Posle više od 30 godina sukoba Azerbejdžan i Jermenija kažu da postoji mogućnost za mir

Azerbejdžan i Jermenija potvrdili su nameru da potpišu mirovni sporazum, navodeći da su saglasni oko toga da postoji mogućnost za postizanje mira.

U zajedničkom saopštenju Predsedništva Azerbejdžana i premijera Jermenije navedeno je da je kao rezultat održanih sastanaka između Bakua i Jerevana postignut dogovor o preduzimanju važnih koraka za jačanje poverenja između dve države, prenela je agencija Anadolija.

Lavrov sa šefom azerbejdžanske diplomatije: Normalizacija odnosa Bakua i Jerevana

"Azerbejdžan i Jermenija slažu se da postoji istorijska prilika za postizanje dugo očekivanog mira u regionu. Obe države potvrđuju svoju nameru da regulišu odnose i potpišu mirovni sporazum na temelju poštovanja načela suvereniteta i teritorijalnog integriteta", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Azerbejdžan odlučio da oslobodi 32 jermenska vojnika, a Jermenija dva azerbejdžanska vojnika u znak dobre volje.

Tokom jučerašnjeg dana Jermenija se saglasila da ne blokira kandidaturu Azerbejdžana za domaćina klimatske konferencije UN COP29 naredne godine, u okviru niza zajedničkih gestova dobre volje koji imaju za cilj da promovišu pomirenje između otuđenih suseda sa Južnog Kavkaza.

Jermenija i Azerbejdžan su više od tri decenije u sukobu oko Nagorno-Karabaha, koji se oslobodio kontrole Bakua u etničkom sukobu koji je pratio raspad Sovjetskog saveza 1991. godine, preživljavajući uz finansijsku, vojnu i diplomatsku podršku Jerevana.

Kada su azerbejdžanske snage pokrenule ofanzivu, zbog čega je skoro svo stanovništvo Karabaha od oko 120.000 ljudi pobeglo u Jermeniju, jermenski premijer Nikol Pašinjan odupreo se domaćem pritisku da interveniše.