao i da se Rusija sada više oslanja na trgovinu u juanima. Problem je što Moskva svoju "evropsku" naftu sada prodaje kupcima na Istoku - Kini i Indiji (koji je kasnije prerađuju i šalju u Evropu), a upotreba lokalnih valuta umesto dolara sve više golica maštu Rusije, Kine i drugih članica BRIKS-a.
Poslovi
Kada je reč o poslovima, Rusija ima rekordno visok rast plata i nisku nezaposlenost. Analitičari su očekivali da će sa odlaskom zapadnih firmi, mnogo ljudi ostati bez posle, ali je umesto toga stopa nezaposlenosti na rekordno niskih 3,7 odsto budući da su lokalni partneri kupili zapadne poslove i zadržali ljude.
Oni Rusi koji su napustili zemlju sa početkom sukoba u Ukrajini - procenjuje se da je reč o brojci od 0,4 do 1,4 odsto celokupne radne snage - počeli su da se vraćaju, ili zato što nisu našli adekvatni posao u inostranstvu ili imaju porodicu i domove u Rusiji.
Plate
Ovakvo tržište rada dovelo je do robustnog rasta plata, naročito u Aj-Ti sektoru, građevini i uslužnim delatnostima, što je dovelo do rasta životnog standarda. Rast plata prati inflaciju, a vlada je povećala i penzije i minimalnu cenu rada za još 10 odsto.
Potrošnja
Potrošnja u Rusiji i dalje je "skromna", sa domaćinstvima koja prioritet stavljaju na štednju, zbog čega vlada radi na tome da podstakne javnu potrošnju.
Poslovne investicije
Na početku Specijalne vojne operacije, ekonomisti su bili uvereni da će doći do kraha poslovnih investicija. Što se nije dogodilo.
Profit od nafte, gasa i đubriva podstakao je rast investicija za šest odsto, a sa prebacivanjem energetskog izvoza u Aziju, pojavila se potreba za novim infrastrukturnim projektima što je dovelo do rasta proizvodnog sektora.
Nafta i gas
Pokušaji da se uguši ruska ekonomija izjalovili su se pre svega zbog ozbiljne zavisnosti Evrope od ruskih energenata što je Moskva iskoristila do kraja.
Tokom devet meseci koliko je EU bilo potrebno da dogovori i implementira zabranu na uvoz ruskih energenata, Moskva je uživala u visokim cenama nafte i gasa - trenutni "višak" u budžetu je porastao 86 odsto na 227,4 milijarde dolara, podseća "Skaj njuz".
To je pomoglo Moskvi da nastavi sa finansiranjem svoje operacije u Ukrajini, ojača rublju i drži uvoz pod kontrolom i ublaži inflaciju.
Sa preusmeravanjem energenata Indiji i Kini, izvoz nafte u ovom regionu u januaru je dostigao rekordnih 1,6 miliona barela dnevno.
"Moramo da shvatimo da je Rusija provela proteklih 10 godina, osiguravajući svoju ekonomiju od sankcija", rekao je analitičar "Kapital ekonomiksa" Lijam Pič.
"Sve ovo značilo je da isključenje sa globalnih tržišta kapitala i sankcije raznim kompanijama, bankama i vladi nisu imale mnogo uticaja na njihove finansijske potrebe, jer su bile prilično niske. Tako da je ruska vlada, na primer, mogla da prođe osam meseci bez dugovanja", dodao je Pič.
I zaista, a vlada i korporacije imaju veoma nizak nivo spoljnog duga a vlada je izgradila snažan državni fond.
Uprkos svemu "Skaj njuz" je pokušao da svoju analizu završi pozitivno, predviđajući da će ograničenje cene nafte i derivata nekako uticati na ruske finansije.
