Dan sećanja na ruske vojnike stradale u Prvom svetskom ratu: Svedočanstvo o istorijskom savezništvu

Povodom zvaničnog Dana sećanja na ruske vojnike poginule u Prvom svetskom ratu, na Novom groblju u Beogradu održana je svečana ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti stradalim borcima.

Svečanost je upriličena ispred Ruske kosturnice, koja se nalazi u sastavu kompleksa "Ruski nekropolj" — jednog od najznačajnijih spomen-mesta koja svedoče o ruskom prisustvu i istorijskom savezništvu u Srbiji.

Vence su položili državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Olivera Jovović, državni sekretar u Ministarstvu informisanja Perko Matović, predstavnici ambasade Ruske Federacije u Srbiji, predstavnici boračkih i udruženja srpsko-ruskog prijateljstva.

Putin: Pobeda je uvek bila i uvek će biti – naša

Ruska kosturnica podignuta je tridesetih godina 20. veka na inicijativu Udruženja bivših aktivnih ruskih oficira. Posvećena je ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu i vojnicima koji su položili živote u Velikom ratu.

Autor projekta bio je poznati ruski arhitekta i vajar Roman Verhovski. Spomenik u stilu art dekoa, sa skulpturalnim prikazom Arhanđela Mihaila, završen je i osveštan 1936. godine.

U kosturnici počivaju posmrtni ostaci 387 ruskih vojnika poginulih u borbama na Solunskom frontu, Kajmakčalanu, odbrani Beograda i drugim ratištima. Pored spomen-kosturnice, u okviru Ruskog nekropolja nalazi se verska kapela, podignuta 1931. godine kao kopija čuvene kapele iz moskovskog Kremlja.

Ovaj jedinstveni memorijalni kompleks obuhvata oko 800 grobnih mesta sa više od 3.000 sahranjenih. Među njima su cenjeni ruski vojni zapovednici, Kozaci, umetnici, naučnici i crkveni velikodostojnici koji su nakon rata pronašli dom u Srbiji.

"Veliki je dug naš pred Rusijom"

Ruski car Nikolaj Drugi Romanov odlučio je da kao odgovor na napad Austrougarske na Srbiju naredi opštu mobilizaciju i time uvede zemlju u rat za koji Carska Rusija nije bila spremna - rat u kojem je izgubio državu, krunu, porodicu i život. Žrtvovanje Nikolaja Drugog Romanova i osećanje srpskog naroda prema Rusiji na najbolji način iskazao je vladika Nikolaj Velimirović, u Beogradu na dan Svetog Ravnoapostolskog Kneza Vladimira Ruskog, 1932. godine. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi toga dana rekao je da "savest naša nas primorava da plačemo kada Rusi plaču i da se radujemo kada se Rusi raduju"."Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914. godine tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi, ni pokoljenja. To je dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt spasavajući svog bližnjeg. Nema veće ljubavi nego ko položi dušu svoju za drugove svoje – to su reči Hrista. Ruski car i ruski narod, nepripremljeni stupivši u rat za odbranu Srbije, nisu mogli ne znati da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti", besedio je vladika.

Dan sećanja na ruske vojnike poginule u Prvom svetskom ratu zvanično je unet u kalendar memorijalnih datuma Rusije krajem 2012. godine, a obeležava se svakog 1. avgusta u znak sećanja na dan kada je 1914. godine započeo ovaj ratni sukob.