Konferencija "Rusija i svet" na FPN-u: Kakvi su odnosi slovenskih naroda, ko ih razdvaja

Srbi nemaju najbolje iskustvo sa slovenskom idejom u 20. veku, pre svega kada posmatramo jugoslovensko iskustvo, ali postoji i potencijal za razvoj ove ideje kada su u pitanju odnosi sa Rusijom, smatra istoričar profesor dr Miloš Ković.

"Jugoslavija je zasnovana na slovenstvu, na tom poreklu i zajedničkom jeziku. Mislim na Jasenovac, Jadovno, na Oluju i sve što smo smo do dana današnjeg pretrpeli. Međutim, s druge strane, jasno je da slovenska ideja i slovenska solidarnost imaju potencijal kada je reč o spoljnoj politici, Srbije, Republike Srpske, srpskog naroda. Pre svega, reč je o odnosima sa Rusijom - pri čemu za Rusiju, srpski narod ne vezuje samo slovenstvo i blizak jezik. Tu je pre svega, reč o pravoslavnim vezama. Naravno, reč je i o zemljama članicama EU, o zapadnim Slovenima. Jasno je da EU ide ka kriznim vremenima, ali je naše da sarađujemo sa svima onima koji žele da sarađuju sa nama, ali ne po svaku cenu. Aksiom spoljne politike je graditi odnose tamo gde ih možemo izgraditi", izjavio je Ković za RT Balkan tokom Međunarodne naučno-praktične konferencije "Rusija i svet: Dijalozi – 2026. Nova stvarnost" koja je održana danas na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Tema konferencije je bila "Slovenski svet u promenljivim realijama: Strategije dijaloga", a cilj je stručna procena i analiza nove realnosti unutar slovenskog sveta, faktora koji doprinose dijalogu i razmatranje perspektiva održive saradnje među državama, društvima i naučnim zajednicama.

Diskutovalo se o tome kakvi su međusobni odnosi slovenskih zemalja, faktori i interesi koji pokušavaju da ih razdvoje, ali i ulozi crkve i Ruske Federacije kao prve među jednakima u slovenskom svetu. 

Konferencija "Rusija i svet": Saradnja slovenskih zemalja i uloga crkve u srpskom identitetu (VIDEO)

Konferenciju su otvorili rukovodilac Centra za ruske studije Fakulteta političkih nauka prof. dr Siniša Atlagić, zamenica direktora za naučnu saradnju Nacionalnog istraživačkog instituta za razvoj komunikacija dr Valentina Komljeva i predsednik Saveta Fakulteta političkih nauka prof. dr Časlav Koprivica.

Svoje referate predstavili su prof. dr Časlav Koprivica, prof. dr Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kopredsednik "Bečkog kluba- PANAP" i bivši premijer Slovačke Jan Čarnogurski, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Zoran Čvorović.

Radove su prezentovali i predsednik Foruma jermenskih asocijacija Evrope Ašot Grigorijan, kao i docentkinja Beloruskog državnog univerziteta dr Ana Naumova i politikolog Vladimir Sergijenko.

Posebna pažnja posvećena je i identifikovanju praktičnih mehanizama koji bi mogli da očuvaju komunikaciju i u uslovima izraženih političkih tenzija, kao i pitanju ko danas ima ključnu ulogu u pokretanju dijaloga i koji formati saradnje mogu dovesti do opipljivih rezultata.