Srbija i Balkan
Čiji je Ibar: Vruća letnja prepiska na relaciji Tirana-Beograd
Albanski premijer Edi Rama i šef diplomatije pokušali su da se umešaju u pitanje toka Ibra na osnovu etničke solidarnosti, ali su uspeli jedino da priznaju da na to nemaju pravo, kao i da su prava Srba na KiM ugrožena
Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućem skretanju korita Ibra, kao odgovor na rušenje srpskih kuća i represiju vlasti Aljbina Kurtija, naišla je na glasno negodovanje Albanije, koja sa Ibrom nema nikakve veze.
Prvo se oglasio albanski ministar spoljnih poslova Ferit Hodža, koji je u ponedeljak preko društvene mreže Iks izrazio "duboku zabrinutost" zbog Vučićevih reči.
"Izmena toka reke koja je deo prekograničnog sliva nije čisto unutrašnja stvar ili nešto što je moguće preduzeti jednostrano, posebno kad posledice direktno utiču na teritoriju, okoliš, vodnu bezbednost, snabdevanje i živote građana druge države", napisao je Hodža i pozvao se na međunarodno pravo i UN konvencije o rekama i jezerima.
"Voda ne sme da se koristi kao instrument političkog pritiska ili kažnjavanja druge države ili njenog stanovništva", izjavio je Hodža i dodao da Albanija očekuje od Srbije da u potpunosti poštuje svoje međunarodne obaveze i principe dobrosusedstva.
Da ne bude zabune na koju "državu" je mislio, Hodža je napomenuo da Albanija "snažno podržava pravo Kosova na bezbednost, održivi razvoj i zaštitu svojih vodnih resursa".
Srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić odgovorio je da Hodžina poruka predstavlja pokušaj da se "promeni tema i skrene pažnja sa konstantnog kršenja osnovnih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, o kojima albansko Ministarstvo evropskih i spoljnih poslova upadljivo ćuti".
Odluka Tirane da se umeša u ovo pitanje, dok ignoriše sistematski pritisak na srpsko stanovništvo i napade na imovinu Srba, neminovno postavlja pitanje o političkoj motivaciji, kao i legitimnu zabrinutost da "poznati regionalni koncepti" srpsku teritoriju i resurse smatraju delom albanske političke sfere, napomenuo je Đurić.
"Biću jasan: Nema mesta Velikoj Albaniji — ili bilo kom projektu zasnovanom na etničkoj ekspanziji i prekrajanju granica — u evropskoj budućnosti našeg regiona", napisao je srpski šef diplomatije.
On je podvukao da Ibar ne teče kroz Albaniju, niti je Albanija deo njenog sliva, pa Tirana nema ni teritorijalne ni hidrološke osnove da se meša u to kako Srbija upravlja vodnim resursima na svojoj teritoriji.
Hodža je reagovao prihvatanjem da Albanija nema direktne veze sa Ibrom, ali je rekao da bi se Tirana jednako glasno bunila kada bi neko uskratio vodu Srbiji, jer takve pretnje "truju mirni suživot našeg regiona".
"Možda treba da ostavimo hidrologiju po strani i složimo se oko nečeg jednostavnijeg. Reke neka nose vodu a ne pretnje, a granice neka određuju jurisdikciju a ne dele našu odgovornost za mir", napisao je Hodža.
Dodao je da Albaniju zanima jedino "Velika EU, u koju će ući Kosovo, Srbija, Albanija i ostatak našeg regiona" i pozvao na "više Evrope, manje mitologije" i da se "na prošlost gleda očima budućnosti".
Možda bi se sve na tome i završilo da albanski premijer Edi Rama nije osetio potrebu da se uključi u raspravu.
"Nekako smo od Ibra prošli putem hidrologije i međunarodnog zakona, uz obavezno zaustavljanje kod 'velike Albanije' i 'Kosova i Metohije' do već poznatog muzeja srpskih istorijskih strahova", napisao je Rama na Iksu.
On je optužio Đurića za "akrobatski manevar" u kojem upozorava Albaniju da se ne bavi etničkim ekspanzionizmom "dok u istoj rečenici teritoriju druge suverene države smatra srpskom".
Albanija ne polaže nikakva prava na srpsku teritoriju, niti joj je potrebna "velika Albanija", ali podržava tzv. Kosovo, dodao je albanski premijer.
"Kosovo je država", izjavio je Rama, a tamošnji Albanci "imaju svoju republiku (sic), svoje institucije i pravo da odlučuju o svojoj sudbini, što ćemo uvek da podržavamo. Srbija je izgubila Kosovo. Ponavljanje da nije će možda poraz pretvoriti u pobedu u geografiji političke mašte, ali mape su nešto drugo".
On je insistirao da teritorija tzv. Kosova i resursi na njoj ne pripadaju Srbiji.
"Pre nego što granice postanu manje važne, moraju da se prihvate one postojeće", napisao je Rama i dodao da dobrosusedstvo i poštovanje ne znače "traženje od svih suseda da prihvate srpsku verziju istorije", jer je to "Balkan već koštalo previše krvi i izgubljenog vremena".
Albanski premijer je, doduše, priznao da su prava i bezbednost Srba u lažnoj državi važni i da njihova "imovina, jezik, kulturno i versko nasleđe moraju biti zaštićeni", mada nije hteo da kaže od koga.
Đurićev odgovor stigao je oko jedan sat posle ponoći.
"Jedini razlog što uopšte razgovaramo o Ibru je što vlada Aljbina Kurtija ovog leta ruši srpske kuće bez procesa duž Ibra i jezera Gazivode", napisao je šef srpske diplomatije i podsetio da Rama nije rekao ni reč o toj sistematskoj represiji.
On je pohvalio Ramino priznanje da je neophodno zaštititi prava i bezbednost Srba, ali ga je pozvao da to podrži i u praksi, počev od jasnog poziva Kurtiju da zaustavi rušenje srpskih kuća i druge slične poteze, ali i da konačno ispuni preuzetu obavezu stvaranja Zajednice srpskih opština.
"Srpski stav o Kosovu i Metohiji nije folklor već počiva na našem Ustavu, međunarodnom pravu i rezoluciji SB UN 1244. Albanija može da misli drugačije, ali ne može jednostrano da to pitanje proglasi rešenim", napisao je Đurić.
On je ponovio poziv Rami i Hodži da se okanu "megafon-diplomatije" na društvenim mrežama i okrenu se tradicionalnim metodama sastanaka i telefonskih poziva.
Live
