Rusija
Poslednja linija fronta na kojoj je Kijev imao inicijativu: Samoubilačka misija ukrajinskih snaga
Izgleda da ukrajinski napadi u Hersonskoj oblasti uopšte nemaju vojnu svrhu i da se sprovode isključivo iz medijskih i političkih razloga
Uprkos pokušajima ukrajinskih snaga da uspostave mostobran na levoj obali Dnjepra u Hersonskoj oblasti, Kijev je potpuno izgubio inicijativu na ovoj liniji fronta, piše za RT Internešenel ruski vojni analitičar Vladislav Ugoljni.
Ukrajinska vojska je ranije pokušala da napravi taktička uporišta na levoj obali reke Dnjepar, što je rezultiralo krvavim borbama blizu sela Krinki.
Sadašnja linija fronta u Hersonskoj oblasti formirana je u novembru 2022. godine, kada su se ruske snage povukle iz grada Hersona. Nakon toga, intenzitet borbi je opao i uglavnom se sveo na razmenu artiljerijske vatre, napade dronovima, subverzivne i izviđačke misije.
Nešto kasnije, počele su krvave ali beskorisne borbe za ostrva na Dnjepru, koje su plaćene ogromnim žrtvama na obe strane. Oružane snage Ukrajine koristile su čamce da poboljšaju svoje položaje, ali, zbog močvarnog terena, nisu bile u mogućnosti da uspostave efikasnu odbranu. Ruska armija je koristila pešadijske jedinice, jedinice za specijalne operacije i avione kako bi ponovo zauzela ostrva.
Međutim, ove bitke postale su besmislene kada je, početkom juna 2023. godine, brana Kahovka uništena, što je izazvalo poplavljivanje ovih oblasti.
Proširena linija fronta duž Dnjepra dovela je ruske snage u nepovoljan položaj. Ruska odbrambena strategija uglavnom se zasnivala na utvrđenoj prvoj liniji, čiji je cilj bio da spreči ukrajinske snage da zauzmu pozicije na obali.
Nastavak ukrajinskih napada ima samo medijski značaj
Od jeseni ukrajinske snage usredsredile su se isključivo na desantne operacije. Sve do kraja 2023. godine, Hersonska oblast ostala je jedina linija fronta u kojoj su Oružane snage Ukrajine još zadržale kakvu-takvu inicijativu.
Ukrajinci su zauzeli prve mostobrane u močvarnoj oblasti ušća Dnjepra, u blizini Antonovskog drumsko-železničkog mosta. Ali kijevske snage nisu mogle da prošire ovaj mostobran: iza Antonovskog drumskog mosta ležalo je selo Aljoški, do kojeg se moglo doći jedino močvarnim terenom.
U oktobru su Ukrajinci pokušali da upadnu u Peščanovku, južno od železničkog mosta, ali su ti pokušaji bili neuspešni.
U početku su ukrajinske snage imale određenog uspeha, prodirući u šume južno od Krinkija, ali je ruska vojska odgovorila granatiranjem i bombardovanjem mostobrana, kao i premeštanjem manevarskih rezervi u to područje, uključujući i vazdušno-desantne trupe.
Prema ukrajinskom vojnom ekspertu Konstantinu Mašovcu, ruska grupa snaga "Dnjepar" broji više od 73.000 ljudi, uz veliki broj tenkova, oklopnih vozila i artiljerije, uključujući i lansere za raketne sisteme.
Za suprotstavljanje ruskim snagama potrebna je mnogo veća snaga od četiri brigade marinaca, jedne artiljerijske brigade i nekoliko jedinica teritorijalne odbrane, sa koliko na ovom delu fronta raspolaže Ukrajina.
Nastavak napredovanja ukrajinskih snaga zahteva razmeštanje logističke infrastrukture na levoj obali Dnjepra. Trenutno se ukrajinske isturene jedinice u Krinkima snabdevaju vodenim putem, što je veoma rizično.
Izgleda da su ovakvi sumorni izgledi naterali ukrajinske medije i zapadnu štampu da objave brojne kritičke članke o operacijama u oblasti Hersona. Odeske novine "Dumskaja" objavile su kolumnu Nikolaja Larina, koja je "pokušaje da se zadrže ti sićušni komadi zemlje", opisao kao zločinačke.
"Njujork tajms" je ovu operaciju nazvao samoubilačkom. Vojnici kažu da na obali nema mesta na kome se mogu ukopati i da su morali da gaze preko tela svojih mrtvih drugova, koja su preko dva meseca ležala u blatu.
Do jeseni, ruske snage su pokrenule ofanzivu kod Marijinke, Avdejevke i Artjomovska, kao i kontranapade kod Rabotina, pokazujući da su povratile stratešku inicijativu.
Sada se nastavak napada u Heronskoj oblasti dovodi u pitanje. Izgleda da ti napadi uopšte nemaju vojnu svrhu i da se sprovode isključivo iz medijskih i političkih razloga.
