Rusija
Zaharova: Kijev podstiče napade na UPC, Amerikanci se prave gluvi
U Ukrajini se nastavlja talas represija nad pravoslavnim sveštenicima, koji nisu samo proganjani, već i brutalno zlostavljani, poručila je portparolka ruskog MSP
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da kijevski režim oduzima decu od ukrajinskih izbeglica bez saglasnosti roditelja. Ona je dodala da je u Njujorku 5. aprila, na inicijativu Rusije, održan neformalni sastanak Saveta bezbednosti UN na tu temu.
"Lokalne vlasti oduzimaju decu bez saglasnosti roditelja i uz značajne proceduralne povrede. Niko ih nikad neće vratiti", rekla je Zaharova.
Kako je Zaharova dodala, postoji još jedna priča, kada je u martu 2022. godine, 85 dece sa smetnjama u razvoju odvedeno u Španiju iz internata na teritoriji DNR, dok je njih 77 naknadno smešteno u španska skloništa, a njihova sudbina je nepoznata.
"Ovakvo ponašanje evropskih država je u suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima i pokazuje potpunu ravnodušnost prema sudbini predstavnika najnezaštićenije i najslabije kategorije stanovništva – dece", istakla je.
Nastavlja se maltretiranje pravoslavnih sveštenika
U Ukrajini se nastavlja talas represija nad pravoslavnim sveštenicima, koji nisu samo proganjani, već i brutalno zlostavljani, kazala je ruska zvaničnica.
"Nedavno je na društvenim mrežama dospeo video na kom se vidi prebijanje episkopa Ivano-Frankovske i Kolomijske eparhije Nikite. Najgore je što lokalne vlasti podstiču takvo ponašanje, a organi reda ne gone napadača čije se lice savršeno vidi na snimku. Sve ovo pojačava osećaj popustljivosti i nekažnjivosti među ukrajinskim neonacistima", naglasila je.
Ona je dodala da, nažalost, relevantne međunarodne organizacije, uključujući UNESKO i OEBS, kao i članovi svetske zajednice, ni na koji način ne osuđuju zločine nad pravoslavnom crkvom.
"Reakcija Stejt departmenta pokazala se vrhuncem cinizma. Američki zvaničnici su izjavili da nisu čuli ništa o progonu pravoslavnih sveštenika i zapleni crkava UPC. Uprkos svim naporima kolektivnog Zapada i njegovih kijevskih poslušnika da po svaku cenu nanesu štetu Rusiji, Specijalna vojna operacija će se nastaviti sve dok se u potpunosti ne završe zadaci denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine, kao i otklanjanja bezbednosnih pretnji koje dolaze sa njene teritorije", poručila je.
Rusija veruje da će Odesa uspeti da se oslobodi ugnjetavanja ukrajinskih neonacista
Rusija veruje da će Odesa uspeti da se oslobodi ugnjetavanja ukrajinskih neonacista i postane slobodna, izjavila je Zaharova.
"Verujemo da će Odesa ponovo postati slobodan i, kako je pevao Leonid Utjosov, sunčan grad sa rascvetanim bagremom pored Crnog mora", navela je.
Zaharova je naglasila da je Odesa 10. aprila 1944. oslobođena od nacističkih osvajača, ali se mnogo godina kasnije ponovo suočila sa nacizmom.
"Uprkos teroru koji su pokrenule ukrajinske vlasti, starosedeoci Odese nikada nisu zaboravili ko ih je izbavio od kuge, veže ih sećanje na svoje oslobodioce – vojnike Crvene armije", istakla je.
Najstariji centar ruske kulture u Evropi - Ruski dom u Beogradu
Zaharova se osvrnula i na najstariji centar ruske kulture u Evropi - Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu, koji je svečano proslavio 90 godina postojanja, rekavši da je Ruski dom, koji je otvoren u aprilu 1933. na inicijativu Ruskog kulturnog komiteta i uz podršku kralja Aleksandra Drugog Karađorđevića, nazvan po caru Nikolaju Drugom, postao centar duhovnog i kulturnog života Rusa na Balkanu, koji su izgubili otadžbinu kao rezultat tragičnih događaja 1917.
"Povodom godišnjice, Ruski dom je otvorio izložbu posvećenu istoriji ruske emigracije u Kraljevini SHS, kao i aktivnostima Ruskog doma u različitim periodima njegovog postojanja. Ekspozicija izložbe obuhvatila je arhivsku građu, digitalizovana dokumenta, unikatne predmete i umetnička dela iz fondova vodećih muzeja Rusije i Srbije, iz privatnih kolekcija. Arhiv Srbije poklonio je Ruskom centru za nauku i kulturu knjigu za posetioce, jedinstveno svedočanstvo o poseti Ruskom domu istaknutih ličnosti ruske emigracije, među kojima je i Fjodor Ivanovič Šaljapin", kazala je Zaharova.
Podsetimo, u kontekstu jubilarnog događaja, poznatom srpskom filmskom reditelju Emiru Kusturici uručena je spomen-medalja Ministarstva kulture Ruske Federacije "Veliki ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski 1821-2021".
Srpski istoričar, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić izabran je za stranog člana RAN. Pošta Srbije izdala je prigodno poštansko izdanje – marku "90 godina od osnivanja Ruskog doma u Beogradu".
Ovom događaju prisustvovali su ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, šef Rossotrudničestva Jevgenij Aleksandrovič Primakov, direktor Odeljenja za multilateralnu humanitarnu saradnju i kulturne odnose Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksandar Sergejevič Alimov, zvaničnici Rusije i Srbije, predstavnici rusko-srpskih poslovnih struktura, ličnosti iz nauke, kulture i umetnosti.
O incidentu na jermensko-azerbejdžanskoj granici
Juče se desio oružani incident na jermensko-azerbejdžanskoj granici kod naselja Tek, u kome, prema dostupnim informacijama, ima mrtvih i ranjenih, podsetila je Zaharova.
"Predstavnici Oružanih snaga i granične službe FSB Rusije koji su se nalazili u tom području odmah su kontaktirali odgovorna lica u Jermeniji i Azerbejdžanu i preduzeli mere deeskalacije", istakla je.
Kako je Zaharova navela, incident još jednom potvrđuje potrebu da Baku i Jerevan pokažu međusobnu uzdržanost, kao i striktno poštovanje svih tačaka trilateralnih sporazuma između lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije.
Podsetimo, krajem septembra 2020. u Nagorno-Karabahu nastavljene su borbe između Jermenije i Azerbejdžana. Baku i Jerevan međusobno su se optuživali za izbijanje sukoba. Strane su nekoliko puta pokušavale da postignu primirje, koje je uspešno postignuto 10. novembra 2020.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su tada zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Avgusta prošle godine ponovo je došlo do eskalacije. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su azerbejdžanske oružane snage prekršile primirje u zoni sukoba, u oblasti visoravni Saribaba.
