Posle izbornog poraza: Tramp se suočava sa ozbiljnim izborom u vezi sa Iranom

Američki predsednik Donald Tramp ušao je u rat sa ciljem promene režima u Iranu. Međutim, umesto toga, njegova sopstvena kontrola nad Vašingtonom je popustila, jer su glasači – umorni od rata i pogođeni vrtoglavim rastom cena goriva – prepustili demokratama kontrolu nad Kongresom.

To ostavlja oslabljenog predsednika pred izborom: pregovori ili eskalacija.

"Iran je uspeo da izvrši promenu režima u Americi", bila je prva reakcija jednog Rojtersovog izvora bliskog američkom savezniku u regionu Zaliva. Prema rečima tog izvora, zvaničnici u zalivskim državama ostali su zatečeni pred razmerama pobede demokrata na američkim izborima održanim u utorak.

Rat, koji je počeo američko-izraelskim napadima 28. februara, proširio se na ceo region nakon što je Teheran lansirao rakete i dronove na ciljeve u Zalivu i na brodove u Ormuskom moreuzu, poremetivši tako globalno snabdevanje energentima. Američko-izraelska kampanja nanela je ozbiljnu štetu vojnim kapacitetima Irana, ali nije donela odlučujući ishod, ostavljajući pitanje iranskog nuklearnog programa nerešenim.

Oslabljeni Tramp, suočen sa Kongresom pod kontrolom demokrata koji može da ograniči njegove vojne opcije, ima veći motiv da traži sporazum, navode dva izvora bliska vladajućim krugovima u zemljama Zaliva.

Prema njihovim rečima, sveobuhvatni napad na Iran sada deluje manje verovatno. Dalji, ograničeni napadi na nuklearna postrojenja mogli bi SAD da pruže priliku da proglase ispunjenje svojih ciljeva i stave tačku na sukob, dok Kina istovremeno pojačava napore da posreduje u postizanju rešenja.

Ipak, analitičari iz regiona Zaliva upozoravaju da bi sporazum koji Iranu omogućava da proglasi jasnu pobedu, a Trampa prikazuje kao poraženog, mogao podjednako lako da dovede do nepromišljenih poteza.

Skot Riter: Šta izbori za Kongres govore o Americi

Ovaj udarac američkih birača usledio je samo nedelju dana nakon što su izraelski glasači zadali udarac drugom arhitekti ovog rata – izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu. Njegov desničarski blok osvojio je 53 od 120 mesta u Knesetu na izborima održanim 27. oktobra, što je osam mesta manje od većine, zbog čega se on sada bori za opstanak na vlasti.

Dvojica lidera koji se nalaze u teškom položaju – pri čemu je politička budućnost svakog od njih sve više vezana za ishod rata – mogli bi eskalaciju da posmatraju ne kao rizik, već kao izlaz iz svoje političke krize. Takva procena možda jeste iracionalna, ali nije ništa manje opasna.

Rizik od pogrešne procene

"Rezultati izbora u SAD čine postizanje sporazuma hitnijim za Trampa, ali ništa lakšim za Iran", izjavila je Ebtesam el-Ketbi, predsednica Emiratskog centra za političke studije u Abu Dabiju.

Mnogo toga, prema njenim rečima, zavisi od toga kako Teheran tumači trenutnu situaciju. "Ako Teheran shvati da je Trampu potreban sporazum – ali ne bilo kakav – mogla bi se ukazati prava prilika za okončanje rata. Međutim, ako rezultate protumači kao dokaz da je američka odlučnost oslabila, to bi ga, naprotiv, moglo podstaći na novu vojnu eskalaciju."

Države Zaliva žele da izbori otvore put ka okončanju rata, ali ne po svaku cenu, ističe El-Ketbi. Svaki sporazum koji bi zanemario slobodu plovidbe kroz Ormuz, omogućio Iranu da nameće takse ili političke uslove brodovima, ili ostavi države Zaliva izloženim vojnim pretnjama, predstavljao bi samo privremeno rešenje koje postavlja temelje za novu krizu.

Bliski istok: Iransko-američki sporazum i dalje nedostižan

U Teheranu su lideri uživali u Trampovom poniženju, ali nisu spustili gard; glavni iranski pregovarač je čak pozdravio ishod izbora kao poruku "ne ratu".

Dva visoka iranska izvora navela su da je Teheran i dalje u stanju visoke pripravnosti, strahujući da bi Tramp mogao pokušati da nadoknadi svoj poraz vojnim udarom. Vrhovni vođa Modžtaba Hamnei upozorio je protiv "čak i najmanje sklonosti ka potčinjavanju", što je jasan signal da Iran nema nameru da ublaži svoje zahteve u vezi sa Ormuskim moreuzom.

Politički analitičar iz Emirata, Abdulhalek Abdula, smatra da veća opasnost sada dolazi od Irana, a ne od SAD ili Izraela. Iranski lideri su, prema njegovim rečima, dugo bili "arogantni" – precenjivali su sopstvenu snagu, a potcenjivali vojnu moć SAD i Izraela. Takav način razmišljanja i dalje postoji, što je dovoljan razlog da se ne isključi mogućnost novog sukoba.

"Iranci danas imaju više razloga za hvalisanje. Ako nas neko uvuče u još jedan rat, to neće biti Netanjahu, niti Tramp, već ljudi u Teheranu. Mogli bi napraviti ozbiljnu pogrešnu procenu – smatrajući da je Tramp slab, a Netanjahu politički gotov – i tako dodatno zaoštriti situaciju."

Oprez zbog očekivanih istraga

Abdulaziz Sager, predsednik Centra za istraživanja Zaliva sa sedištem u Saudijskoj Arabiji, upozorio je da bi poraz mogao učiniti Trampa sklonijim, a ne manje sklonim, pokretanju napada.

S obzirom na to da su izbori na sredini mandata prošli, a da treći mandat nije moguć, izborne računice koje su nekada podsticale uzdržanost više nemaju toliku težinu. Time predsednik ostaje u poziciji u kojoj ima manje toga da izgubi, a mora da osigura svoje nasleđe.

Tramp bi, prema njegovim rečima, sukob sa Iranom mogao da vidi kao priliku da "završi posao" pre nego što napusti funkciju. "Ako Iran nastavi sa otporom i na kraju proglasi pobedu, Tramp bi se mogao osećati prinuđenim da reaguje kako bi sprečio takav ishod i pripisao sebi jasan uspeh tokom svog predsedničkog mandata."

Libanski politički komentator Sarkis Naum izjavio je da je izborni poraz oslabio Trampovu poziciju u odnosu na Iran, ostavivši ga sa manjim uticajem za pregovaračkim stolom i suženim mogućnostima za postizanje sporazuma.

Zvaničnik Hezbolaha, grupe koju podržava Iran, izjavio je da opasnost od rata nije nužno nestala i da su "nepromišljeni potezi" i dalje mogući.

"U ovom trenutku, šanse za eskalaciju i deeskalaciju možda su podjednake", rekao je on.

Očekuje se da će demokrate, nakon što u januaru zauzmu svoja mesta u Kongresu, iskoristiti svoju moć kako bi pokrenule istrage o Trampovoj administraciji, njegovoj porodici i saveznicima, i zahtevati ustupke u vezi sa važnim zakonskim rešenjima.

Za američke saveznike u Zalivu, političke promene u Vašingtonu nose rizike koji daleko prevazilaze sam rat.

Izvor blizak vladinim krugovima naveo je da su države Zaliva zabrinute zbog istraga – koje očekuju da će biti pokrenute – a koje se tiču poslovnih odnosa njihovih subjekata sa porodicom Tramp.