Srbija i Balkan
Denis Bojić za RT Balkan: Srpske žrtve ne traže privilegije, već pravo da budu priznate
Direktor Memorijalnog centra Republike Srpske poručio je da je kampanja "Upoznajte srpsko stradanje" početak dugoročne politike pamćenja i borbe protiv revizije istorijskih činjenica
Dok se na srpskim stratištima obeležavaju godišnjice zločina nad Srbima, bez prisustva međunarodnih delegacija i gotovo bez pažnje svetskih medija, Republika Srpska pokrenula je kampanju "Upoznajte srpsko stradanje" kako bi istina o srpskim žrtvama stigla do međunarodne javnosti. Prva stanica bio je Menhetn, gde su prolaznici po prvi put mogli da vide svedočanstva, fotografije i dokumenta o stradanju Srba tokom 20. veka.
Gostujući u emisiji "Danas na RT", direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić poručio je da je to tek početak dugoročne borbe protiv zaborava.
"Svedoci smo da kada se obeležavaju najvažniji datumi vezani za srpsko stradanje, tu nema međunarodnih zvaničnika, stranih delegacija ni stranih medija. Jedino mi Srbi oplakujemo svoje žrtve. Upravo zbog te disproporcije i nepravde nastala je potreba da srpsko stradanje bude prikazano širom sveta", rekao je Bojić.
On je naglasio da je kampanja započeta u srcu Njujorka početak ozbiljne i dugoročne politike pamćenja.
"Ovo je početak jedne ozbiljne, dugoročne politike pamćenja Republike Srpske i njenih institucija, naše želje da srpsko stradanje bude u fokusu međunarodne javnosti i međunarodnih institucija, ali i običnih ljudi", istakao je.
Prema njegovim rečima, cilj nije samo ispravljanje istorijske nepravde, već i suprotstavljanje sve češćim pokušajima revizije istorijskih činjenica.
"Konstantno smo svedoci revizije istorijskih činjenica, negiranja srpskih žrtava i pokušaja da se čitav jedan deo istorije prekroji. Naš odgovor mora biti institucionalan i dugoročan", poručio je direktor Memorijalnog centra.
Bojić smatra da je izlazak institucija izvan nacionalnog prostora neophodan i zbog srpske dijaspore.
"Naši ljudi širom sveta svakodnevno se susreću sa različitim oblicima diskriminacije. Potrebni su im argumenti o našem pravu na postojanje, pravu da govorimo o svojoj boli i da tražimo ravnopravnost kada je reč o žrtvama", naglasio je.
On je istakao da prosečan stanovnik Sjedinjenih Američkih Država ili Zapadne Evrope malo zna o istoriji Balkana, ali da razume univerzalni jezik ljudske patnje.
"On možda ne zna istoriju srpskog naroda, ali zna šta znače majčina suza, poginulo dete i zapaljena kuća. Upravo su dokumenti, fotografije i svedočanstva bili komunikacijski kanal koji svako živo biće može da razume", rekao je Bojić.
Kampanja je, kako je naveo, predstavila srpsko stradanje u poslednjih sto godina – od ogromnih gubitaka u Prvom svetskom ratu i genocida nad Srbima u NDH, preko stradanja u ratovima devedesetih, progona Srba sa Kosova i Metohije i iz Hrvatske, NATO bombardovanja...
Posebno je ukazao na reakcije koje je kampanja izazvala u regionu:
"Ne možemo da shvatimo da nekome smeta kada neko želi da predstavi patnju svog naroda. To nam je pokazalo da je ovaj prostor daleko od istinskog pomirenja, jer i dalje postoje oni koji nisu spremni da priznaju i razumeju tuđu bol. Neko i dalje ne želi da vidi srpsku suzu i srpsku tragediju", ocenio je.
Bojić je naglasio da kampanja nije usmerena protiv bilo čijih žrtava.
"Ova kampanja nije osporavala ničije žrtve. Insistiramo isključivo na činjenicama", poručio je.
Govoreći o planovima Memorijalnog centra Republike Srpske, Bojić je rekao da je neophodno izgraditi memorijalni centar posvećen žrtvama rata devedestih godina prošlog veka, ali da se istovremeno moraju koristiti moderni kanali komunikacije kako bi se istorijsko nasleđe prenelo i svetu, ali i našim generacijama koje dolaze.
"'Upoznajte srpsko stradanje' nije kampanja ograničena na nekoliko dana. To je proces koji će trajati decenijama", zaključio je Bojić.
Live
