Brod pa granica: Najavljeni pregovori Zagreba i Podgorice, teške teme na stolu

Crna Gora i Hrvatska nameravaju da održe odvojene bilateralne sastanke o dva najosetljivija otvorena pitanja – međudržavnoj granici i školskom brodu "Jadran", a termini razgovora se još usaglašavaju. 

Vulin: Na kraju puta u EU uvek čeka Hrvatska

To je za "Vijesti" rečeno iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova (MSP), a kao odgovor na pitanje da li je hrvatska strana prihvatila njihov predlog o održavanju treće runde bilateralnih političkih konsultacija u Podgorici, do kraja avgusta.

"U ovom trenutku su intenzivirane aktivnosti na stvaranju preduslova za održavanje odvojenih bilateralnih sastanaka posvećenih pitanjima međudržavne granice i školskog broda 'Jadran'", kazali su iz resora kojim rukovodi ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović, 

Istovremeno, kako navode, Crna Gora ostaje u potpunosti posvećena rešavanju otvorenih pitanja kroz konstruktivan i kontinuiran dijalog, uverena da je u zajedničkom interesu obje države da ona budu zatvorena na obostrano prihvatljiv način.

"Na taj način stvorili bi se uslovi da buduće generacije u dve susedne, prijateljske i savezničke države budu usmerene na izgradnju zajedničke evropske budućnosti, a ne opterećene nasljeđem prošlosti", poručili su.

Iz crnogorskog MSP-a su kazali da će o terminima održavanja sastanaka sa hrvatskim kolegama javnost biti blagovremeno informisana nakon njihovog konačnog usaglašavanja diplomatskim putem.

Podsetimo, Zagreb je krajem jula objavio pismo u kojem se navodi niz pretnji i ucena Crnoj Gori, a kako bi bila rešena otvorena pitanja dve strane pre kraja godine, jer je to rok Podgorice da zatvori pregovaračka poglavlja za članstvo u EU. Na tom putu stoji joj Hrvatska.

Evropski put ili ambis Crne Gore: Ko drži slovo ruskom ambasadoru, a spušta glavu pred Zagrebom

Odnosi Crne Gore i Hrvatske zaoštreni su duže od dve godine, a kulminacija se desila pošto je crnogorski parlament usvojio Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i logorima Dahau i Mauthauzen u leto 2024.

Nakon toga je Zagreb proglasio nepoželjnima šefa parlamenta Andriju Mandića (Nova srpska demokratija), potpredsednika vlade Aleksu Bečića (Demokrate) i poslanika Milana Kneževića (Demokratska narodna partija).

Zbog toga je Zagreb, krajem januara 2025, blokirao Crnoj Gori zatvaranje Poglavlja 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Tada su počeli bilateralni razgovori ministarstava spoljnih poslova dvaju država i do sada su održana dva sastanka - oba u Zagrebu.

Zagreb traži rešavanje "spornih bilateralnih pitanja", odnosno da Crna Gora pristane na brojne ponižavajuće ustupke: među kojima su isplata odštete zatvorenicima iz Morinja, rešavanje pitanja nestalih osoba, vlasništvo nad brodom "Jadran", promena imena bazena u Kotoru, nastavak razgovora o granici na moru...

Osim Poglavlja 31, Zagreb je prošlog meseca Crnoj Gori blokirao i Poglavlje 14 (Saobraćajna politika).

Kada je reč o Morinju, valjalo bi podsetiti na činjenicu da se tu nalazio prihvatni centar JNA u kome niko od Hrvata nije ubijen. U tom mestu je, inače, uz veliko protivljenje meštana, oktobra 2022. godine postavljena spomen ploča na kojoj je navedeno da je "tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku", na tom mestu bio logor, tzv. centar Morinj za "zatočene hrvatske civile i branioce".

A kada je reč o granici između Crne Gore i Hrvatske u rejonu poluostrva Prevlaka koje se nalazi na ulazu u Bokokotorski zaliv, sporna je od raspada bivše Jugoslavije.

Nakon ratnih sukoba devedesetih, kontrolu nad spornim graničnim pojasom na Prevlaci preuzeli su posmatrači Ujedinjenih nacija - od 1996. do 2002. godine. Te godine utvrđen je Protokol o privremenom graničnom režimu.

Protokolom Hrvatska ima kopneni deo poluostrva i morski pojas ulaza u Boku Kotorsku od 550 metara, dok je deo akvatorijuma uz levu obalu poluostrva proglašen "ničijim morem".

Taj status je zadržan do danas. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je jednom prilikom da pitanje Prevlake i državne granice spada u najvažnija pitanja državnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i dugoročne zaštite interesa Crne Gore i da taj posao mora da se obavi sa najvišim nivoom državne odgovornosti.