Srbija i Balkan
Kao preki sud: Evropska komisija Srbiji - priznajte obeležja lažne države
U izveštaju su iznete kritike na račun Beograda jer sprečava Prištinu da postane deo međunarodnih organizacija
Evropska komisija ne propušta priliku da Srbiji, čije je neodvojivi deo Kosovo i Metohija, soli pamet kako treba da se odnosi prema delu svoje teritorije. U izveštaju o lažnoj državi, gde je akcenat trebalo da bude ponašanje Prištine, EK je iskoristila priliku da deli lekcije Beogradu. Teror kroz koji prolazi naš narod upakovala je u tek poneku floskulu o potrebi unapređenja vladavine prava, dok je stranice ispunila "greškama" Srbije, kao i preporukama da, između ostalog, treba da priznamo simbole lažne države i prestanemo da lobiramo protiv članstva lažne države u međunarodnim organizacijama.
Evropska komisija je istakla da je ostvaren određeni napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali "sprovođenje preostalih obaveza iz dijaloga je ograničeno i dodatno otežano jednostranim potezima i retorikom koja ne doprinosi normalizaciji".
"Osim pitanja nestalih lica, nijedna strana nije ostvarila primetan napredak u sprovođenju Ohridskog sporazuma iz 2023. godine. Obe strane treba da pokažu veću posvećenost svojim obavezama, da se uzdrže od jednostranih poteza i retorike koja šteti normalizaciji odnosa i da se konstruktivno angažuju u rešavanju otvorenih pitanja", navedeno je u ovogodišnjem izveštaju.
U tekstu se dodaje da se od tzv. Kosova i Srbije očekuje da sprovedu sve svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog aneksa za sprovođenje - Ohridski sporazum iz 2023. godine, kao i sve ranije sporazume iz dijaloga, u skladu sa zvaničnim ponovnim opredeljenjem iz septembra i oktobra 2024. godine, bez odlaganja i preduslova.
"To uključuje i aranžmane za samoupravljanje srpske zajednice na 'Kosovu'. Od 'Kosova' se očekuje da započne proces koji vodi ka njihovom uspostavljanju, dok se od Srbije očekuje da paralelno pokrene priznavanje kosovskih dokumenata, simbola i institucija. Nijedna strana nije ostvarila dovoljan napredak", poručuje Evropska komisija.
Ohridski sporazum iz 2023. godine važeći je i pravno obavezujući za obe strane, a nikakve formalnosti, uključujući one koje se odnose na njegovo usvajanje ili "formalizaciju", ne bi trebalo da ometaju njegovo sprovođenje, navodi se u tekstu.
"Normalizacija i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju ključni uslovi na evropskom putu obe strane, a u odsustvu napretka obe rizikuju da izgube važne prilike", napisala je Evropska komisija.
Komisija je istakla da je Srbija "više puta postupala suprotno svojim obavezama iz Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, uključujući lobiranje protiv članstva 'Kosova' u međunarodnim organizacijama, posebno u Savetu Evrope i Interpolu".
Povlačenje kosovskih Srba iz institucija tzv. Kosova u novembru 2022. godine, prema oceni Komisije, predstavljalo je kršenje obaveza Srbije iz dijaloga.
Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Evropska komisija je ocenila da nije ostvaren napredak u pravcu njenog uspostavljanja, kako je predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine i Sporazumom o opštim principima i glavnim elementima iz avgusta 2015. godine.
"Status struktura i službi koje podržava Srbija na 'Kosovu' potrebno je rešiti u potpunosti u skladu sa sporazumima iz dijaloga i kosovskim zakonima, a ne kroz nekoordinisane mere. EU insistira na strukturisanim konsultacijama sa predstavnicima srpske zajednice na 'Kosovu' kako bi se obezbedilo njihovo suštinsko učešće", piše u izveštaju.
Stav EU ostaje da most na Ibru treba da bude otvoren.
Kako su rekli "privremeni zajednički prelazi između 'Kosova' i Srbije i dalje su u funkciji, ali njihovo sprovođenje nije u potpunosti završeno. Od šest stalnih zajedničkih prelaza uspostavljena su samo dva - Merdare i Mutivode. Komisija "poziva Srbiju da zatvori ilegalne puteve i obilaznice i omogući nastavak zajedničkih sastanaka o integrisanom upravljanju prelazima, uz posredovanje EU, na svim nivoima - lokalnom, regionalnom i centralnom".
Live
