Reakcija VJT na rad Komisije formirane rešenjem Vrhovnog javnog tužilaštva

Više javno tužilaštvo u Beogradu je objavilo reagovanje na rad Komisije formirane rešenjem Vrhovnog javnog tužilaštva, u kojem dovodi u pitanje motiv rada Komisije.

Više javno tužilaštvo u Beogradu: Neprimeren uticaj na tužioce

Regovanje je objavljeno na sajtu tog tužilaštva, a kako se navodi, dostavljeno je svim članovima Visokog saveta tužilaštva, Konsultativnom veću evropskih tužilaca preko Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasu fon Bekeratu, Šefu Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava - Misije OEBS-a u Srbiji - Mauru Puzu.

Tužilaštvo u reagovanju ističe da su, od trenutka kada je u to tužilaštvo pristupila Komisija fromirana rešenjem Vrhovnog javnog tužilaštva, članovima Komisije bili obezbeđeni svi uslovi za nesmetan rad, od posebne prostorije, do uvida u svaki predmet koji su tražili.

Pored toga, dodaju da su se tužioci suzdržavali od komunikacije sa članovima Komisije, kako ne bi uticali na njihov rad, shvatajući vrlo ozbiljno ovaj potez Vrhovnog javnog tužilaštva.

"Više javno tužilaštvo u Beogradu nije imalo apsolutno nikakvu nameru da se javno oglašava, iako je bilo par primedbi na njihovo postupanje od početka sprovođenja nadzora, smatrajući neprimerenim, međutim postupci pojedinih članova Komisije su nas primorali na to, kako bi glavni javni tužilac i ostali nosioci javnotužilačke funcije i sami ispoštovali svoje zakonom propisane obaveze i u krajnjoj liniji kako bi se zaštitilo 75 operativnih nosilaca javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu", navode iz tog tužilaštva.

Precizirali su da se od početka rada Komisije postavlja pitanje postupanja u skladu sa Zakonom o zaštiti tajnosti podataka, odnosno neophodnosti da članovi poseduju odgovarajući sertifikat kako bi vršili uvid u takve predmete, što veći broj članova ne poseduje, ili na traženje ovlašćenog lica nisu pokazali.

Pored toga, iz tužilaštva ukazuju da je Komisija svakog dana dolazila u izmenjenom sastavu, zbog čega im, kako je navedeno, nije jasno kako je ostvaren kontinuitet nadzora i kontrole i da li se uopšte radi o Komisiji ili pojedinačnim javnim tužiocima Vrhovnog javnog tužilaštva koji samostalno vrše kontrolu određenih predmeta.

U reagovanju ističu da je 2. novembra član te Komisije Branko Stamenković gostovao na televiziji Insajder, što je u suprotnosti sa odredbom člana 7 Etičkog kodeksa javnih tužilaca, a koji javni nastup je po sadržini, kako preciziraju, doveo u pitanje motiv nadzora, budući da je Stamenković komentarisao konkretne predmete na direktan način, kao i prejudicirao izveštaj, odnosno zaključak Komisije, koji prema njihovim saznanjima još nije sačinjen.

Preciziraju da je Stamenković na pitanje novinara kakav se ishod rada Komisije očekuje, naveo tri ishoda: pokretanje disciplinskog postupka, podnošenje krivične prijave ili izdavanje obaveznog uputstva u pojedinom predmetu, dok Stamenković nije naveo kao mogućnost da se nepravilnosti uopšte ni ne nađu.

"Da stvar bude još gora, pojasnio je da je za krivično postupanje protiv nosilaca javnotužilačke funkcije nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, pri čemu je nejasno da li su već predviđene konkretne pravne kvalifikacije 'krivičnih dela' budući da, iako verujemo da je članu Komisije to poznato, nosioci pravosudnih funkcija mogu odgovarati krivično pred pravosudnim organima različitih, a naročito opšte nadležnosti", ističu iz tužilaštva.

Iz takvog stava Stamenkovića, kako navode, proizilazi pitanje da li se nadzor Komisije po Opšte obaveznom uputstvu sprovodi radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju svih nosilaca javnotužilačke funkcije, u cilju praćenja i usmeravanja rada javnih tužilaštava i nadzora nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava ili postupanje Komisije predstavlja određenu vrstu "prikupljanja dokaza" bilo u cilju sprovođenja nekakve neformalne predistrage, odnosno u cilju pokretanja disciplinskih postupaka.

Ukoliko je u pitanju drugi navedeni vid postupanja, kako ističu, dovodi se u pitanje zakonitost rada Komisije koja sprovodi nadzor u smislu zloupotrebe navedenog instituta u cilju postizanja sasvim drugog cilja.

Pored toga, VJT naglašava da je Stamenković otvoreno favorizovao rad određenih tužilaštava, dovodeći u pitanje rad VJT u Beogradu u nekoliko navrata, što smatraju da je u ovom trenutku, dok je rad Komisije još uvek u toku, neprimereno.

Tužiocima stiglo novo uputstvo od Dolovac: Tražiti da policija spreči uništavanje spisa

Podsetili su da se rad ovog, a i svih ostalih tužilaštava analiziraju i ulaze u Godišnji izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva za svaku kalendarsku godinu.

Ističu da ih najviše brine da takvo ponašanje članova Komisije, pored toga što imaju elemente neuvažavanja i nepoštovanja kolega, u javnosti ozbiljno naršavaju čast i ugled javnotužilačke funkcije i poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva, te samim tim utiču i na samostalnost u radu.