Još se traga za ubijenim krajiškim Srbima: Kad će kazna stići do hrvatskih zločinaca iz "Oluje"

Ni tri decenije nakon egzodusa više od 220.000 krajiških Srba u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja" nema pravde za 1.904 poginula i nestala, niti odgovornosti za počinjene zločine, saopštio je Dokumentaciono-informativni centar "Veritas".

U "Veritasu" ističu da je izostanak suštinske pravde, otvorio vrata radikalnom revizionizmu i promociji neofašizma u Hrvatskoj, na šta EU i dalje reaguje mlako i sa nedopustivim zakašnjenjem. Povodom predstojećeg obeležavanja 31 godine od zločinačke akcije "Oluja", "Veritas" napominje da su većina ubijenih u ovoj akciji bili civili i žene, te ukazuje i na izostanak međunarodne pravde i hrvatsko selektivno pravosuđe, prenosi Srna.

Podseća se da su 4. avgusta 1995. godine oružane snage Hrvatske, uz odobrenje SAD i podršku NATO-a, izvršile agresiju na zone pod zaštitom UN – Severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju.

"Napad je izvršen iako su dan ranije predstavnici Republike Srpske Krajine u Ženevi prihvatili predlog međunarodne zajednice o mirnom rešenju sukoba. Protiv 30.000 krajiških vojnika, agresor je angažovao snage koje su premašile ukupan broj stanovnika SAO Krajine, slomivši otpor u izrazito neravnopravnoj borbi za svega nekoliko dana. Stradali su nemoćni ljudi koji nisu mogli napustiti vekovna ognjišta, kao i oni u izbegličkim kolonama ka Uni i duboko na teritoriji Republike Srpske", navodi se u saopštenju "Veritasa".

Među žrtvama je čak 1.250 civila, 65 odsto, od kojih su tri četvrtine bile starije od 60 godina.

"U ovoj operaciji ubijeno je desetoro dece i čak 566 žena, 30 odsto, što predstavlja poseban crni rekord građanskog rata na prostorima bivše Jugoslavije. Do danas se na evidenciji nestalih vodi još 612 lica, 32 odsto, među kojima je 76 odsto civila i 238 žena, čija sudbina ni nakon tri decenije nije rasvetljena", podseća se.

Iako je Međunarodni sud pravde u presudi iz 2015. godine "Oluju" nedvosmisleno okvalifikovao kao akciju etničkog čišćenja sa ciljem uklanjanja srpske većine, pravosudni sistem je, kako se ocenjuje u saopštenju, potpuno zatajio.

"Žalbeno veće Haškog tribunala je pod političkim pritiscima oslobodilo hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, preinačivši prvostepenu jednoglasnu presudu o udruženom zločinačkom poduhvatu. Za ratne zločine nad Srbima, hrvatski sudovi su pravosnažno osudili samo dve osobe i to Božu Bačelića i Rajka Kričkovića, dok su istovremeno preživeli krajiški vojnici masovno osuđivani na dugogodišnje robije, a hiljade nemoćnih civila internirani u logore", ukazuje se.

Značajan zaokret u borbi za pravdu dogodio se pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, dodaje se, gde se vodi postupak protiv četvorice visokih hrvatskih oficira i pilota zbog svirepog raketiranja izbegličke kolone 7. i 8. avgusta 1995. godine na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti.

"Uprkos dugogodišnjim administrativnim opstrukcijama i odbijanju zvaničnog Zagreba da prizna optužnicu, doneta je pravosnažna odluka da se optuženima sudi u odsustvu, a nakon desetak održanih ročišta i saslušanja više desetina svedoka, naredni glavni pretres u ovom istorijskom procesu zakazan je za 25. septembar ove godine", ističu iz "Veritasa".

Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatsko-muslimanskom pogromu nad Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995. godine, biće obeležen u Mrkonjić Gradu 4. avgusta. Obeležavanje organizuju zajednički vlade Republike Srpske i Srbije.