Rusija
Nemci umešali prste: Pokušavaju da zavade Jermeniju sa Rusijom
Berlin Jerevanu predlaže finansijsko-tehničku podršku, ali i podršku premijeru Jermenije Nikoli Pašinjanu u njegovim naporima da spreči karabaške Jermene da emigriraju u zemlje Evropske unije
Nemačka maksimalno radi na tome da zavadi Jermeniju i Rusiju, kaže danas za "RIA Novosti" neimenovani izvor, dodajući da je cilj Berlina da "uvuče Jermeniju u antirusku politiku Zapada".
"Nemci su zainteresovani za što skorije povlačenje ruske graničnika sa jermenske teritorije, i za to da vlasti zemlje očiste svoj državni aparat od ljudi, koji su prijateljski nastrojeni prema Rusiji, uključujući lustraciju oružanih snaga, obaveštajnih službi i agencija za sprovođenje zakona", kaže izvor.
Kao zamenu za to, Berlin Jerevanu predlaže finansijsko-tehničku podršku, ali i podršku premijeru Jermenije Nikoli Pašinjanu u njegovim naporima da spreči karabaške Jermene da emigriraju u zemlje Evropske unije.
Ovo je, podsetimo, vrlo aktuelno pitanje, budući da je za kratak period prošle godine teritoriju Nagorno-Karabaha napustilo čak više od 100.000 ljudi, nakon napada azerbejdžanskih snaga. Dogovor o potpunom prekidu sukoba postignut je uz posredovanje komande ruskog mirovnog kontingenta, a od 1. januara ove godine samoproglašena republika prestala je i da postoji.
Prema podacima misije Ujedinjenih nacija, koja je 1. oktobra 2023. posetila Nagorno-Karabah, na toj teritoriji tada je bilo svega od 50 do 1.000 etničkih Jermena.
Jermenija je nezadovoljna reakcijom ODKB-a na dešavanja iz septembra 2023, pošto ovaj savez, kojem pripada i Jerevan, nije, kako kaže, adekvatno odreagovao na "napade, koji su bili velikih razmera". Jermeni su nezadovoljni i Moskvom, optužujući je da nije ispunila svoje obaveze, podsećaju "RIA Novosti".
Pašinjan je stoga odbio da učestvuje na samitu ODKB-a u novembru 2023, a propustio je i sastanke Evroazijskog ekonomskog saveza i Zajednice nezavisnih država u Biškeku u oktobru. Međutim, Moskvu je na kraju ipak posetio krajem decembra, u kojoj se rukovao i sa predsednikom Azerbejdžana.
Moskva na sve to podseća da su njeni mirotvorci savesno ispunjavali svoje obaveze u Nagorno-Karabahu, i dodaje da je ruska strana, takođe, iskoristila i sva moguća pravna sredstva kako bi osigurala humanitarnu podršku pogođenom regionu. Ističe se i da je Pašinjan, a ne Rusija, priznao da je Karabah, zapravo, deo Azerbejdžana i podvlači da je samo Rusija u stanju da igra ulogu garanta mira i stabilnosti u tom regionu.
Borba da se prekinu rusko-jermenske veze vodi se više godina, poručili su krajem prošle godine ruski zvaničnici, dodajući da je razlika u tome što se ranije ova borba krila, dok se sada ona sprovodi direktno i javno.
