SAD najviše brine "ruski uticaj" na Balkanu: Za tzv. Kosovo više nego za Srbiju

Inspektorat američkog Stejt departmenta objavio je izveštaj Fonda o borbi protiv ruskog uticaja (CRIF), u kome se navodi da su SAD potrošile više od milijardu dolara od 2017. godine do sada za finansiranje nevladinih organizacija, medija, ali i drugih organizacija i programa koji se suprotstavljaju ruskom uticaju.     

Najveći deo tih sredstava, čak 621,5 miliona dolara, izdvojeno je za finansiranje organizacija i programa u istočnoj Evropi, za zemlje Višegradske grupe – Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, dok je za balkanske zemlje odvojeno 454 miliona dolara.

Srpskom nevladinom sektoru otišlo je 55,5 miliona dolara, a tzv. Kosovu 61,1 milion dolara.

SAD su za Bosnu i Hercegovinu opredelile nešto više od 80 miliona dolara, Severnu Makedoniju 67,4 miliona, a Crnu Goru 50 miliona.

U izveštaju se navodi i da je za Bugarsku izdvojeno 47,7 miliona, Sloveniju – 40,3, Albaniju – 39 miliona, Hrvatsku – 11,4, a za Grčku 0,7 miliona dolara.

Programi CRIF-a kreirani su radi ostvarivanja ciljeva Zakona o suzbijanju uticaja američkih protivnika kroz sankcije, odnosno pružanja inostrane pomoći zemljama podložnim "uticaju i agresiji Ruske Federacije koje nemaju ekonomske mogućnosti da joj se efikasno odupru".

Sledeće, 2023. godine, prema izveštaju Stejt departmenta, prioriteti administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena biće pomoć Ukrajini i saveznicima u Evropi, ali i partnerima koji su "na putu ka demokratizaciji, evroatlantskim integracijama i otvorenoj tržišnoj privredi". Za to je planirano više od 60 milijardi dolara.

RT Balkan otkriva: Koliko Amerikanci ulažu u Srbiju za borbu protiv Rusije

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, SAD će 2023. izdvojiti više od 106 miliona dolara ovom delu Evrope kako bi podržale reforme u vezi sa EU integracijama, suprotstavljanje "ruskom uticaju i dezinformacijama" i Narodnoj Republici Kini.

Od 106 miliona u Srbiju će stići više od 23 miliona dolara za pomoć koja će se, pored već navedene borbe protiv "ruskog uticaja", odnositi i na jačanje lokalnih samouprava, zaustavljanje "odliva mozgova" i pomirenje među etničkim grupama, piše u izveštaju Stejt departmenta.