Srbija i Balkan
Vreme suverenista tek dolazi: Rezultati izbora u Evropi to pokazuju
Aleksa Grubačić iz Centra za društvenu stabilnost je u emisiji "Danas na RT" rekao da su promene vidljive u evropskim državama poput Nemačke koje su do skoro bile izrazito liberalne i da nama sve to itekako pogoduje, jer sve te političke opcije imaju afirmativne stavove prema nama, pogotovo po pitanju statusa Kosova i Metohije u okviru Srbije i neuvođenja sankcija Rusiji
Međunarodni forum suverenista "Novo doba" pokrenut je 2025. godine sa ambicijom da u Srbiji izgradi trajno mesto susreta političkih predstavnika, intelektualaca i organizacija koje povezuju konzervativne i suverenističke ideje. Drugo izdanje Foruma održano pre nekoliko dana u Sremskim Karlovcima nastavlja tu misiju, okupljajući učesnike iz Evrope, SAD i Izraela radi otvorenog i sadržajnog razgovora o pitanjima koja sve snažnije određuju političku i društvenu budućnost Zapada.
Namera nije samo razmena stavova, već i povezivanje ljudi i organizacija koje polaze od uverenja da su nacionalni suverenitet, demokratsko pravo naroda da odlučuju o sopstvenoj budućnosti, porodica, kulturni identitet i sloboda javnog govora temelji slobodnog i stabilnog društva. Forum zato teži uspostavljanju trajnijih veza, razmeni političkih iskustava i razvoju saradnje koja ne prestaje završetkom jednog skupa.
U središtu ovogodišnjeg programa bile su tri tematske celine: posledice "vouk kulture" i savremenog liberalnog radikalizma, odnos suverenizma, porodičnih vrednosti i društvene kohezije, kao i migracije, islamizacija i njihove posledice po identitet i bezbednost zapadnih društava. O ovim pitanjima razgovarali su političari, nekadašnji nosioci visokih javnih funkcija, parlamentarci, intelektualci, politički aktivisti i predstavnici političkih i istraživačkih organizacija.
Ovogodišnje "Novo doba" okupilo je učesnike iz Sjedinjenih Američkih Država, Izraela, Mađarske, Austrije, Slovačke, Gruzije, Italije, Španije, Rumunije i Srbije. Različita nacionalna iskustva i političke perspektive učesnika daju Forumu ono što mu je od početka bilo namenjeno: karakter otvorene međunarodne platforme za dijalog i saradnju među akterima koje povezuje uverenje da slobodni narodi moraju sačuvati pravo da sami oblikuju sopstvenu budućnost.
Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost je u emisiji "Danas na RT" rekao da nije lako danas definisati ko su srpski suverenisti, jer ne postoji jedna opcija koja se tako deklariše, ali da je u Sremskim Karlovcima bilo i predstavnika Srpske napredne stranke, pošto je prisustvovao narodni poslanik Milan Radin, dok su prošle godine gostovali Vladimir Đukanović i Marina Raguš.
"Srpska napredna stranka je, ako mene pitate, danas suverenistička opcija i mnogo ljudi koji su deo te političke opcije, koji su njeni članovi ili je podržavaju sebe smatraju srpskim suverenistima. Postoje verovatno i druge političke opcije, ali najveće sabiranje ipak, na neki način, vidimo oko Srpske narodne stranke i politike predsednika Vučića. Srpska radikalna stranka, Zavetnici, itekako neguju te ideje i mogu da se poistovete sa njima", rekao je Grubačić i dodao da su na međunarodnom nivou to Voks u Španiji, Alternativa za Nemačku, Frateli di Italija ili Nacionalno okupljanje u Francuskoj.
On je istakao da vidimo sve više tih konkretnih suverenističkih ideja u Evropi.
"To se ne odnosi samo na političare, već na intelektualce i svakog generalno ko sebe poistovećuje sa tim konzervativnim idejama, idejama slobode, suverenizma, tradicije i svega onoga što predstavlja temeljne vrednosti naše države i naroda", objasnio je Grubešić.
On je ukazao da je ideja suverenizma u Evropi definitivno u porastu i da to pokazuje svaki naredni izborni ciklus u evropskim državama i naveo rast AfD-a u Nemačkoj.
"Suverenizam je opcija koja sada raste. To se dešava i u Španiji gde Voks beleži i više od 20 odsto sa jednom centrističkom strankom bi mogla u budućnosti da zbaci vladu Pedra Sančeza i da formira vlast. Nacionalno okupljanje uvek najviše glasova okuplja u Francuskoj. Ta ideja odlučivanja o budućnosti sopstvenog naroda, može da se uveže i sa Ruskom Federacijom, jer većina tih ljudi, ako nema afirmativne stavove prema Ruskoj Federaciji, ali nema bar negativne. Prosto smatra da sa Ruskom Federacijom i sa sadašnjim rukovodstvom u Moskvi itekako može da se sarađuje i da se nađe zajednički jezik, odnosno da se ovaj sukob okonča", kazao je Grubešić.
On je rekao da vreme suverenizma tek dolazi i da se apsolutno mogu povezati suverenističke i konzervativne ideje, ali da su na forumu definisali da novo doba ne dolazi, nego da je ono već počelo.
"Ono što suverenisti danas zastupaju se itekako može povezati sa idejama klasičnog konzervativizma. Iako su ideologije danas na neki način prevaziđene i nemate konzervativizam u pravom smislu te reči, kako je on formulisan krajem 18. veka za vreme Francuske revolucije, kao što ne postoji ni socijalizam Karla Marksa. Ideologije su mutirale, odnosno na neki način su menjale svoje oblike. Ako bismo pravili poređenja, ideja konzervativizma bi bila najbliža ideji suverenizma i obratno", rekao je Grubešić.
On je ukazao da su promene vidljive u evropskim državama poput Nemačke koje su do skoro bile izrazito liberalne.
"Nama to sve itekako pogoduje, jer sve te političke opcije imaju afirmativne stavove prema nama, pogotovo recimo po pitanju statusa Kosova i Metohije u okviru Srbije, kao i prema politici koja ne želi da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. To su i neke njihove slične ideje", kazao je Aleksa Grubešić.
"Politika EU ne vodi nigde"
On je rekao da su učesnici Foruma ukazali da EU često svojim odredbama i svojim birokratskim pristupom, direktivama i politikom, na neki način ograničava suverenitet tih zemalja da postupaju kako žele.
Grubešić je ukazao i da je pitanje migracija trenutno ključno u Evropi i najvažnije suverenistima i da se na tom pitanju dobijaju izbori, a da je upravo to ono što trenutno najviše tišti Italiju i Španiju.
Na pitanje kako komentariše nova pravila za potencijalne članice EU, oduzimanje prava glasa, donošenje odluka dvotrećinskom većinom i plaćanje penala za neposlušnost Aleksa Grubešić je rekao da to govori o politici EU koja ne vodi nigde.
"Ta politika će sve više da udaljava i druge države i političke opcije koje će pobeđivati na izborima, od tog centra kao što je Brisel i od njihovog pokušaja da birokratski, nametnu iz jednog centra, bez suštinski demokratske odluke, ono što neka manjina, neke elite, briselska oligarhija evropskih komesara odluči", rekao je Aleksa Grubešić u emisiji "Danas na RT".
Live
