Mediji: Da li je Crna Gora sledeća u vojnom savezu Zagreba, Tirane i Prištine?

Vojno-bezbednosni mehanizam koji su Zagreb, Tirana i Priština započeli potpisivanjem Zajedničke deklaracije o odbrambenoj saradnji u martu prošle godine mogao bi u narednoj fazi da dobije još jednog učesnika sa zapadnog Balkana – Crnu Goru, piše "Politika".

Prema njihovim saznanjima kontakti o tome postoje, a pitanje eventualnog približavanja Podgorice ovom formatu ne posmatra se kao potez koji bi trebalo izvesti preko noći, već kao proces za koji je prethodno potrebno stvoriti političke, bezbednosne i, možda najvažnije, društvene uslove.

Predsednik Srbije o Rusiji i o trojnom paktu: Ideja je da drže Srbiju opkoljenom

Navode da za sada nema javno objavljenog dokumenta, poziva ili odluke Vlade Crne Gore kojima bi bilo potvrđeno da Podgorica pristupa deklaraciji Zagreba, Tirane i Prištine. Međutim, postojeća regionalna vojna arhitektura pokazuje da su kontakti, zajednička obuka i institucionalna saradnja između ovih aktera već odavno uspostavljeni.

Hrvatska, Albanija i Priština su 18. marta 2025. potpisale deklaraciju kojom su predvidele jačanje vojne interoperabilnosti, zajedničke obuke i vežbe, saradnju odbrambenih industrija, razmenu informacija i koordinaciju u suočavanju sa hibridnim pretnjama. Tokom 2026. saradnja je sa ministarskog prešla i na operativni vojni nivo: u januaru je u Zagrebu održan sastanak direktora za odbrambenu politiku i naoružanje, a u februaru su se u Skadru sastali načelnici generalštabova Albanije i Hrvatske i komandant tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, kada je dogovorena priprema konkretnih trilateralnih vojnih vežbi.

Crna Gora se formalno ne nalazi u tom trilateralnom mehanizmu, ali se već nalazi u nizu paralelnih struktura u kojima su prisutni isti akteri.

Posebno je značajna Američko-jadranska povelja A5, čije su članice SAD, Hrvatska, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i BiH, dok Priština učestvuje kao posmatrač.

U martu ove godine predstavnica Ministarstva odbrane Crne Gore učestvovala je u Hrvatskoj na sastanku političkih direktora A5, na kojem je razgovarano o regionalnoj otpornosti, hibridnim pretnjama i civilno-vojnoj saradnji.

Podgorica je tom prilikom A5 označila kao platformu koja evroatlantske principe treba da pretvara u praktične i funkcionalne mehanizme regionalne saradnje.

Već u aprilu, takođe pod hrvatskim predsedavanjem, u Zagrebu i Udbini bili su predstavnici oružanih snaga Hrvatske, Albanije i Crne Gore, ali i predstavnici Prištine kao posmatrači. U junu su pripadnici istih struktura učestvovali i u međunarodnoj sajber vojnoj vežbi "Combined Adriatic Cyber Endeavour 2026".

Naš izbor

Spajićev nož u leđa NATO-u: Pod kišobranom Alijanse, sada traži zaštitu i vodi Crnu Goru u vojsku EU

Još ranije, tokom velike američke serije vežbi "Defender 25" i "Immediate Response 25", aktivnosti su sprovođene na teritorijama Hrvatske, Albanije, Crne Gore i tzv. Kosova, uz učešće oružanih snaga savezničkih i partnerskih zemalja.

Nijedan od ovih događaja sam za sebe ne dokazuje da je odluka o pristupanju Crne Gore trilateralnom formatu već doneta. Oni, međutim, pokazuju nešto drugo, institucionalni kanali, vojni kontakti, zajedničke obuke i mehanizmi interoperabilnosti već postoje i za eventualno političko proširenje ne bi bilo potrebno graditi sistem od početka.

Treba, takođe, naglasiti da sama Američko-jadranska povelja nije antisrpska organizacija i da Srbija u njoj takođe ima status posmatrača. Ali, A5 istovremeno predstavlja mesto na kojem se Crna Gora, Hrvatska, Albanija i predstavnici Prištine već nalaze za istim stolom i unutar istih praktičnih vojnih programa.

Crna Gora je zemlja u kojoj se veliki deo stanovništva nacionalno izjašnjava kao srpski, u kojoj Srpska pravoslavna crkva uživa veliko poverenje naroda i u kojoj je Srbija za najveći broj građana najbliža država u regionu. Zato bi otvoreno obrazloženje bilo kakvog novog vojnog povezivanja sa Zagrebom, Tiranom i Prištinom kao mehanizma koji treba da odgovori na tzv. pretnju iz Beograda naišlo na ozbiljan otpor.

Upravo zbog toga, prema izvorima "Politike", politička priprema morala bi da prethodi formalnom potezu.

U delu političkog, medijskog i nevladinog sektora u Crnoj Gori već godinama se insistira na tezi o navodnom malignom mešanju Srbije, tzv. velikosrpskom uticaju i potrebi da se crnogorske institucije zaštite od Beograda. 

Tako se postepeno stvara politička osnova na kojoj bi se neki budući odbrambeni aranžman mogao predstaviti ne kao okretanje Crne Gore protiv Srbije, već kao "jačanje regionalne bezbednosti, otpornosti, dobrosusedskih odnosa i evroatlantske saradnje".